Sad više nije pitanje odbrane ili napada, već karaktera

Sunovrat u Minhenu brzo će da se zaboravi ako se dobije u Ljubljani i zatim Armani u Beogradu. A, šta ako ne bude? Jer, nema tog navijača koji nije verovao da će posle odbranjenog prvog trofeja u sezoni ekipa da se uzdigne i servira hladnu osvetu Žalgirisu. Kada se to nije desilo, svi su očekivali laganu pobedu nad Zadrom, da se na taj način krene u pripremu Bajerna. Umesto toga, Zvezda se dobro pomučila, zbog čega je Janis Sferopulos očitao bukvicu igračima u svlačionici...

Utakmica u Minhenu je, to su znale i ptice na grani, označena kao moguća prekretnica pred odlučujućih šest kola. Zvezda je imala verovatno najveću podršku van Beograda ove sezone, što je trebalo da dođe kao savršen podsticaj za sve. Umesto da zajedničkim snagama probaju da iznesu teret jednog od najtežih gostovanja, posle utakmice su dobijali reči izvinjenja Kodija Milera Mekintajera...

Nije sve do Crvene zvezde, mnogo je, zapravo, najviše do minhenskog Bajerna. U odsustvu ponajboljeg igrača Devina Bukera, kao i dodatno skraćenoj rotaciji zbog povrede Oskara da Silve, sastav Gordona Herberta izabrao je jedino logično rešenje, da zapuca iz svih oružja i upotrebi svoj najjači adut, a to je šut sa distance. Da li je reč o sreći, naletu želje za revanšom zbog kraha u Beogradu ili potpuno drugačijoj putanji trenutne forme, nije ni toliko važno, istina je verovatno skrivena tu negde. U zaključku treba da stoji kako je Bajern dobio na suv kvalitet kojim je, uostalom, pregazio maltene sve koji su odlučili da traže sreću u ultramodernoj dvorani.

Crvena zvezda posle Minhena nema mnogo opcija. Evidentan je bio pad napadačke forme još i pre Kupa, samo je tada odbrana uspevala da kompenzuje manjak ubačenih poena. U situaciji kada ni defanzivno više ništa ne funkcioniše, neophodna je adekvatna reakcija, stimulus posle kojeg će ponovo da zaiskri varnica i zapali plamen koji je donedavno goreo.

Ne dešava se Crvenoj zvezdi ništa drugačije ili novo u odnosu na ostale evroligaše. Svako u ovako dugoj i pretrpanoj sezoni ima logične uspone i padove forme, samo je crveno-belima kriva počela naglo da se spušta u pogrešnom trenutku. Ponajviše jer bi mogla da potroši sve zalihe pobeda i izgubi distancu naspram konkurencije, pa i da izgubi korak za pojedinim rivalima i nađe se u situaciji da ponovo igra za plej-in. Što je, budimo realni, daleko ispod onoga o čemu se glasno pričalo do pre samo koju sedmicu...

Zvezda ne sme da dozvoli da ispusti istorijsku šansu koja joj se ukazala, a opet mora da gleda i širu sliku, jer već za vikend je čeka još jedno bitno i teško gostovanje, Cedeviti Olimpiji u Ljubljani. Novi poraz bi Zvezdu definitivno udaljio od prvog mesta i tada bi već bila u lošem statusu.

Vera je jedino što preostaje. Vera u ponovni obrt sezone, vera u pozitivan rezultat, vera jednih u druge. Daleko od toga da je bilo šta izgubljeno i da je sve ovo smak sveta, jer porazi dođu i prođu, ali ako se posle svega ne dogodi ništa, ako izostane (re)akcija, onda bi to dugoročno stvarno mogao da bude ozbiljan problem.

Sada treba da se pokaže karakter.