Seleri-kep i u Evroligi! Minimum za plate 32 odsto od prihoda vlasnika A licenci, maksimum 60

Pare ne donosi, samo gubi, a sad se tu javiše neki Arapi što bi, kad je već tako, da ulože mnogo novca i možda uzdrmaju košarkašku aristrokratiju na Starom kontinentu. I oni koji su decenijama svoje pozicije držali tako što su trošili više od konkurencije, sada su tražili pomoć, a Evroliga je naravno – odmah reagovala i po uzoru na NBA ligu, uvela seleri-kep.

Ili da pojasnimo, mada verujemo da je svima jasno, Evroliga je uvela finansijsku granicu preko koje klubovi ne bi smeli da idu kad su u pitanju troškovi za plate igrača. Odnosno, za svaki evro preko koji potroše plaćaće penale. Sve veće i veće, zavisno od toga koliko preko granice budu išli.

Ima to naravno svoje prednosti, jer bi u teoriji trebalo da takmičenje učini ujednačenijim, pride spreči da se pojavi neko, istrese neke desetine miliona na sto, onda se pokupi i ode i ostavi klub da grca u klubovima, a i to se dešavalo, pa i nama u Srbiji, istina sa manjim sumama.

No, šta kažu nova pravila? Idemo redom...

KAD KREĆE?

U najkraćem – u sezoni 2027/2028. Ovu sledeću sezonu klubovi bi trebalo da iskoriste da pročešljaju pravila i pripreme se za njihovu implementaciju. Prve mere biće postepeno uvođene u naredne dve sezone.

NA OSNOVU ČEGA ĆE DA SE ODREĐUJE SELERI-KEP?

Na osnovu prosečnog prihoda klubova/vlasnika A licenci, a to su: Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpija Milanol, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Žalgiris, Bajern, Asvel, Panatinaikos, Olimpijakos. U prihode se inače računaju zarade od prodaje ulaznica i svega ostalog na dan utakmica, pa od marketinga, odnosno sponzorskih ugovora, pa od “ostalog“ gde bi se recimo računao i novac od prodaje igrača, mada toga u košarci i nema u toj meri.

Videćemo šta će još da se računa u to “ostalo“, jer postoji bojazan da bi baš tu klubovi mogli da manipulišu sumama? Jer da podvučemo, prihod nije isto što i budžet. Sada će klubovi morati da ga opravdavaju. Otkud te pare u budžetu? Jer tek da podsetimo da su i Real i Barselona poslednjih sezona skraćivali budžete košarkaškim sekcijama, jer troše i više nego duplo više od onoga što zarade. A ne zarade više od 15.000.000 evra. Real i Barsa.

Jednako bitno pitanje: koliko će Evroliga biti stroga u kontroli?

KOLIKO SMEJU KLUBOVI DA TROŠE

Ovde postoje četiri obračuna na koje klubovi mogu da se pozivaju.

Niski nivo plate

Bazični nivo plate

Visoki nivo plate

Pa da objasnimo, redom...

NISKO NIVO PLATE: Ovo je prosto i predstavlja minimum koji klubovi moraju da ulože u ekipe, a minimum je 32 odsto od prosečnog prihoda vlasnika A licenci. Ako pretpostavimo da je u poslednje dve godine prosečna zarada iznosila 10.000.000 evra, onda bi svaki tim Evrolige morao da na neto plate igrača potroši minimalno 3.200.000 evra. Međutim, klubovi koji nemaju A licencu mogli bi da idu čak i ispod toga.

BAZIČNI NIVO PLATE: Ovime se klubovima dozvoljava da troše do 40 odsto od prosečnih prihoda vlasnika A licenci, ali uz brojne izuzetke. Naime, u tih 40 odsto – ili onih projektovanih 4.000.000 evra – ne bi bile uključene plate:

-         Dvojice najplaćenijih igrača (Anchor Players)

-         U23 igrača

-         Igrača sa dugoročnim povredama (minimum dvomesečna pauza se računa)

-         Igrača koji su proveli barem tri godine u klubu (Extended Tenure Players), nebitno da li u tom mandatu ili u više njih. Njima se u ovih 40 odsto neće obračunavati samo 25 odsto od plate.

-         “Medium Range-Exception“ igrač. Nije jasno definisano, ali recimo da je to plata jednog igrača, obračunata na osnovu „minimalnog i maksimalnog procenta bazičnog nivoa plate“, kako navodi Evroliga. U primeru je navela da bi uz hipotetiški prosečni prihod od 20.000.000 evra “medium-range“ izuzetak bio igrač sa platom od 600.000 evra.

VISOKI NIVO PLATE: Slično bazičnom nivou, sa dve bitne razlike. U ovom slučaju klubovi mogu da potroše 60 odsto od prosečnog prihoda vlasnika A licenci, ali bi u tu sumu bila uračunata i dva najplaćenija igrača ekipe. Dakle, mogli bi na plate teoretski da potroše 6.000.000 evra neto, a da se u tu sumu ne računaju:

-         U23 igrači

-         Igrači sa dugoročnim povredama

-         “Extended Tenure“ igrači (ne računa se samo 25 odsto plate)

-         “Medium-Range“ izuzeci.

Biće izazovno pohvatati. Bar dok ne krene.