Saša Đorđević: Da su Virtus i Fener strpljivo čekali kraj sezone ne bi me otpustili, pokazao sam šampionski mentalitet

Aleksandar Đorđević je oduvek važio za trenera koji govori ono što misli. Što na um, to na drum. Takav je bio njegov mentalitet i tokom igračkih dana, zbog čega je i izrastao u jednog od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena.

Trenerska karijera mu je takođe jako dobra, ma šta ko rekao. Šampion Italije i Turske, osvajač pehara u Nemačkoj i Grčkoj... Sada je selektor Kine, ali uprkos poslu na Dalekom istoku on redovno prati dešavanja u evropskoj košarci i NBA ligi. I ne krije da mu nedostaje posao klupskog trenera, da svakodnevno bude u “mašini“. O tome, ali i brojnim aktuelnim temama Saša Đorđević govorio je u Eurohoops podkastu koji definitivno treba poslušati ili bar pročitati najbolje delove istog, koje smo servirali za vas u narednim redovima...

“Svakom u svojoj profesiji, kada ne radi svaki dan, nedostaje posao. Trenutno sam maksimalno fokusiran na sadašnji angažman i da vam kažem istinu, jako sam zauzet. Svakog dana dobijem snimke bar pet utakmica koje se igraju u Kini, gledam ih i analiziram, proveravam igrače koje sam već imao na spisku, tražim nove kandidate za reprezentaciju... Uvek pratim i gledam šta se dešava, u kontaktu sam sa Savezom i igračima. Ne možeš da budeš van trenerskog posla, evo i sada sam vaš gost kao trener i glavama smo uvek u poslu“, rekao je Đorđević za Eurohoops podkast i dodao:

“Nedostaje mi posao, ali sam zadovoljan izborom koji sam napravio i situacijom koju imam u Kini“.

Da li je bilo nekih kontakta sa klubovima tokom leta, da probate da iskombinujete posao selektora i trenera?

“Selektor sam Kine i jako sam ozbiljan po tom pitanju. Kontakta na dnevnoj bazi, razgovora ima, ali ništa konkretno. Ne možete profesionalno da radite ovaj posao, tako što ćete da tražite nešto drugo uz ono što imate. Fokusiran sam na to kako da razvijem reprezentaciju Kine, kako da podignemo nivo košarke, da budemo više takmičarski nastrojeni. Na to smo Jao (Ming) i ja fokusirani. Želimo da pokažemo svetu nova lica“.

O VREMENU U FENERBAHČEU I ZAŠTO NIJE OSTAO...

Poslednji trenerski posao vam je bio u Fenerbahčeu. Završio se titulom, ali ekipa nije igrala četvrtfinale Evrolige.

“Setite se samo da je u to vreme bio rat u Ukrajini. Imali smo tri pobede protiv ruskih klubova i trebalo je da igramo protiv tri ruske ekipe u Istanbulu. Plej-of nismo igrali samo zbog rata u Ukrajini. Ponosan na svoj rad u Feneru, uzeli smo titulu posle tri godine. Jako sam ponosan na to što sam sa svojim saradnicima uspeo da vratim pobedničku atmosferu u klub. Jedno je atmosfera pobednika, drugo je atmosfera koju treba da stvorite. To je ono što smo vratili klubu. Odluku (o mom odlasku) doneli su pre kraja sezone, nisu sačekali da se ista završi, to je njihova odluka. Prihvatio sam je“, priseća se Đorđević i otkriva:

“Jedini uslov predsednika kluba kada smo počinjali saradnju bila je, ako ne odemo u plej-of ili na F4, moj ugovor ne bude na tri godine, već da može da se završi posle prve godine. To je bilo tako iako nisam pravio tim, iako nisam birao igrače pošto sam došao posle... Znam da sam za osobom ostavio takve odnose da sa svakim igračem iz tog tima mogu da se izgrlim prijateljski kad god se vidimo. To je najbolje što sam mogao da ostavim za sobom. Radio sam ono što je trebalo, za šta sam potpisan... To moram da istaknem, kao i to koliko sam mladih igrača iz Turske, Grčke i Italije poslao na parket tokom moja tri klupska posla“.

Gotovo neverovatno zvuči da je dobio otkaze u Virtusu i Fenerbahčeu pošto je osvojio nacionalne titule...

“Nije teško meni, nego onom ko dolazi posle mene i onom ko donese takvu odluku (da me otpusti posle titule). Oni su bili u problemima posle. Pričao sam sa Hulijom Velaskom (legendarni odbojkaški trener prim. aut) i želeo sam da čujem njegovo mišljenje. On mi je rekao da ne shvata šta je trenerski posao, ako ne osvajanje titula. Nije mu bilo jasno zašto klubovi nisu čekali do kraja sezone, nego su se dogovarali sa mojim naslednicima o saradnji pre nego što se sve završi. To je deo našeg posla, a da su svoje odluke donosili kada bi se sezona završila, verovatno ne bih dobijao otkaze. Zbog načina na koji smo igrali, na primer Virtus tokom plej-ofa, kada smo imali svih deset pobeda... Mislim da se tako nešto nikada nije desilo, možete da me ispravite ako grešim, 4-0 u finalu uprkos tome što nismo imali prednost domaćeg terena. Setite se samo kako je bilo u reprezentaciji Srbije, kada sam počinjao. U grupnoj fazi Mundobasketa 2014. smo izgubili tri od pet utakmica, ali onda smo se dizali i došli do finala. Grci su tada imali 5-0, igrali su sjajnu košarku, a onda smo ih dobili u osmini finala. Pa Brazilce, od kojih smo izgubili u grupi, pa Francuze... Igra se onda kada je bitno, ne može stalno da bude jednako dobro. Igraš da pobediš, da osvojiš medalje i titule, tada se pokazuje karakter, mentalitet ekipe, a to su moje ekipe pokazivale“.

REAL ISPRED SVIH, VEČITI IMAJU NEŠTO JEDINSTVENO

Real Madrid je definitivno korak ispred konkurencije u Evroligi...

“Real radi ono što rade samo veliki klubovi – menjaju manje igrača od drugih timova. Uzeli su možda i najboljeg plejmejkera na tržištu, Fakunda Kampaca koji je otišao iz Zvezde. Ne mogu da vam opišem koliko sam puta razmišljao o Kampacu dok sam bio trener Bajerna. On je bio u Mursiji i mnogo sam ga želeo u svom timu. Niko ga tada nije tada uzimao u obzir, ali je bio pod ugovorom sa Realom (u Mursiji na pozajmici). Pričao sam sa Albertom Ererosom o tome da ga dovedem i pružim mu minute. Sada vidimo kakav je to kvalitet. Najbolji rezervni plejmejker u Evropi godinama unazad je sada Ćaćo Rodrigez, prihvatio je tu ulogu i za svojih 12-15 minuta radi prelepe stvari. Treba da razumemo kako Real funkcioniše, kako dovodi igrače... Setite se kako je rešena Dekova povreda prošle sezone, Mario Hezonja je uskočio da igra kao 'četvorka' jako taktično, što se pokazalo kao dobar potez zbog njegovog tela i košarkaškog znanja. Svoju ulogu odradio je jako dobro i bio mnogo važan faktor, protivnici nisu mogli da nađu rešenje za tako brz Real. Tavares i Poarje su dominirali pod koševima... Sa dolaskom Kampaca se ništa nije mnogo promenilo. Real igra sada na krilima prošlogodišnje titule“.

A, šta kažete o drugim timovima u takmičenju?

“Barselona ima stabilan početak, Olimpijakos takođe, Panatinaikos će se polako dizati, vidim da je dobra atmosfera ponovo prisutna, to je dobar znak. Potpisani su trener Ataman i dobri igrači... Partizan i Crvena zvezda su uvek opasni, pogotovo u Beogradu i to što imaju je nešto jedinstveno. Niko nema to u svetu, uz poštovanje prema Panatinaikosu i Olimpijakosu, ali Crvena zvezda i Partizan to rade drugačije. Iskoristili su infrastrukturu, sada imaju stalno po 20.000 navijača, to je smer kojim svi klubovi treba da idu, da prave velike dvorane, da privlače navijače. Virtus ima dobar početak, Olimpija ne jer je imala neke promene, po mom mišljenju natrpani su na nekim pozicijama... Pogledajte situaciju sa plejmejkerima, treba da nađe rešenje što pre. Fenerbahče je imao težak početak, teži nego prošle godine, ali je ostvario sjajnu pobedu nad Realom, to je nešto što može da se vidi samo u košarci. Iskreno, nedostaju mi ruski timovi, pogotovo CSKA, ali i Uniks i Zenit, naravno. Napravili su neke dobre stvari (pre suspenzije). Sada imamo novu realnost u Monaku, koji sa mojim prijateljem Sašom Obradovićem igra fizički zahtevnu košarku, kvalitetnu košarku... Jako je interesantna godina u Evroligi, ne bih mnogo toga da predviđam, jer nisam dobar u tome, ali je košarka dobra. Dosta dobrih igrača i ekipa, liga je izjednačena, vidite koliko je timova u samo dve pobede razmaka i ova dupla sedmica mogla bi da promeni dosta toga. Znam kako je to, pogotovo zbog one situacije sa ruskim klubovima, kada je postalo mnogo teže da se nadoknade te pobede. Igrači su bili razočarani. Sada se nadam da će se sve rešavati na parketu“.

Partizan je u četvrtfinalu imao sjajnu situaciju, vodio sa 2-0 i onda je ona tuča promenila sve...

“Partizan je evroski velikan, imaju legendarnog trenera i ako budu uspeli da naprave uspeh sa njim, biću jako srećan. Bio sam jako tužan što se nije desilo prošle godine, ali eto desile su se neke stvari na parketu, greške. Svako mora da preuzme individualnu odgovornost. Igrači treba da igraju, treneri da treniraju... Nema mesta za tuču, da izgubiš glavu u trenutku kada ti se ukazuje nešto neverovatno veliko. Lično, treba gledati sve to iz ugla kluba koji te plaća mnogo, kao i iz ugla svih koji rade za tebe, da te stave u poziciju da uradiš nešto dobro. Šta mislite, da li kroz istoriju nije bilo velikih igrača koji nisu bili provocirani, udarani, faulirani snažno... Da li je Nikos Galis trebalo da reaguje svaki put kada su ga tukli namerno? O čemu pričamo... Tuča u onako bitnom trenutku, odgovornost je isključivo igrača koji su bili na parketu. Nažalost, pred četvrtu utakmicu te serije svi su mislima i emocijama bili u situaciji zbog tragičnog događaja sa decom u školi... Prvi sam rekao da ta utakmica ne bi smela da se igra, zbog poštovanja prema toj deci i njihovim porodicama, gradu, državi... Ali, odluka je doneta i oni su hteli da igraju, jasno je bilo da niko nije bio svoj. Svi su plakali na tribinama, na parketu, utakmica nije odigrana u pravim uslovima za sportiste. Bilo je jako teško, a morao si da budeš hladne glave, sa vatrom u srcu. A, nije bilo tako, bilo je sve, samo ne tako. Tu utakmicu nisam čak ni pogledao. Real je iskoristio celu situaciju kao iskusan tim da vrati seriju u Madrid, odigrali su dobru utakmicu, na kraju zaslužili da odu na Fajnal for, kasnije su uzeli titulu“.

Vaš kolega i prijatelj Etore Mesina je poslednjih dana pod velikim pritiskom, dobija kritike javnosti, pa čak i igrača, to je javno uradio Majk Džejms...

“Ko? Ko? Majk Džejms ne igra za njega. Molim vas igrači, budite pametni i smanjite ton. Pričamo o jednom od najvećih trenera. Siguran sam da će pronaći način da izvuče Olimpiju iz sadašnje, teške situacije. Ne volim kada igrači guraju nos tamo gde im nije mesto“, odbrusio je Đorđević.

VASA ZNA ŠTA RADI, JOVIĆ JE VEĆ SLIKA SRBIJE, JOKIĆ NESTVARNO DOBAR

Srbija je ovog leta uzela svetsko srebro, što je veliki uspeh, ali da li je ekipa propustila veliku šansu da uzme zlato?

“Gledajte... Igrali smo protiv Nemačke na turniru u Hamburgu i moji igrači su bili oduševljeni, govorili s kako su Nemci snažni, za oktavu ispred njih... Mi smo taj meč izgubili sa 40-50 razlike. Trener Gordi Herbert radi sjajan posao i to se vidi, bili su baš napaljeni da uzmu zlato. Denis Šreder je njihov lider, igrao je sjajno celo leto. Ne možemo da pričamo o propuštenim šansama, treba čestitati boljem timu, a to je u ovom slučaju bila Nemačka. Mi smo igrali sjajnu košarku, Bogdan je veliki lider, a kada je taj momak na parketu sve je mnogo lakše zbog načina na koji shvata košarku, trenira, igra... Sve radi sjajno. Vidi se da je bila odlična hemija u timu, Milutinov je napravio veliki iskorak. Nisu svi igrači odigrali dobro u finalu, ali to je normalno. Nemci su bili spremniji za zlato. Godinu dana ranije na Evrobasketu Nemačka je izgubila tesno polufinale od Španaca, ali tada im je pao kamen sa srca, uzeli su bronzanu medalju koja im je dala novu nadu da mogu do zlata. Braća Vagner su takođe igrala sjajno“.

Srbija je na Mundobasket otišla oslabljena neigranjem Nikole Jokića, Vase Micića, Nikole Kalinića, Vladimira Lučića...

“Sve treba sagledati iz pravog ugla. Jer, kada nekog nema, neko drugi uskoči i može da napravi iskorak. To sam naučio dok sam bio kod trenera Aita (Renesesa), kada sam se vratio iz NBA lige. U Evropi sam naučio bio da igram 30-35 minuta, da šutiram i ubacujem veliki broj poena... Onda je trener Aito odlučio da me ne troši mnogo u nekim utakmicama. Nisam mogao to da razumem, pitao sam ga nekoliko puta zašto mi ne dozvoli da pružim više, ali on je bio razmišljanja da je manje u stvari više. To mi isprva nije bilo jasno, ali on mi je to objasnio – ako me svaku utakmicu koristi toliko i ja ubacim 20-25 poena, što dalje budemo išli kroz sezone nailazićemo na teže protivnike, koji mogu bolje da me čuvaju. Rekao mi je da tada ne bih mogao da ubacim tih 20-25 poena, nego možda 10-12-14... A, ako tim nije spreman da nadomesti to što fali od mene, onda nećemo imati šansu da pobedi. Tada sam shvatio i to sada govorim svojim igračima, to mi je jedna od glavnih stvari u svom trenerskom pristupu. Često se sada setim kada smo 1995. godine igrali polufinale sa Grčkom na Evrobasketu. Mislim da tada nisam postigao više od osam poena, ali su drugi igrači iskočili. Onda sam u finalu ubacio 41 poen i svi su pričali samo o tome. Ali, u polufinalu je neko drugi iskočio, pre toga u četvrtfinalu... To je snaga dobrog tima koji na kraju pobeđuje“.

Vasilije Micić je ove godine otišao u NBA ligu, ali nema minute u Oklahomi...

“Govorim ovo kao bivši igrač, koji je sa 29 godina prihvatio ponudu iz NBA, u toj poziciji je i Vasa sada... Nemaš više isto strpljenje kao kada imaš 24 godine, na primer, i možeš da čekaš duže. Sada je on prošao sve, igrao velike utakmice, osvajao titule, pogađao velike šuteve, bio šampion i MVP... Sada se sve promenilo i mora da prihvati ulogu igrača sistema. To nije lako, pogotovo psihički. Nije ni njemu lako, ali on je profesionalac, svi imaju svoje želje i odgovornost. Uvek je sve to dvosmerna ulica, ono što moraš da daš, ali i dobiješ. Spekulacija uvek ima, tržište je otvoreno i videćemo, ne znam o čemu razmišlja sada. Da li ima kvalitet da igra u NBA? Da, definitivno. Jedan od najboljih evropskih i srpskih plejmejkera koji su zaigrali u NBA. Zna on šta radi“.

Vaš boravak u NBA nije trajao dugo...

“Volim da donosim odluke i preuzmem odgovornost, volim da na svoja pleća stavim teret utakmice, želim da uvek učinim saigrače boljim... Prošao sam i ja sličan put kao Vasa, osvajao titule, pogađao velike šuteve, radio sve i bio najbolji... Sećam se utakmice protiv Denvera, za šest minuta na parketu dodirnuo sam loptu tri puta, ubacio jedan koš i imao jednu asistenciju. Posle sam bio na klupi i svi su mi pričali kako sam uradio sjajan posao, ali nisam to osećao tako. Zato sam uzeo telefon, pozvao svog agenta i rekao mu da hoću da igram i da mi nađe klub. Došla je ponuda Barselone, koja se tada mučila u ACB ligi i Evroligi, bili su pred eliminacijom u ranoj fazi. Potpisao sam i bio sam jako srećan, baš sam bio željan igre i utakmica. Bila je to sjajna odluka. Čim je došla ponuda Barse, odmah sam je prihvatio i ne žalim zbog toga što sam otišao iz NBA. Žalim samo zbog onoga što nisam uradio, ne zbog onoga što jesam“.

Za kraj, malo o Nikoli Joviću koji je na Mundobasketu imao veliku ulogu u dresu Srbije...

“On je već sada lice Srbije. Impresionirao me je načinom na koji igra. Vreme koje je proveo u Majamiju očigledno mu je pomoglo mnogo, čuo sam mnogo toga o Majamijevoj kulturi i koliko je značajna, šta to znači... Nikola je doneo mnogo toga ekipi. Prihvatio je svoju ulogu savršeno, bio je dobar dodatak ekipi. Sa Nikolom Milutinovim se dobro uklopio jer je Mile igrao dosta dole, a onda je Jović mogao da dobija lopte spolja, da trči kontre, dobio je dosta prostora i otvarao odbrane svojim šutem. Ono što me je najviše impresiniralo je to koliko brzo prođe put od koša do koša. U pet koraka je već na drugom kraju terena, sve je izgledalo tako lako, koristio je svoje vrline. Njegova budućnost je svetla, mnogo me raduje“.

Srbija sada ima Nikolu Jokića kao sadašnjost i Nikolu Jovića kao budućnost...

“Jokić će se vratiti u reprezentaciju. On je sjajan čovek i igrač, jedan od najboljih igrača u istoriji košarke. Dominira u NBA ligi na tako neverovatan način, zaista je izuzetan. Stalno podvlačimo zajedništvo, a suština toga je da budeš nesebičan. Joka je takav u svom životu, verovatno najnesebičniji košarkaš. Voli da igra za druge, da ih razigrava i podiže im kvalitet, svi oko njega su bolji, beleži tripl-dablove kao od šale i to na njegovoj poziciji... Prelepa stvar je biti njegov trener, mogao sam da radim sa njim kada je bio mlad na Olimpijskim igrama u Riju i posle tri godine u Kini. Tada mu je bilo teže jer su svi bili protiv njega, Španci i Argentinci pre svih. Ali, od tada je mnogo porastao kao igrač“, završava Đorđević razgovor za Eurohoops.