Sale, amigo…

Kada jedan šut obeleži ceo klub. Istorijski si pobednik, ili tragičar, zavisi da li je lopta prošla kroz mrežicu ili ne. Njegova je prošla. Kakav bi Partizan bio klub bez trojke Aleksandra Đorđevića protiv Huventuda?  Sigurno ne ovako veliki. Moći će crno-beli za vjek i vjekova da se hvale osvojenim tronom Evrope. Usred Istanbula. I to na kakav način. Ta trojka je promenila sve. I za Đorđevića. I njegove saigrače. Partizan.

To je neraskidiva veza koju je nemoguće preseći. Tako se postaje legenda jednog od najvećih klubova na ovim prostorima. Uzmeš i učiniš što nikada niko nije, a verovatno nikada i neće. A sudbina je tako htela da će večeras Sale udariti na svoje. A Partizan na svog pouzdanog sina. Kada je bilo najteže, lopta je išla njemu u ruke. A on je ispisao istoriju. Ruka nije zadrhtala.

Već je ranije Đorđević dolazio Partizanu na noge kao protivnik, ali tada kao protivnički igrač. U Pioniru ga je dočekala parola sa tribina: „Nemoj da nam daš mnogo. Grazie, Sale amigo”. Sada će ponovo udariti na crno-bele, samo će to učiniti kao trener Virtusa iz Bolonje i to u veoma bitnom obračunu na startu TOP 16 faze Evrokupa. U situaciji gde se Virtusu i Partizanu, između ostalog, daju prilične šanse da će ići do samog kraja takmičenja. Novo poglavlje te neraskidive veze Partizana i Đorđevića. Videćemo da li će se na tribinama Arene pojaviti takav neki šaljivi baner. Mada onaj prvi nije baš pomogao...

Čak 37 godina prošlo je od trenutka kada je Đorđević prvi put obukao dres beogradskog Partizana. Na nagovor Vlade Dragutinovića i svog oca, došao je u crno-belu porodicu u kojoj su već tada bili igrači poput Željka Obradovića, Milenka Savovića, Danka Cvjetičanina… Kao golobradi mladić od 16 godina.

Vlada Dragutinović danas Đorđevića naziva legendom kluba.
"Saša je profesionalac, ali i pun emocija, neće mu biti lako. Uz Kiću i Praju jedna od legendi kluba. Ostavio je veliki pečat u istoriji kluba. Lično, drago mi je što sam igrao sa njim još u školi, što sam ga nagovorio da pređe u Partizan kad su se rasformirale mlađe selekcije Radničkog. Što sam mali deo istorije i Saletovog pohoda i svega što je učinio", priseća se Dragutinović u javljanju za naš sajt.

A prvi koji je presekao i odlučio da uvrsti mladog Đorđevića u tim, to jest, da mu da pravu šansu, bio je čuveni Zoran Moka Slavnić. Aktuelni trener Virtusa iz Bolonje tada je na prste brojao svega 17 godina. Osamdesete godine su bile prilično dinamične u Partizanu, pa je Sale tada mogao da se uveri i u umeće Paspalja, Nakića, Divca, te Duška Vujoševića sa kojim je imao priliku da radi krajem te decenije.
“Ja sam ga znao, prethodno je njegov otac bio meni trener. Eto, sudbina se desila da ja njemu postanem trener. To šta sam uradio za njega treba njega da pitate. Ovaj dolazak protiv Partizana će mu malo podići emocije, ali naravno da će on želeti da njegova ekipa dobije”, kaže nam Moka Slavnić.

 A zatim opisuje kako je izgledalo to sve na samom početku.
“Imao je dosta turbulentnu karijeru. Prvo je bio u Zvezdi, pa su ga proglasili za netalentovanog. Posle sa Radničkim. Tako da eto, dolazak u Partizan je bio pun pogodak. Plejmejkeri, većina, nisu imali glatak početak. Treba neko da ukapira da to što radiš da je dobro. Da je budućnost. A to može da vidi samo neko ko je šmeker. Zato su mnogi plejmejkeri imali težak put dok se nisu probili. Jedan od njih je i on. Dalja karijera je poznata. Sada će morati da igra protiv svog kluba što nikada nije prijatno. Takav je sport. Prijatelji pre i posle utakmice, za vreme utakmice rivali”, ističe Slavnić.

Na sličan način priča bivši igrač Partizana u to vreme, Milenko Savović.
“Bilo je potrebno da provede samo par treninga sa prvim timom, pa da se vidi da će biti veliki igrač. Odmah se videlo. Nije u to bilo apsolutno nikakve dileme, barem kod mene. On se na treningu ponašao, onako, u visini ostalih. Dobro, bilo je tu malo nošenja torbe, a-ha-ha. Ali, on je onako dete iz sportske porodice. Ima divne roditelje. Dobra osoba, dobar igrač. Nije bilo problema nikakvih sa privikavanjem”, prisetio se Savović.

Seća se Savović duela Đorđevića i Dražena Petrovića.
“Pre toga što je uradio u Istanbulu, a to mu je kruna karijere u  Partizanu, imao je izvrsnih utakmica. Recimo, Dražen Petrović je u to vreme važio za veliku zvezdu jugoslovenske košarke. I on je igrao protiv Dražena kao da igra na treningu protiv bilo koga drugog. I to je Dražena prilično nerviralo, a-ha-ha. Sale se nije dao”, krozo smeh sve komentariše Savović.

Sa Partizanom Đorđević je 1988. godine u belgijskom Gentu došao do polufinala tadašnjeg Kupa evropskih šampiona, ali nije imao sreću da prebrodi izraelski Makabi. Usledile su godine manje stagnacije, tokom kojih bivši selektor naše reprezentacije nije ni pozivan u nacionalni tim, pa je doneo odluku da sve preseče i ode na odsluženje vojnog roka.

Interesantno je da je baš 1990. godine Đorđević bio i nadomak NBA angažmana, pošto su se za njegove usluge interesovali Boston Seltiksi.

Velika odluka sportskog direktora Dragana Kićanovića bila je da za trenera postavi Željka Obradovića koji je imao pomoć čuvenog „profesora“ Aleksandra Nikolića. Sastav Partizana je prošao veliku transformaciju posle  odlaska Divca, Paspalja i Grbovića, kao i nekih drugih važnijih igrača. Zvezde ovog podmlađenog, novog sastava Partizana bili su upravo Predrag Danilović i Aleksandar Đorđević.

A taj sastav postao je prvak Evrope. Uz onaj Đorđevićev šut.
“Bilo mu je lako kad je igrao pored mene u ekipi a- ha, ha”, šali se čuveni Slaviša Koprivica član šampionske generacije crno -belih. A zatim se dotiče večerašnjeg duela.
“Od kadeta smo bili zajedno i sve je jasno ko dan, nema tu tajni, imao je ogroman doprinos. Siguran sam da sa velikim emocijama stiže u Beograd, da će biti dočekan i ispraćen ovacijama. Takođe, srce ga vuče ka Partizanu, ali pošto je profesionalac učiniće sve da pobedi njegov tim”, rekao je Koprivica za naš sajt.

Tog 16. aprila 1992. godine, crno-beli su umalo od gotovog napravili veresiju.
„Još samo osam sekundi, dva poena prednosti za Špance. Đorđević… Tri poena, tri poena, vreme je isteklo. Nemojte se ljutiti što sam zaćutao za trenutak - 71:70! Ja u svojoj karijeri ovo nisam doživeo, Đorđević je postigao nešto fenomenalno“, grmeo je u mikrofon Dragan Nikitović posle koša Đorđevića na dodavanje Koprivice.
„Moj cilj je bio da dođem do prave pozicije, moja opsesija je bila da dođem do mesta sa kog ruka automatski reaguje. Nisam morao da gledam na koš, znao sam sve gledajući linije na terenu“, rekao je svojevremeno aktuelni trener Virtusa prisećajući se te trojke.

Kakav je to igrač bio…
 “Saša je bio lider i pobednik. Značio je puno, jako puno. Jedan je od najvećih u istoriji Partizana. Sad, kao trener, jedan je od najboljih u Evropi, sazreo je. Zna da prenese svoj pobednički karakter na svoje igrače”, objašnjava nam još jedan od prvih bivših Saletovih saigrača, Danko Cvjetičanin.

O čuvenoj trojci u Istanbulu govorio je i Milenko Savović.
“Na nekom druženju, bila je neka godišnjica, stajali smo Sale Danilović i ja, i komentarisali smo da je to šut koji je promenio ne samo sportske karijere, već im je promenio život. Otišli su u dobre klubove, dokazali su se kao dobri igrači, i u reprezentaciji. Evo sada Đorđević dolazi kao trener Virtusa, Sale (Danilović) je predsednik Saveza. Dakle, ostvareni ljudi”, kaže Savović i dodaje da će večerašnji meč biti malo emotivniji za Đorđevića, ali da mu to neće smetati da spremi utakmicu na najbolji način i da proba da odvede Virtus do pobede.

A kako je izgledalo kada je Sale Đorđević  prvi put došao u Beograd da igra protiv Partizana u sezoni 1996/1997? Bilo je to kao i sada, u januaru, samo što je bio 15. te 1997. godine. Pet godina posle one čudesne trojke u Istanbulu.

O tome je pisao i novinar Vlada Stanković koji je u tom momentu putovao sa Đorđevićem ka Beogradu na utakmicu kao izveštač katalonskog Mundo Deportiva.
“Tribine su se polako punile, a pola sata pre početka nije imala više gde ni igla da padne. Kada su prvi  košarkaši Barselone izašli na zagrevanje razlegli su se uobičajeni zvižduci, ali kad se pojavio Saša usledila je salva aplauza, neviđene ovacije. Sale je diskretno odmahnuo rukom, ozpozdravio navijačima i nastavio da se zagreva. Ne znam da li je tada, i da li je uopšte, registrovao duhovit transparent na kome je pisalo: “Nemoj da nam daš mnogo, amigo. Hvala ti, Saša”. Ne znam ni da li su 22 poena koje je dao te večeri zadovoljili autore transparenta, ali navijači Partizana otišli su prezadovoljni jer su crno-beli pobedili 91-87 u jednoj od onih nezaboravnih večeri u “Pioniru”, prisetio se Stanković u tekstu za Magazin “KOŠ” i dodaje da se kasnije sve to nastavilo sa “trećim poluvremenom”.

Igrao je Đorđević protiv Partizana u Pioniru i naredne sezone 1997/1998 kada je Barselona slavila sa 110:106 posle dva produžetka. Strašna utakmica. Đorđević je dao čak 39 poena na tom susretu, a od toga je pogodio sedam trojki. Profesionalac.

I ta Đorđevićeva crta nam kaže da ćemo i večeras gledati njega na klupi Virtusa kako želi da pobedi. To je prirodno. I normalno.

Sreća po crno-bele što Sale ovoga puta neće biti na parketu. Ovoga puta biće u ulozi trenera. Partizan večeras ponovo dočekuje svoju legendu.

EVROKUP, TOP 16 - 1. KOLO

GRUPA E

Sreda
18.15: (1,30) Darušafaka (16,0) Trento (3,90)
20.00: (1,80) Partizan (14,5) Virtus Bolonja (2,15)

GRUPA F

Utorak
Breša - Promiteas 63:57
/Abas 19 - Mancaris 12/

Sreda
20.00: (1,70) Oldenburg (14,5) Venecija (2,30)

GRUPA G

Sreda
18.00: (1,85) Ritas (14,0) Uniks (2,10)
20.00: (1,25) Monako (17,0) Galatasaraj (4,40)

GRUPA H

Utorak

Tofaš - Unikaha 84:82
/Filip 17 - Tompson 20/

Sreda
20.45: (1,70) Huventud (14,5) Andora (2,30)

 

Pišu: Strahinja KLISARIĆ i Đurđe MEČANIN