Samo su dva najjača Tima snova tukla jače, ali mi to radimo slađe! (VIDEO)

Dobar dan, Srbijo! U finalu smo! 

I to posle pobede o kojoj će se pričati godinama. Mada, istorijski gledano, Australija je naviknuta na bolne poraze s naše strane, ma koja država bili. O tome smo već pisali. Sada je vreme za osvrt na trijumf čiji je značaj daleko najveći od svih dosadašnjih nad nadobudnim Bumersima. 

Australiji nije pomoglo ni to što su imali petoricu NBA igrača u rosteru. Jer, ne može se silom protiv magije. Orlovi su održali jedan rutinski četrdesetominutni čas košarke i potvrdili da su ponovo svetska klasa. Raspršili su san najjačeg sastava bogate okeanijske države poput balona od sapunice i ispisali nove zlatne stranice u olimpijskim almanasima. 

U drugom polufinalnom okršaju viđena je jedna od najvećih polufinalnih pobeda u novijoj istoriji Igara. Tačnije, samo su jedina dva prava Drim tima, iz 1992. i 1996. godine, znala to da urade jače od čarobnjaka Aleksandra Đorđevića otkako se olimpijska košarka igra u postojećem formatu (od Los Anđelesa 1984. godine). I tu im treba skinuti kapu. Ali, nama je ovako - slađe. Oni su bili demonstracija sile i neprevaziđeni su, dok se mi igramo košarke i tu nam nema ravnih. 

Da ne ispadne da smo nezahvalna, konačnih 87:61 ostavilo je najslađi ukus u ustima ponosne nacije. I to je treći najveći trijumf ikad viđen na poslednjem stepeniku pred zlatnu bitku. Zato Orlovi i treba da budu još više ponosni na ono što su uradili prethodne noći. Ne treba zaboraviti ni napomenuti da tu, treću poziciju, delimo sa Amerima, ali onim iz 2012. godine vođeni Lebronom Džejmsom, Kobijem Brajantom, Kevinom Durentom, Karmelom Entonijem, Krisom Polom, Džejmsom Hardenom, Raselom Vestbrukom, Kevinom Lavom...

Najubedljiviji je, ipak, bio - Tim snova iz 1992. godine. I tako će verovatno ostati još dugo, dugo. Tada su najveća imena NBA košarke u paramparčad rašrafila vrlo jaku Litvaniju i to rezultatom 127:76. Dokaz dotad neviđene dominacije leži u tome da je devet od čak dvanaest igrača u timu imalo deset ili više koševa. A predvodnik je, naravno, bio neponovljivi Majkl Džordan sa 21 košem. Iza njega Karl Meloun sa 18, Medžik Džonson sa 14, Čarls Barkli i Dejvid Robinson sa po 13, a onda i Leri Bird, Klajd Dreksler, Patrik Juing i Kris Malin sa po 10 poena. Nikad jačeg tima i nikad veće pobede. Litvaniji nisu mnogo značili ni Šarunas Marčulijonis sa 20 i Arvidas Sabonis sa 11 koševa. To je, jednostavno, bila dimenzija koja je i danas van svih pojmova.

Drugu najveću pobedu ostvario je ujedno i drugi najveći Tim snova – onaj od četiri godine kasnije. A na minskom polju našla se – Australija. Rezultat je tada bio 101:73. Bez Letećeg Majkla, Medžika, Lerija, Klajda i Juinga, ali timom od kojeg jedino nije zazirala strašna Jugoslavija. Čarls Barkli kao vodeća figura sa 24 poena, a onda iza Peni Hardavej, Šakil O'Nil i Dejvid Robinson sa po 14 koševa. Debakl Kengura tada je malo ublažio čuveni Endrju Gejz sa 25 koševa. 

A onda dolazi Srbija, na deobi sa još jednim prejakim sastavom, koji mnogi smatraju jedinim legitimnim naslednikom dva već pomenuta prethodnika. A tada su Ameri kao plitak potok pregazili Argentinu. Bilo je 109:83, a već pred start olimpijskog turnira bilo je jasno da će spektakularno finale igrati sa Španijom. Bio je to strašan debakl Gaučosa i najslađa osveta za 2004. godinu, kada su Manu i društvo ipak bili bolji, jači. Tada je Durant imao 19, Džejms i Entoni po 18, Brajant 13, Pol 10 poena... Jednostavno, ni tom sastavu Amerike niko nije mogao ništa. Zato su i bili formirani – da do zlata pregaze sve pred sobom.

I opet, srpski velemajstori imaju razlog da budu da budu još ponosniji. Jer, ušli su u probrano društvo gde je Australija uvek bila džak za udaranje, a jedino još Francuska i stara Jugoslavija mogu da se pohvale sličnim dostignućem.

NAJUBEDLJIVIJE POBEDE U POLUFINALIMA OD 1984:

Barselona 1992: SAD – Litvanija 127:76
Atlanta 1996: SAD – Australija 101:73
London 2012: SAD – Argentina 109:83
Rio 2016: SRBIJA – Australija 87:61
Sidnej 2000: FRANCUSKA – Australija 76:52
Seul 1988: JUGOSLAVIJA – Australija 91:70
Peking 2008: SAD – Argentina 101:81
Los Anđeles 1984: SAD – Kanada 78:59

(FOTO: Action Images)