Dominacija španske košarke u protekle dve decenije iznedrila je asove kojima će svako da skine kapu zbog igračkih kvaliteta, ali malo je onih koje 'mirišemo' u ljudskom i karakternom smislu. Rudi Fernandez, Serhio Ljulj, Felipe Rejes svojevremeno... Neki u tu grupu svrstavaju i Serhija Rodrigeza, međutim u slučaju popularnog Ćaća može verovatno i da se diskutuje u oba smera.

Kako bilo, Ćaćo jeste živopisan lik koji je za više od dve decenije profesionalne karijere postigao ono o čemu mnogi sanjaju i zbog čega je svoje ime svrstao u redove najboljih španskih, evropskih, pa i svetskih plejmejkera u ovom veku.

Danas as rodom sa Tenerifa živi najbolji život, zapravo uživa u plodovima svega što je postigao. I time se ponosi u intervjuu za madridsku Marku koji, bez dileme, izgleda kao prava praznična poslastica...

Ko te danas zove Serhio?

“Ne mnogo ljudi, da budem iskren. Naročito poslednjih godina, iznad svega me ljudi najviše zovu Ćaćo“, s osmehom će Rodrigez za Marku.

##NAJAVA_MECA_8547440##

Ko ti je dao taj nadimak?

“To je nešto što je počelo sa prvim treninzima na reprezentativnim kampovima. Tada su svakog igrača sa Kanarskih ostrva zvali 'Mućaćo, mućaćo' (dečko, dečko). Posle prvog trening kampa otišao sam u Bilbao i tamo su samo nastavili da me zovu tako. Kada sam potpisao za Estudijantes, saigrači sa kojima sam bio u reprezentaciji, poput Karlosa Suareza, počeli su da me zovu Ćaćo. Tad je to već bilo vrlo prirodno“.

Šta jeste ili šta je bio Ćaćizmo?

“Šta je bio?! Uh, kako to udara jako“, smeje se Rodrigez i nastavlja:

“To je bio način razumevanja kako se stvari rade... Da se zabavljaš, uživaš, imaš odgovornost, budeš profesionalac, radiš jako kako bi došao do velikih trenutaka u najboljoj formi i daš sve od sebe za pobedu“.

Da li si svestan koliko si ljudi usrećio svojom igrom?

“Iznad svega, osećaj ličnog zadovoljstva je kad radiš stvari koje voliš. Voleo sam da igram košarku, zabavljao sam se. I to je bilo okruženje koje je prijalo mom karakteru, bio sam okružen sjajnim ljudima, prijateljima, kolegama i radili smo zajedno na istim ciljevima. Rezultat toga bile su pobede koje smo preneli na ljude i to me je činilo srećnijim“.

Kroz karijeru pokazao si mnogo vrlina, ali ako bi mogao da izabereš nešto što bi voleo da si mogao da radiš bolje, šta bi izabrao?

“Ne znam. Mane su mi takođe pomogle da budem bolji u stvarima koje sam radio dobro svakako, ali i takođe da shvatim šta ne radim dobro kako bih to sakrio i izbegao negativan uticaj na tim. Trudio sam se da sve što radim – radim za tim i da svoje greške ili mane prikrijem maksimalno“.

Da li se sećaš tačnog momenta kada si rekao sebi da je kraj?

“Ne desi se to preko noći. Poslednjih godina sam bio opsednut time da karijeru završim kao pobednik. To sam baš želeo. Želeo sam da budem dobro fizički, da se ne povređujem, ali bilo je jako teško izabrati momenat kad ću reći da je kraj. To je sve splet okolnosti i prošla godina je bila savršena da se to dogodi. Tada sam već osetio da želim da završim. Takođe, zbog ličnih razloga, zbog porodice, zbog rođenja moje četvrte ćerke. Sve to se više kosilo sa mojom profesionalnom karijerom, ne samo utakmicama već i putovanjima... Takođe i zbog odmora, jer sam imao jako malo vremena da budem prisutan u njihovim životima dok sam igrao“.

Kako si se osećao jutro nakon poslednje utakmice, znajući da je kraj?

“Bilo je to jutro puno zadovoljstva, jer smo pobedili. Imali smo šansu da odigramo šansu da odigramo poslednji meč u Mursiji, da osvojimo ACB ligu u tri utakmice i da se vratimo kući kao pobednici. Supruga je bila da me gleda. Osećao sam se mirno i prosto sam želeo da sve prođe. Morao sam da objavim da je kraj, morao sam da imam konferenciju za novinare, da napravim ceo događaj, želeo sam da sve bude lepo. Mnogo sam uživao. Objavio sam kraj karijere i osetio veliku privrženost ljudi. Mnogo me je ljudi zvalo, mnogi su mi prišli na samom događaju, mnogo sam zahvalan Real Madridu što sam mogao da se oprostim i da ljudima pokažem kako je bar jedan deo moje karijere izgledao“.

Kako se čovek priprema za penziju sa 38 godina i celim životom ispred sebe?

“Imaš osećaj da si ekspert u nečemu, da imaš iskustvo, da već znaš svoj put i da dolaziš do tačke kada počinje nešto novo. Počeo sam da igram košarku sa osam godina i od tada teško da sam imao neki slobodan vikend. Sada mogu da planiram sve, putovanja, trenutke sa porodicom, prijateljima, sve ide prirodno. Veoma je lepo i osećam se komotno. Ali u meni ostaje osećaj zadovoljstva zbog putovanja koje sam imao, znajući koliku sam odgovornost imao godinama igrajući za timove u kojima sam bio, za reprezentaciju... Znam da sam od sebe uvek tražio najviše“.

Pričali smo kako nam ne treba Pariz, sad svi hoćemo da ga gledamo svako veče

Tajrik Džons u koži Matijasa Lesora protiv - Matijasa Lesora

Kakav je normalan dan građanina Ćaća?

“Zavisi. U prvih nekoliko meseci penzije radiš stvar koje nećeš kasnije – pokupiš neku nagradu, ideš na prijeme, dolaziš na događaje u tvoju čast, kao u Milanu... Mnogo mi je bilo čudno kada sam došao tamo da pogledam utakmicu. Svakako drugačiji osećaj od onog kada dođem u madridsku dvoranu sa svojom porodicom... Poslednjih godina moja porodica se značajno proširila, ali sam propustio dosta toga u svakodnevnom životu. Sada pokušavam da sve to nadoknadim i uživam u tome“.

Nekada si delio asistencije iza leđa kojim si razigravao saigrače, sada asistiraš svojoj deci u životu.

“Uživao sam u prvom i sada u drugom. Volim da provodim vreme i budem stalno sa svojom decom. Rastu brzo i sada sam tu blizu njih, nemam potrebu da putujem mnogo. Pozitivan sam karakter i volim da gledam na promene optimistično. Želim da iskoristim svaki trenutak, bez obzira na to koliko je zahtevan. Takođe se bavim i drugim sportovima, a i provodim više vremena kod kuće“.

Želiš na utakmicu NBA lige? Ovo je tvoja šansa!

Šta ti najviše nedostaje?

“Dao sam sve od sebe. Ne nedostaje mi ništa u igračkom smislu. Možda mi fali tenzija moranja da se pobedi meč, da si svestan šta sve treba da se dogodi za tu pobedu. Isto tako se osećam kad gledam Real Madrid, bez obzira da li imao dobar ili loš meč. Nedostaje mi najviše taj kontakt, ali sam generalno zadovoljan momentom u kojem se nalazim“.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

“U trenutku, samo uživam u miru. Mnogo sam toga radio poslednjih godina. Sada mi baš prija da imam period u kojem ne moram ni o čemu da razmišljam“.

Mora da je mnogo košarke prošlo kroz tvoju glavu?

“Da, mnogo utakmica. U budućnosti ću verovatno raditi nešto vezano za košarku jer to volim, to je moja strast i ono u čemu uživam“.

Da li će postati trener?

“Ne znam. Stvarno, ne znam. Ne vidim sebe kao trenera, ali vidim se u košarci u nekom obliku“.

##EDITORS_CHOICE##

Često te viđamo u Vizink Centru. Da li patiš mnogo na tribinama?

“Da. Možda je prvih nekoliko odlazaka u dvoranu čudno, jer ideš na tribine i gledaš stvari iz drugačijeg ugla, jer znaš šta se dešava na klupi i u svlačionici. Onda se trudiš da gledaš stvari koje nemaju veze sa igrom, odnosno kako stvari funkcionišu oko nje. Jako sa zadovoljan onim što vidim kada dođem u dvoranu, kako to sve funkcioniše kada nisi na parketu. To su za mene sve nove stvari, jer kada igraš nemaš vremena da se vidiš tako nešto i da obraćaš pažnju“.

Da li te ponekad povuče da se ponovo 'skineš' jer bi uradio nešto drugačije?

“Ne trenutno. Razumem situaciju i znam da će tek doći oni važni trenuci sezone. Verovatno će me tad povući malo. Biće mi potrebno još malo vremena da sve ovo svarim“.

Gledajući kako Real Madrid izgleda sada, da li misliš da nedostaješ ekipi?

“Ne mislim tako, iskreno. Ovo je tim koji sada ima svoju konstrukciju. Real je uvek imao talentovan tim i igra sezonu posle jako uspešne godine. Nije ništa čudno kada posle sezone u kojoj si osvojio mnogo toga, prvi nekoliko meseci nove sezone ne izgleda savršeno. Ali, u jednom trenutku će sve da klikne, počeće ekipa da igra za stvari koje se igraju u februaru i do kraja sezone. To nam se desilo u sezoni 2014/15, koja je bila jako teška, ali smo je završili tako što smo osvojili sve. Real ima solidnu bazu, sa mnogo talenta i iskustva, siguran sam da će na kraju sezone sve doći na svoje, već od februara pa nadalje. Real će uvek igrati za titule“.

Osvojio si 26 trofeja, ostavio dubok trag gde god da si igrao... Pošto više nisi u centru pažnje i ljudi ne pričaju o tebi kao košarkašu, kaži nam još nešto o sebi.

“Imao sam sreću da sam mogao da se posvetim nečemu oko čega osećam veliku strast i u tome sam uspeo da izvučem maksimum, da se spremim za najbolje i najvažnije trenutke. Kada imaš tu strast u sebi, sve dolazi prirodno. Okružen sam porodicom, prijateljima, familijom... Veliki sam srećnik jer imam sjajnu suprugu, zajedno smo stvorili lepu porodicu, srećan sam i ponosan zbog toga kako živim život“.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Serhio Rodrigez o Ćaću, Ćaćizmu i kako je biti građanin Ćaćo

Uživo

Fudbal

Tenis

Najava mečeva