Saša Obradović: Mission complete! Ne mogu da budem mirniji, čekam razgovore sa Monakom

Posle osvojenog nacionalnog kupa, trećeg mesta na Fajnal foru Evrolige i generalno odličnog utiska koji je ostavio u ligaškom delu elitnog takmičenja, Monako je sezonu zatvorio na briljantan način, pokoravanjem Francuske “čišćenjem“ Metropolitana Viktora Vembanjame u velikom finalu.

Daleko najbolja sezona u klupskoj istoriji ima potpis Saše Obradovića. Srpski trener uradio je sve što se od njega tražilo, pa i više od toga, zbog čega sada može da odahne... I bude izuzetno ponosan onim što je postigao, uprkos okolnostima koje su bile izazovne u svakom pogledu.

“Bolja sezona u mojoj trenerskoj karijeri, bez dileme, zaključno sa peharom koji je jak kao i svi ostali. Sada sve ovo ima na težini jer sam u tri različite zemlje osvojio šampionsku titulu. U različitim sam bio i najbolji trener“, kaže Obradović za Mozzart Sport i nastavlja:

“Ova mi je titula, u kombinaciji sa Fajnal forom najdraža, s obzirom na težinu, kompleksnost svakodnevne situacije u timu, nošenjem sa raznim problemima... Doći na kraju do cilja, da je bila još samo jedna utakmica verujem da bismo se svi raspali. Toliko je bilo teško, odigrali smo više od 90 utakmica u sezoni“.

Za to vreme nosili ste se sa velikim izazovima...

“Bilo je velikih pritisaka da pobeđujemo, da igramo dobro i dobijamo. To nikada nije lako, pogotovo u tolikom broju utakmica. Ovde se isto tako meri uspeh ili pritisak na sve nas koji smo unutra, gleda se način na koji je dobijena utakmica, dok je poraz katastrofa. U takvim okolnostima raditi nije lako, nebitno da li se radi o francuskom prvenstvu ili Evroligi. S druge strane, biti u takvoj situaciji, sa tom vrstom pritiska nositi se svaki dan, potvrda je individualnog kvaliteta, jer si deo ekipe koja pobeđuje, osvaja. U zaključku sezone može se reći da smo posao uradili na najbolji mogući način“.

Kako se vi osećate posle svega?

“Emocija je fenomenalna, biće mi potrebno vreme da izađem iz ovog stresa koji je trajao deset meseci bez prestanka. Probaću da se opustim na neki način“.

Posle osvajanja titule pomenuli ste Novaka Đokovića, s obzirom da je samo nekoliko dana pre vas osvojio rekordni grend slem trofej upravo na stadionu Filip Šatrije, gde je Metropolitan bio domaćin...

“Pre svega, Nole je naš najveći ambasador, ne samo u sportu, već je najbolji predstavnik našeg naroda, svuda i na najbolji mogući način na svetu. On je ikona što se tiče predstavljanja Srbije i našeg naroda, u pravom smislu te reči“, priča nam Obradović i nastavlja:

“Sticajem okolnosti smo došli i igrali na Rolan Garosu, bila je fenomenalna atmosfera. Monako je ove godine podigao standarde što se tiče popularnosti u svakom pogledu, ne samo rezultatski, već načina na koji smo to radili cele godine. I ja, kao predstavnik našeg naroda, nadam se da sam uspeo bar jednim delom da učinim ponosnim naše ljude i predstavio Srbiju. Naravno, ne mogu kao Novak Đoković, ali nadam se da sam uspeo da nas predstavim u pravom svetlu i kroz drugi sport, na istom mestu gde je Nole to uradio. Ponosan sam na sve to, ponosan sam i na to da nisam samo ja, već i moji pomoćnici Milenko Bogićević i Mirko Ocokoljić jer imaju veliku zaslugu u svemu tome“.

Da li vas je iznenadila odluka Metropolitana da baš na Šatrijeu bude domaćin?

“Jeste neobično mesto, ali Francuska je dobila pravu sliku kako bi popularnost košarke trebalo da izgleda, u velikim halama i gradovima. Posle ove naše sezone sve to će drugačije da se gleda i verujem da će više da se ulaže, iako je Francuska velesila. Dosta igrača igra u NBA i dosta njih dolazi da bi bili veliki šampioni. Imaju veliki potencijal i situacija kao ova će im pomoći u stvaranju novih šampiona“.

Da li osećate nepravdu zbog načina na koji se francuska, pa i evropska košarkaška javnost ophodila prema vama u poslednje vreme? Pisalo se i spekulisalo da nećete ostati trener Monaka, bez obzira na rasplet sezone, a vi ste doveli klub do najvećih uspeha...

“Prvo i osnovno, ne mogu biti mirniji u svim ovim nagađanjima da li ću biti trener ili ne“, nema nikakvu dilemu trofejni stručnjak i dodaje:

“Mogu slobodno da kažem 'Mission complete (Misija uspešno završena)', jer smo ostvarili sve, pa i više od ciljeva koji su bili zacrtani pre početka sezone. Ostvario sam i lične ambicije i očekivanja na najvišem nivou. Razumem ponekad nepravdu u sportu, ali i profesionalizam. Razumem i ljude koji različito razmišljaju i to treba prihvatiti. Kada se završi sve, bio šampion ili ne, jer nisam uvek bio šampion, treba čovek da bude svestan da si uradio sve od sebe, da možeš da staneš ispred ogledala i kažeš da si dao svoj maksimum. Lično to mogu da kažem, ne samo u ovom, već i u drugim slučajevima. Zato sam izuzetno miran, u odnosu na ono što sledi...“

A, šta sledi?

“Pravo da kažem, nisam još razgovarao sa predsednikom, iako postoje uveravanja da neće biti nikakvih promena. Voleo bih da to čujem i od glavnog čoveka, da li je bilo sve kako treba ili nije, da li se veruje ili se ne veruje... To je osnov svega. Nije bitno da li imaš ugovor ili ne, već da li neko veruje u tvoj posao i predviđanja da možeš da napraviš i više od ovoga. I o tome treba da se razgovara i prihvati bilo koja odluka. Zato i jesam miran, jer sam uradio posao sa celom ekipom, trenerskom i igračkom. Stavili smo se na svetsku košarkašku mapu, pa i sebe, zato mogu da očekujem da mi se i dalje događaju lepe stvari, kao što je to bilo ove godine“.

Saša Obradović: Najveće dostignuće u karijeri, a ni blizu da budem trener godine u Francuskoj - zato što sam Srbin?

Marin Sedlaček: Rajaković u Torontu nije iznenađenje, već potvrda kvaliteta

Kako sada, kada je sve gotovo, gledate na činjenicu da niste bili ni blizu izbora za trenera godine u Francuskoj?

“Cela javnost, oni koji to prate ili su uključeni u to znaju da ovo nije realno, što nisam postao trener i u to me svi uveravaju. Sistem rangiranja baziran je na glasanju koji je bezveze. Veliki paradoks je to što Monako kao šampion Francuske bez poraza u plej-ofu nema igrača u idealnoj petorci lige! To je više nego čudno, uzevši u obzir i ovo što se dešavalo sa mnom“.

Iz vaših ranijih izjava, deluje da biste vi voleli da ostanete trener Monaka?

“Velika stvar treba da se odigra narednih dana, u smislu dobre komunikacije. Da se zna ko je gde i kako se o kome razmišlja. To treba da čujem, da bih znao kako bih i sam imao svoju profilisanu poziciju. To je jako važno. Mora da postoji dobar, obostrani respekt, kako bi se na zdravim temeljima krenulo u novu sezonu. Ako postoji manje verovanje u to da uspeh može da se ponovi, što je po mom mišljenju mnogo teško, treba da se kaže. Takođe, ako se veruje da može da se napravi i još jedan korak više, a svi dobro znamo šta je to, to javno treba da se istakne kao cilj i ostane dosledan“.

Mnogi kažu da je odbrana titule možda i teža od toga kada prvi put sednete na tron...

Mi smo za ovu sezonu prevazišli sve postavljene ciljeve, zato je u tom smislu naredna godina još teža. A, da bi se došlo i ušlo u priču za narednu godinu, timu i igračima koji mogu da ti pomognu da dođeš ponovo do vrha, mora prvo dobar razgovor da se obavi sa vrhom kluba“.

Bliži se vreme NBA drafta (23. jun u 4.00 po srednjoevropskom vremenu), imali ste priliku da ispratite rast Viktora Vembanjame, da li je njegov kvalitet zaista toliko veliki koliko se priča u javnosti i dostojan prvog pika?

“Sigurno. Videvši ga kako izgleda uživo, to je samo jedna dimenzija. Kada pričate sa njim, a ja nisam nizak, imate osećaj kao da razgovarate sa duplo višim čovekom od sebe. Prvo što pomisliš jeste: 'Vau, koliki čovek'. Mogu da pričam o njegovom rastu i razvoju jer ga pratim godinama, način na koji se on kreće i gledajući šta je za dve godine postigao fizički, to su nenormalne razlike“.

Da li je već zreo i spreman za izazov NBA lige?

“Treba mu još godinu dana i još malo fizike da bi bio dominantan. Uvek postoji dosta pitanja u smislu prilagođavanja na novu ligu, ali s obzirom na sve to što vidiš, kombinacija talenta, tehnike, veština, visine i atletike, to je zaista nešto nenormalno. Imamo Janisa Adetokunba sa svojim neverovatnim predispozicijama, ali Viktor je još viši od njega, a rekao bih da se kreće slično Janisu. Adetokunbo je mnogo jači fizički, Viktor će tek da bude, pošto njegovo vreme tek dolazi. Uz još godinu dana prilagođavanja, verujem da će postati vremenom pravi u NBA svetu“.

Šest je kandidata, a ko je najbolji NBA Evropljanin svih vremena?

Novi trener Toronta, Darko Rajaković - porodičan tip, navučen na košarku i espreso

Srpska košarka je u poslednjih nekoliko dana dobila dve najlepše vesti iz NBA – Nikola Jokić postao je šampion sa Denverom, dok je Darko Rajaković postao drugi Srbin, ujedno i Evropljanin na klupi jedne NBA franšize, konkretno Toronta...

“To su velike stvari i novosti za nas, za naciju koja jeste brojčano mala, ali ima ogromnu košarkašku kulturu. Ovakve stvari podstiču druge igrače i trenere da još više rade i napreduju, da bi dostigli njihove idole. Nikola Jokić je definitivno idol nacije, u to nemam dilemu, zbog svega i načina na koji prezentuje zemlju“.

Trenerska struka u Srbiji se nije izgubila, Rajakovićev slučaj pokazuje da nas i dalje cene jako?

“To je velika stvar, svuda gde smo moramo da promovišemo ne samo sport, već i zemlju iz koje dolaziš. Pravimo velike rezultate, vrhunske rezultate, kao što je slučaj sa svim srpskim trenerima, uključujem i sebe. Otvaramo prostor i drugim trenerima i igračima da dobijaju dobre poslove i da na isti način rade reprodukciju kvaliteta koji nesporno imamo“.

Nikola Jokić je nesumnjivo najbolji košarkaš današnjice, a gde vi vidite na večnoj listi, s obzirom da ste imali priliku da igrate protiv najvećih imena ne samo evropske, već i svetske košarke?

“Nikola bi bio dominantan u kojoj god eri da je igrao. I u naše vreme, pre nas, sada je... Svaka era nosi svoje i ne treba ih porediti. Gledajte, mislili smo da se posle Vilta (Čemberlena) neće pojaviti centar koji može da dominira kao on u svakom smislu. Posle njega su se pojavili Hakim (Olajdžuvon), Šakil (O'Nil), Tim Dankan i ostali, a onda je došao Nikola Jokić koji na sve to što je dosad bilo dominantno postavi potpuno nove standarde“.

Šta očekuje Nikolu Jokića u narednim godinama, pošto je već sada prešao igricu?

“Pitanje je šta budućnost nosi, ali kroz različito vreme, shvatanje košarke i pravila koja su se menjala, nije fer da se porede drugačija vremena. Ako se gleda sa ove distance, u koje god vreme da ste stavili Nikolu Jokića, verovatno bi bio dominantan, kao što je sada, u mnogo, mnogo težim okolnostima nego što je možda nekada bilo“.