Sad kreće ono pravo: S Portorikom neće biti muke, Španiji da vratimo milo za drago

Budite s mirom, Srbija s prvog mesta čeka drugu fazu Mundobasketa!

Posle treće uzastopne pobede u grupnoj fazi i one, najvažnije recke protiv Italije u Fošanu se osetio uzdah olakšanja. Znalo je i nekoliko stotina srpskih pristalica na tribinama koliko bi pobeda bila značajna, zato se toliko i slavilo po isteku vremena... Srbija je najteži test položila s vrlo dobrom ocenom i sada mogu da se otvore dve nove fascikle – španska i portorikanska.

Pošto u narednu rundu takmičenja nosi sav plen, Srbija će se prvo sastati sa – Portorikom. Ekipi sa Kariba na ovogodišnjem Mundobasketu očigledno više odgovara povlašćena uloga pošto su se dosta mučili protiv rivala koji su ispod njihovog renomea, dok su Španiji pružili snažan otpor.

---

RASPORED UTAKMICA - GRUPA J

Petak (16.30 u Vuhanu, 10.30 u Srbiji)
Srbija - Portoriko

Nedelja (20.30 u Vuhanu, 14.30 u Srbiji)
Srbija - Španija

---

Lopta je najviše u rukama trenutno najboljeg igrača ovog sastava – iskusnog beka Davida Uertasa. Uz njega istakao se šuter Atletikosa Geri Braun, koji je bio i glavni distributer lopte u timu sa ravno šest asistencija u ova tri meča. Ostali bili samo pomoćno osoblje. Igrač s najvećim iskustvom, dobro poznati 35-godišnji Renaldo Balkman više je uzaludno trošio lopte, nego što je zaista bio od neke koristi za ekipu. Osim toga što je imao najveći jaz u odnosu upućenih i pogođenih šuteva (prosek 3/10 po utakmici), lopta mu se nikako nije lepila za prste i ima više od tri izgubljene lopte po kolu. Zbog svoje borbenosti najbolji je skakač ekipe s šest uhvaćenih lopti. Centarski tandem Kolijer – Dijaz znao je da iskoristi svoje trenutke i bude upotrebljiv, ali protiv srpskih asova teško da će moći da naprave nešto više. Čak ni da ozbiljnije priprete.

Selektor Edi Kasijano definitivno može da kaže da je njegov tim donekle bio žrtva problema s povredama. Sa Džej Džej Bareom ovo bi bio potpuno drugačiji sastav. Jer, Barea je ovde alfa i omega, otac i majka. Oporavak od povrede Ahilove tetive ga je sprečio da se zajedno s timom nađe u Kini. Izostanak jeste osetljiv u ovako limitiranoj postavi, ali teško da bi i on napravio značajniju razliku na parketu.

Dve mršave, teškom mukom stečene pobede nad Iranom i Tunisom, te to jedno bolje izdanje protiv Španije zaista ne treba da plaši Orlove. Najvažnije je zatvoriti im skok, gde su bili solidni i ravnopravno se borili sa Špancima. Ostalo bi srpska odbrana trebalo da reši bez problema.

Furija je već nešto drugo. Nisu toliko jaki koliko bi bili da su tu i Pau Gasol, Serž Ibaka, Nikola Mirotić, Ćaćo Rodrigez i Aleks Abrines, ali su i dalje tim za veliko poštovanje i maksimalni oprez. Namazani su, jako iskusni i naoštreni u odbrani, a godinama nam nisu bili najprijatniji rivali. Osim one čudesne pobede u Turskoj 2010. dobili su nas svaki put kada je bilo važno u poslednjih deset godina.

Jeste se Furija ozbiljno namučila u poslednjem kolu protiv Irana, bila je čak blizu poraza, ali utisak je da je to više rezultat debelog potcenjivanja rivala, nego neke krize u igri.

Pogonsko gorivo ove ekipe je Riki Rubio i niko nije sumnjao da će tako biti. Igra strašnu košarku na ovom prvenstvu, pa je najbolji strelac i asistent ekipe.

Kraj Rubija komanduje Mark Gasol, prva violina u reketu i jedan od najvažnih igrača u sistemu Serđa Skariola. Šampion NBA lige ima iskustva na pretek i kada nema njegovog brata, on je sve za ovaj tim u oba polja. Pogotovo jer se njegov zamenik Vili Ernangomez nije pokazao toliko korisnim u napadačkom delu. A nije ni morao da se maltretira centar Šarlota previše, kada oko sebe ima dovoljno igrača s poenima u rukama. Serhio Ljulj je konačno uz tim posle ispuštenog Evrobasketa zbog teške povrede kolena i sada se tačno vidi koliko su Furiji nedostajali njegova lucidnost, nepredvidivost i energija u obe faze igre.

Vrlo korisnim pokazao se saigrač Nikole Jokića iz Denvera – Huančo Ernangomez. Statistički treći igrač ekipe, koji ne troši previše lopti i uglavnom je vrlo siguran u situacijama unutar linije 6,75 metara. Ima pravovremenost u skoku, zna da nadmudri protivnike, mada mu posao i nije bio težak s obzirom na to protiv koga je igrao. Rudija Fernandeza ne treba ni isticati previše. Najveći je galamdžija na terenu, ali mnogo doprinosi igri Španije. Upotrebljiv je u svim ulogama koje su Skariolu potrebne. Ima ga na važnim šutevima, razigrava saigrače kad god to može, ume da podigne ekipu svojim brzim reakcijama, zbog toga je jedna od osovina tima.

Kolika je širina španskog tima pokazuje i to da su tu još i Klaver, Oriola, Ribas, Kolom... Širina gotovo ravna srpskom timu, a opet fali nekoliko velikih imena.

Srbija će sama birati put kojim će ići. Dve pobede u narednoj fazi garantuju da se s Amerima nećemo sresti do eventualnog finala. Ali, da ne žurimo previše. Prvo da dobijemo Portoriko i obezbedimo četvrtfinale, a onda da se muški potučemo s Španijom za taj vrh tabele!

Foto: FIVB