Šakota vratio red i šampionski mentalitet, bespoštedni ratnik Štimac i Panter s Kvinsijevim karakterom

15. novembar 2019. godine: Porazom od Asvela Crvena zvezda pala je na deobu poslednjeg mesta Evrolige.
10. januar 2020. godine: Brejkom u Lionu Crvena zvezda se učvrstila na osmoj poziciji!

Kada biste tražili precizan opis svega što se na Malom Kalemegdanu dogodilo u poslednja dva meseca, tačnije u periodu od Asvela u Beogradu, do Asvela u Lionu, sve bi moglo da stane u dve reči - Povratak otpisanih! Ako je poraz od tima Zvezdana Mitrovića u Štark Areni potvrdio da mnogo toga u redovima Crvene zvezde ne štima, onda je šampion Jadranske lige u dvorani Astrobal ostvario možda i prelomni trijumf za preokret sezone. Baš kao što ni tada, sredinom novembra, ništa nije bilo izgubljeno, tako ni sada, posle četvrte uzastopne evropske pobede ništa nije rešeno. Toga moraju da budu svesni apsolutno svi u redocima Crvene zvezde kako bi se zadržao momentum, gradilo samopouzdanje na talasu odličnih igara i jačao timski duh pred najvažnije izazove. 

U možda najluđoj utakmici sezone, Crvena zvezda pokazala je oba svoja lica. Ono iz Tel Aviva i Istanbula, bez energije, ideje i želje. Već posle dva minuta utakmice izgledalo je kao da su se Zvezdini igrači predali, dok je Asvel koristeći protivnikov recept iz prošlonedeljnog okršaja s Bajernom gradio razliku od 21 poena uz statistiku kakva se retko viđa. Ukratko, za one koji nisu ispratili utakmicu ili pročitali izveštaj: Zvezda je u prvom poluvremenu ubacila svega 30 poena, koliko Asvel za jednu četvrtinu. Na desetak sekundi pre odlaska na veliki odmor francuski šampion imao je 21 poen viška (49:28), a Zvezda je ostala bez pogođene trojke (0/4), uz tek sedam skokova. Asvel je u istim statističkim kategorijama bio na 4/13 sa distance, uz čak 18 skokova, od čega šest u protivničkom reketu. A, onda se sve okrenulo...
"Sve je bilo pogrešno u prvom poluvremenu. Nismo imali brzinu. U drugom poluvremenu smo sve promenili u našoj odrani i ubrzali smo se. Zaustavili smo sve i kontrolisali smo meč i vratili se. Ovo pokazuje karakter, što je važno u ovakvim utakmicama. Iznenadili su nas energijom na početku meča. Veoma su bili agresivni. Dobili su nas na svakom bloku, kasnili smo. Ipak posle toga, shvatili smo kako treba da igramo i sve je bilo u redu", poručio je Dragan Šakota posle utakmice. 

Jutro posle četvrtog evroligaškog brejka i ukupno devete pobede u zvezdaškim krugovima vlada mišljenje da se Draganu Šakoti duguje veliko izvinjenje jer je po dolasku odmah bio otpisan. Možda je na tržištu bilo kvalitetnijih rešenja - ujedno i skupljih -, ali teško da bilo ko može da nađe argument kako bi osporio rad iskusnog stručnjaka koji se u prvom evroligaškom istupu posle deceniju i po, iliti prvom iskustvu u takmičenju ovog formata snalazi fantastično. Nije mu trebalo mnogo vremena da uspostavi red i vrati izgubljeni šampionski mentalitet na Mali Kalemegdan. Pre svega, uspostavio je željeni sistem i od prvog dana insistirao na tome da se neke stvari u funkcionisanju tima promene. Totalno je izmenio koncepciju treninga, uveo rad na dan utakmice i presložio roster tako da ekipa sada ima glavu i rep. A, to je pre samo dva meseca izgledalo gotovo neizvodljivo. Zato Crvena zvezda sada ima šest pobeda iz osam utakmica pod Šakotinom komandom i TOP 8 sada više nije stvar mašte, nego realnost za koju se treba boriti do kraja. 

Verovatno će zauvek ostati nepoznato šta je sinoć rekao igračima u svlačionici, ali sve i da ostane tako, treba mu skinuti kapu što je ostao fokusiran dovoljno da "izmisli" Zvezdinu pobedu u nemogućim uslovima. Mešao je karte, tražio dobitnu kombinaciju i nije se tvrdoglavo držao unapred zacrtanih formi i petorki koje se uigravaju na treninzima. Tako je i našao pobedničku formulu, pre svega tako što je podigao nivo borbe en gotovosti u odbrani i naterao igrače da igraju pametno, odnosno da prestanu da srljaju u napadu tražeći brz način da se nadoknadi veliki minus i svoju šansu traže iz dobrih reakcija pod svojim košem. Tako je u drugom poluvremenu Crvena zvezda pogodila čak šest trojki iz jedanaest pokušaja, skupila čak 22 skoka (Asvel imao tek 11) i strpljivo psihološki krckala rivala do momenta kada je sve puklo u domaćim redovima. 

Odmah na startu osetio je da ovo nije utakmica za Ognjena Kuzmića i Borišu Simanića, zbog čega ih je zakucao za klupu do kraja čak i kada je Marko Jagodić Kuriža, po svoj prilici, doživeo ozbiljniju povredu već u petom minutu. S Dejanom Davidovcem prinudno na krilnom centru dobio je određenu sigurnost u prenosu lopte, skoku i šutu, dok je Ognjen Dobrić po ko zna koji put doneo veliku energiju s klupe, iako je prvi put na parket kročio tek u 18. minutu i praktično poslednji dobio šansu. I dalje ostaje enigma zašto ostaje poslednji izbor trenera, ali kada je Dobrić na parketu, obično se dobre stvari dešavaju za Crvenu zvezdu. Hrabro je postupio kada je Nikoli Jovanoviću dao nekoliko minuta na parketu, pogotovo na startu poslednje četvrtine kada je sa dva važna slobodna bacanja držao rezultatsku neizvesnost. Međutim, mladi centar tek treba da dobije svoj prostor tako da je sve ono što je sinoć pokazao bilo vrlo korisno za crveno-bele. Čak i kada je zaradio tehničku grešku, jer je izbacio Tonja Džekirija potpuno iz psihološkog balansa i Asvel od njega u tom periodu nije dobio ni delić onoga što je imao u Beogradu. Džejms Gist se vratio u sastav i na njemu se još osećaju posledice dve povrede (leđa i kuka), ali je njegov doprinos pre svega u defanzivnom skoku i onim snažnim zakucavanjem na Dobrićev promašaj našao svoju rolu u kojoj se maksimalno podredio timu i čini se počeo da menja način razmišljanja. Tačnije da je shvatio da on nije prva zvezda tima i da to verovatno neće ni biti, ali da Zvezdi može da pomogne nagomilanim iskustvom i rešenjima iz drugog plana. 

Dok je Bili Beron iskoristio svoje pravo na slabo šutersko veče, Lorenzo Braun je još jednom odigrao jako konkretno i dobro se snašao čak i u momentima kada je Asvelova odbrana na njega izvršila strahovit pritisak na prenosu lopte. Pokazao je i dozu odlučnosti kada je istrčao na parket u poslednjoj deonici uprkos novom izvrtanju levog skočnog zgloba - isti koji je povredio na meču s Baskonijom -, što se u zvezdaškim krugovima posebno ceni. Ono što je takođe mnogima zapalo za oko jeste saradnja koju je uspostavio sa Vladimirom Štimcem. Samo bivšem reprezentativcu Srbije prosledio je čak pet završnih dodavanja iz kojih je odlični centar izvukao deset lakih poena iz reketa. Deluje da su Braun i Štimac uspostavili konekciju kakva je Zvezdi često nedostajala između jednog organizatora igre i centra u prethodna, bezmalo četiri meseca sezone.

Međutim, ima nešto mnogo više u tome što Vladimir Štimac predstavlja za ovu Crvenu zvezdu. Osim činjenice što je protiv istog rivala u razmaku od mesec i po dana ponovio najbolju partiju sezone s 21 ubačenim poenom - prvo kao igrač Fenera, onda i sinoć - Vladimir Štimac uneo je veliku sigurnost u reket i njegovi poeni imaju posebnu težinu. Prvo, kao dete kluba oseća težinu Crvene zvezde i svaki njegov potez šalje lančanu reakciju ostatku ekipe i podiže duh. Čak i kada je Asvel jedrio s 21 poenom viška, Štimac se nije predavao i svojim pogocima čuvao nadu koja na kraju nije izbledela. Naprotiv! Do njegovog povratka na Mali Kalemegdan timska hemija bila je nepostojeći pojam u svlačionici, a za dve nedelje je sve okrenuo za 180 stepeni. Valjda je zato Lorenzo Braun već nekoliko puta izjavio kako je stručni štab pogodio s njegovim dovođenjem, ali i angažovanjem Kevina Pantera.

Ako je Štimac probio tu psihološku barijeru i doneo neku novu energiju u sastav, Kevin Panter je za ovo kratko učinio da navijači shvate koliko Zvezdina igra može da se unapredi, odnosno da izgleda “tečnije“, agresivnije, bolje. Evidentno je da je Panter u Beogradu pronašao novi košarkaški život, samopouzdanje koje mu je u Pireju bilo isisano, a da najveću ulogu u tome ima Dragan Šakota koji ga odlično poznaje iz Aeka, gde je takođe znao da izvuče ono najbolje iz njega. U momentima kada se Lorenzo Braun na klupi borio s bolom i skupljao snagu da odigra završnicu najbolje što može, Panter je držao sve konce Zvezdine igre u svojim rukama i to je odradio jako dobro, uprkos već poznatoj činjenici da nije vičan razigravanju saigrača, iako zna s vremena na vreme da ponese tu ulogu sekundarnog plejmejkera. Zvezde su se poklopile sinoć gotovo idealno i vrlo dobro je izneo veliki teret na svojim leđima. Zatvorio je treću deonicu onim teškim pogotkom s distance kojim je sveo Asvelovu prednost na minimum, a onda izvukao i odlučujući šut preko Šarla Kaudija čak iako je nekoliko trenutaka ranije Dejvidu Lajtiju poklonio loptu za novo izjednačenje i nezapamćenu dramu.

Za kratko vreme Kevin Panter počeo je da poprima karakter i ulogu Kvinsija Milera koji je pre skoro četiri i po godine postao zlatno pojačanje Crvene zvezde i bio među najzaslužnijima za kasniji odlazak u četvrtfinale Evrolige, te osvajanje nove duple krune. Ako ovako nastavi Panter bi lako mogao da stane rame uz rame s Milerom, ali i dalje je dug put pred njim. Baš kao i pred Crvenom zvezdom, koju tek čekaju megdani. U Evroligi za očuvanje pozicije među osam najbolji, u Jadranskoj ligi za plasman u plej-of i što bolji plasman uoči doigravanja, a pre svega toga kroz mesec dana počinje Kup Radivoja Koraća, gde se na pehar čeka dve godine. 

Bilo kako, Crvena zvezda je bez dileme pogodila sa pojačanjima! Štimac i Panter su to već dokazali, a sada ostaje samo da se vidi šta će biti s Markom Jagodić Kuridžom i da li je njegova povreda desne noge ozbiljnije prirode. Crvena zvezda je uhvatila dobar zalet, počela da dobija utakmice koje su u oktobru i novembru donosile drugačije ishode u sličnim uslovima, a pre svega pronašla način da funkcioniše kao jedna celina. To je možda i najbitniji preduslov da bi se trofeji zadržali na istoj adresi...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport