Sa Partizanom sam osvojio sve na Balkanu, Željko mi je pričao „verujem ti i kad promašiš 20 bacanja“

Stranac koji to nije. Na papiru, Jan Veseli se vodio kao dođoš, međutim, po ponašanju, jeziku i košarkaškim predispozicijama bio je nalik ovdašnjim igračima. Leteći Čeh se za tri godine u Humskoj toliko uselio u srca Partizanovih navijača da ga pamte po spektakularni potezima, pobedama, trofejama...

I sadašnji as Fenerbahčea po lepom pamti boravak u Beogradu, jer je od 2009. do 2019. osvojio tri prstena ABA lige, triput bio prvak države i osvojio tri Kupa Srbije. Najberićetniji deo karijere pomogao mu je da se otisne u Vašington, počne da gradi NBA karijeru, vrlo brzo se vrati evropskoj košarci i postane jedan od upečatljivijih igrača na kontinentu.

S tim da nikako ne zaboravlja gde se i kako afirmisao.

„Od 18. do 21. godine igrao sam za Partizan, bile je to najbolji period moje karijere. Ne samo u košarkaškom smislu, već i po pitanju života. Ljudi u Srbiji su me prihvatili kao i u Sloveniji (sezona provedena u Geoplinu, op. au). Sećam se prvog dana u Partizanu, sedeli smo u svlačionici, počeo sam da komuniciram na engleskom sa kapitenom Petrom Božićem, ali me je prekinuo rečima da se engleski ne priča u Partizanu. Saigrači su me ismevali početna dva meseca, međutim, razlika između slovenačkog i srpskog je neznatna, posle samo četiri meseca progovorio sam srpski. I sad ga govorim tečno. Pobeđivali smo, stekao sam prijatelje, a i dan-danas leta provodim na relaciji Češka-Srbija“, u dahu priča Jan Veseli za Jurohups.

Period košarkaškog odrastanja pod palicom Duška Vujoševića obeležen je, između ostalog, po čestim pobedama u obračunima sa najvećim rivalom Parnog valjka, Crvenom zvezdom

„Bilo je sjajno igrati protiv crveno-belih. Nisam razumeo mržnju među večitih u mojoj prvoj sezoni, ali mi je to dalo dodatnu motivaciju. Shvatio sam koliko je to važno. Moj venčani kum je navijač Crvene zvezde, ne pričamo pre utakmica, psujemo jedan drugog, ali kad se završi onda poklanjamo pažnju prijateljima. Čak i ako protivnik nije bio dobar, morao si da budeš fokusiran. Dominirali smo tri godine, osvojili sve što smo mogli na Balkanu“.

Jedino što nije uspeo da uradi tokom boravka u Srbiji jeste da se popne na evropski tron. Pre deset godina u pariskoj dvorani „Bersi“ isprečio se Olimpijakos i zaustavio rast mlade generacije do statusa finaliste Evrolige.

„I dalje mislim o tome kad sam sa Kostasom Slukasom (tada članom velikana iz Pireja, op. au), on priča o tome. Treći put kada smo se sećali polufinala, uopšte nije bila akcija koja je nacrtana na tajm-autu. I dalje se sećam, bio sam ispod koša i gradio sam se i vidim da ako lopta udari u obruč dobićemo, ali je Džoš Čildres zakucao. Bilo je bolno, izgubili smo oba meča u produžetku što je veliki uspeh za takav mlad tim. Sjajno iskustvo“.

U društvu Novice Veličkovića (© Star sport)

Ono što nije uspeo sa Partizanom jeste sa Fenerbahčeom. Praktično, na domaćem teren, u Sinan Erdem domu, u Istanbulu 2017. osvojio je titulu prvaka Evrope. I to u sezoni kad se mučio pri realizaciji slobodnih bacanja.

„Bio sam uznemiren. Ujedno i razočaran. Željko Obradović mi je na treninzima govorio: „čak i ako budeš šutira penale 0 od 20 i dalje ti verujem, jer na terenu radiš toliko drugo različitih stvari u korist tima“. Te reči su me ohrabrile. Onda sma tokom leta angažovao ttrenera koji je sarađivao sa Peđom Stojakovićem, koji mi je objasnio da nije caka u položaju lakta ili da bi trebalo da uradim ovo ili ono, već da je sve pitanje mentaliteta. Da se fokusiraš. Zato se sad osećam sigurnije, komotnije, kad šutiram bacanja. A to pomaže ekipi“.

Naravno, kad se pomene Fenerbahče neizostavan činilac povratka Jana Veselog u košarkaško sazvežđe je Željko Obradović, najtrofejniji trener Evrope.

„Posle tri godine u NBA ligi, dao mi je šansu da ponovo igram košarku kakvu volim. Vratio mi je samopouzdanje, na čemu sam mu zahvalan. Imamo otvoren odnos. Jeste da nas psuje na terenu, ali takve stvari se dešavaju, ha-ha-ha. A onda odemo u svlačionicu i kažemo mu: „treneru, u potpunosti te razumemo“. Verujemo jedan drugom“.

Upitan da formira idealnu petorku, uz ograničenje da može da se osloni samo na igrače s kojima je delio svlačionicu Fenera, uvrstio je dvojicu Srba.

„Moram da izaberem Bogdana Bogdanovića, jer smo igrali zajedno i u Partizanu i u Istanbulu i izgradili izvanredan odnos. Kostas Slukas je moj grčki brat. I sa njim imam dobru konekciju. Malo sam „zakačio“ Marka Gudurića, tako da biram i njega, a tu su još Melih Mahmutoglu i Ahmet Duverioglu“.

A da može da vrati samo jednog nekadašnjeg saigrača u Istanbul, to bi bio...

„Bez dvoumljenja, Bogdan“.

Veseli je dodao da je, po njegovoj oceni, Šejn Larkin najbolji igrač u Evropi kad je potrebno rešvati meč, ulogu najboljeg defanzivca poverio je Brajantu Danstonu, dok je za Nikolu Milutinova rekao da je igrač kog bi najradije voleo da vidi u NBA ligi.