Šej vs Hali – 26:0

Mnogi ljubitelji NBA lige gaje animozitet prema Šeju Gildžesu Aleksanderu zbog načina na koji konstantno uspeva da izvuče veliki broj slobodnih bacanja, uglavnom skakanjem u protivnike, teatralnim padovima i simuliranjem.

Šutirao je 8,8 slobodnih bacanja u proseku u regularnom delu sezone, da bi ta brojka skočila na 9,1 po meču u doigravanju. Protiv Indijana Pejsersa šutnuo je 26 penala i pogodio 23, a njegov protivnik sa druge strane Tajris Halibarton nije šutnuo nijedno jedino slobodno bacanje u velikom finalu.

Zbog načina na koji igra Halibarton razumljivo je da ne šutira veliki broj slobodnih bacanja, što pokazuje i brojka od tri šutnuta penala po meču u proseku tokom regularnog dela sezone. U plej-ofu je ostao na istoj brojci u toj statističkoj kategoriji, ali prosto neverovatno zvuči da za tri utakmice velikog NBA finala protiv Oklahome nije šutnuo niti jedno jedino slobodno bacanje.

Dok Šej kampuje na liniji penala, Halibarton se još nije oprobao u finalu u tom segmentu i stvarno bi bilo fascinantno da celu seriju sa Tanderima nijednom ne ode na slobodna bacanja. Jasno je da se uglavnom oslanja na šut za tri poena i otvorena polaganja, uz dosta šuteva sa poludistance zbog čega i nije čest na izvođenju slobodnih bacanja, ali čak i takvi igrači retko prođu sa tri vezane utakmice bez ijednog penala. Pogotovo u NBA finalu.

Čak je i Ti Džej Mekonel, koji isto ne zalazi u reket kao najniži igrač ekipe, šutnuo četiri slobodna bacanja u trećoj utakmici protiv Tandera gde svi starteri osim Lua Dorta imaju učinak u toj statističkoj kategoriji. Kod Indijane retko na slobodna bacanja ide i Eron Nismit.

Izuzetno zanimljiv podatak.