Šengun izazvao reakciju – Janis: Neću o provokacijama; Spanulis: Alperen je malo dete za njega
Vreme čitanja: 4min | ned. 14.09.25. | 20:13
“Pošto dobijamo različite uglove i priče od ljudi koji nemaju veze sa košarkom, o tome kako je turski tim 'zaključao' Janisa, to je čisto sr***e“, dodao je Bili
Preko 20 minuta trajala je konferencija za novinare na kojoj su pričali Vasilis Spanulis i Janis Adetokunbo nakon pobede nad Finskom i uzimanjem bronze, odnosno prve medalje za Grčku od 2009. godine.
Istina, prva zvezda Milvokija govorila je veći deo vremena, a deo koji je izazvao posebnu pažnju i nije bio povezan sa samim događajem, jeste pitanje jednog novinara o ranijim izjavama Alperena Šenguna.
Izabrane vesti
Naime, turski centar je posle trijumfa nad Grčkom u polufinalu rekao kako je Adetokunbo "među najboljim košarkašima na svetu", a onda i dodao da Janis "nije dobar dodavač" što su mnogi shvatili kao provokaciju, da grčki as ne voli da dodaje loptu, već ide na silu ka košu.
Očigledno je to pogodilo superzvezdu Baksa do određene mere...
“Neko sam ko ne voli da govori mnogo, već puštam da moja igra govori umesto mene. Ulazim u svoju 13. NBA sezonu, osvojio sam sve i medalja sa reprezentacijom bila je moj cilj. Hteo sam da osvojim medalju. Volim da razmišljam o sebi, svojoj porodici i prijateljima, nisam neko ko će da odgovara na neke priče, kada te neko provocira ili priča loše stvari o tebi. To nije važno. Sutra nećeš pamtiti šta je neko pričao, već kako je neko odgovorio na to. Pogledajte moje klipove na Youtube-u, pa se vratite ovde da me pitate da li sam dobar dodavač ili ne“, rekao je Janis.
Jača je bila reakcija selektora Vasilisa Spanulisa, koji je kratko odgovorio Šengunu, a onda udario i na medije.
“Pre svega, hteo bih da odgovorim na pitanje... Alperen Šengun je samo malo dete za Janisa“, poručio je popularni Bili, pa se onda obrušio na medije:
“Pošto dobijamo različite uglove i priče od ljudi koji nemaju veze sa košarkom, o tome kako je turski tim 'zaključao' Janisa, to je čisto sr***e. Mi nismo imali svoj dan, Janis je četiri puta promašio zicer, bilo je situacija kad drugi nisu pogađali otvorene šuteve... Ne želim da slušam gluposti, ovo se odnosi na novinare, medije... Vi nemate pojma o košarci i mnogi od vas nikada nisu pogledali utakmicu kako treba. Čovek sam koji poštuje druge, jako poštujem Ergina Atamana, volim da razmenjujemo mišljenja, ali ovo je druga priča“.
Posebno je zamerio novinarima zbog plasiranih priča da je Turska uštopovala Janisa. On smatra da su samo Grci krivi što nisu igrali finale.
“Ljuti me kada slušam ovakve priče, jer ovo nije istina i nije fer. Igrali smo sjajan turnir i mi smo ti koji smo doveli sebe u ovu poziciju, mi smo odigrali slabo polufinale. Turcima smo pružili ruku jer su bili bolji, jer su pogađali sve i to je to. Ovo je košarka, sport, nekad pobediš – nekad izgubiš. Tako je i u životu. Sve ostale priče su čista intriga. Lično, jako sam ponosan što sam sa Janisom izgradio ovakav odnos, nije bitna medalja. Najvažniji su dobri odnosi, oni traju celog života. Jako sam ponosan što sam bio njegov saigrač ranije, a sada trener“.
Janis je takođe rekao da je srećan što je uspeo da ućutka sve kritičare.
“Pamtiću sve dobre i loše trenutke... Verovatno ću najviše pamtiti kako sam se osećao posle Turske, kakav je bio osećaj u svlačionici i kakav je bio sledeći dan. Svi smo se pogledali u oči i znali smo šta moramo da uradimo. Svi smo bili na istim talasnim dužinama. Kada se takvi porazi dogode, obično se izduva balon i budeš psihički izduvan, pojaviš se na terenu i izgubiš, ali mi to nismo dozvolili da se dogodi. Borili smo se do kraja. U sportu, kao i životu, biće trenutaka kada ćeš pasti, ali uvek moraš da ustaneš. Moraš da reaguješ, da nađeš način da se podigneš i uzvratiš udarac“, rekao je Janis i nastavio:
“Danas smo se borili najjače 39 i po minuta. Pamtiću i to što smo pronašli odgovor na svaku odbranu, ali i to kako ljudi pričaju da nešto nisam uradio dovoljno dobro, da sam nešto pogrešio... Volim to, jer to udara u moj ego i kad god je moja zaostavština na udaru, ja sam tu da reagujem i uzvratim. Posle Turske sam osetio da je moja zaostavština na crti i morao sam da reagujem. Volim taj osećaj, kada moram da odgovorim. Kada moji roditelji nisu imali novca da nas prehrane, pomagao sam im da donesemo hleb na sto, kada su bili bolesni, radio sam sve sam, kada sam otišao u SAD, trudio sam se na sve načine da za sobom povedem braću i roditelje. Uvek sam u životu nalazi način da odgovorim kritičarima i zapušim im usta. Zato sam presrećan, o ovome ću moći da govorim svojoj deci. Trener ovo ne zna, ali kada su moja deca posle Limasola otišla kući, a ja došao ovde, pošto moj sin sada zna da korist Ipad, pozvao me je na video i pitao zašto smo izgubili, hoću li doneti još trofeja ili medalja. Rekao sam mu da ću uraditi sve što mogu. Sada, kada uzimam trofeje, dajem ih svojoj deci, ranije sam to davao majci i svi ih oni ređaju u svoje sobe. Volim taj osećaj, jer se ne viđamo često i onda želim da ih usrećim na sve načine“.
Emocije rade svoje.
.jpg.webp)
