Sa Novicom o košarci - pogled unazad

Košarka je Srbima u genima. Košarka je glavna tema ovih dana. Nema ni “dobar dan”, ni “kako si” već odmah - uzimamo li zlato?

I privilegija je ovih dana imati sagovornika koji je toliko dugo u ovom sportu, koji je ikona kluba kakav je Partizan, i ko je doživeo mnogo toga i u klupskoj, ali i reprezentativnoj košarci kao što je to Novica Veličković.

Zato smo iskoristili priliku da se dotaknemo brojnih tema. Krenuli smo od ovih najaktuelnijih, ali se i dotakli Novičine karijere, povreda, emocija, igara u Partizanu i odnosu prema klubu, ali i Svetskog prvenstva 2010, kao i naravno ovog koje je u toku.

Dok Orlovi dominiraju u Kini, Novica ima još jedne, ko zna koje, pripreme u karijeri. Kako mu se čini ovaj “novi” Partizan?
"Kao i svaka predsezona, nosi dosta, što kažu i napornog rada, umora. Možda i jedan od najtežih delova sezone. Upoznavanje, dosta novih igrača ima. Ja sam već, ne znam koje su mi ovo pripreme, 15, 16. Svaka nosi nešto. Promeni se par igrača, gledamo da se što pre uklopimo. Brzo krećemo i sa utakmicama", kaže Veličković na startu razgovora za MOZZART Sport.

Mnogi ljudi posle 10 ili 20 godina počnu da kukaju kako ih, kako mladi kažu, “smara” da idu na posao koji rade. A ti deluješ kao da si i dalje željan košarke.
"Vuče me i dalje. Košarku jednostavno mnogo volim. Ona mi je od 10. godine do dana današnjeg glavna preokupacija, naravno uz porodicu koja je na prvom mestu. Košarka je nešto posebno. I stvarno tek pre tri ili četiri godine skonta čovek da mi je to način života i da je toliko volim da ne mogu da zamislim život bez nje".

Važno pitanje - kako se osećaš fizički pred start sezone?
"Dobro, dobro. Ne žalim se. Neće biti sjajno, ali trudim se da održavam fizičko stanje na zavidnom nivou i da jednostavno vodim svakodnevno računa o boljkama koje imam. Da ih tretiram na pravi način. Jako je to naporno hendlovati, svakim danim moraš da uradiš po nešto da bi bio spreman sutra za trening".

Verovatno nisi postavljao sebi pitanje ovog leta da li ćeš igrati i ove sezone?
"Dobro, postavljam ja to pitanje sebi svakog leta. I gledam to na način da sa jedne strane da mi zdravlje, prevashodno noge, nisu dozvolile da igram normalno u jednom momentu. Ali, trajem uz to, trudim se da mi to ne predstavlja limit. Svake godine mi je sve teže i teže, nisam mlađi nego što sam bio. Jednostavno si stariji, sve više te stvari boli, teže se zagrevaš, teže se uvodiš u trening. Treba glavu našpanovati, nije to nimalo lako".

Poznato je da si veliki Partizanovac, bio si u klubu i kada stanje nije bilo obećavajuće kao u ovom momentu, ali i u onim sjajnim danima za klub. Čini se da je ovog leta napravljen tim koji može da napravi dobre rezultate ove sezone.
"Prvo i osnovno, dokle ćemo stići to niko ne zna. Ali sigurno da se radilo dosta temeljno. Svako radi svoj posao. U skladu sa tim se pravi ekipa. Bio sam u Partizanu kada je dominirao, i kada je bilo teško... Kažem ja na neki drugi način gledam klub. Došao sam kada sam imao 14 godina. I evo to mi je i do dana današnjeg neka vodilja".

Stav i odnos prema poslu je jasan.
"Svaki igrač gleda da kroz rad bude bolji u februaru nego sada u avgustu. Kada sam bio klinac nisam sebi postavljao limite, išao sam glavom kroz zid. Svaki trening je bila borba".

To te je i dovelo tu gde jesi.
"Pa dovelo, da".

Novica je od prvih utakmica u Partizanu pokazivao da se ne plaši. Sećamo se i dobrih rola, trojki, poena...
"Uvek kažem da me koš nije zanimao. Drugačije sam gledao da uđem u tim. Davao sam koševe za mlađe selekcije, nije to ništa sporno, ali kada sam ušao u prvi tim bio je tu Deki Milojević koji je bio pojam. Posle toga i Drole. Gledao sam da kada uđem na teren - moj igrač ne sme da da koš. Da igramo dobro, da ne primamo poene. Da se odmore vođe. Tako sam gledao da se nametnem. Da zgrabim minut, dva, tri. Nisam razmišljao o 15 minuta".

Kada pogledaš unazad, kako vidiš svoju karijeru do sada?
"Trudio sam se uvek da košarku igram iskreno i na način na koji znam da je igram. Zadovoljan sam stvarno. Doživeti povredu koju sam ja imao sa 25 godina u momentu kada sam u Real Madridu i sebe sam gledao da sam, na mojoj poziciji bio među ne znam koliko igrača u Evropi. I reprezentacija, sve što je pratilo to... Kada skontaš da ne možeš da uradiš 50% stvari koje si mogao, mnogo boli. Mnogo je teško. Sigurno da posle prve i druge operacije, gde mi je rečeno da ću, 50-50, da ću moći, neću... Ja sam izgurao sedam, osam godina i sigurno da sam ponosan na sebe i na sve što sam pretrpeo. Mnogo je bolnih dana i teških dana. Mogao sam mnogo stvari da uradim, da igram tri utakmice u danu bez problema. Da ostanem duže da radim. Da budem 24 sata u sali da treba. Ali kada skontaš da to više ne može, da igraš sa 26 godina na iskustvo. Tako ispada”.

Partizan je za Veličković nešto posebno. Citira Novica onu narodnu - “da sam znao da ću da padnem - ja bih seo”.
"Dete sam iz ovog grada i meni je bila uvek želja da se vratim u Partizan, tu sam. Ponosan sam na to. Svoj sam na svome. Neko kaže - j..ga, mogao je više. Slažem se, moglo je sigurno. Ali neke stvari čovek ne može da predvidi. Da sam znao seo bih, ne bih pao. I danas igram košarku sa emocijom. Doživljavam košarkaške stvari sa velikom željom".

Pomenuo si reprezentaciju. Nekako je upečatljiva slika kada ides da grliš Tea posle one trojke preko Garbahose. A bila je i pre toga Poljska 2009.
"Poljska je bila gde smo kao deca došli do srebra što niko nije očekivao. Potom protiv Turske najbolniji poraz koji sam imao u karijeri. Stvar koja je bolela mnogo dugo. Mesecima kada bih pomislio na to suze su mi išle. Nije bilo reči... Želja je svima u tom momentu da igraš protiv američkog sastava. I danas mislim da smo bili bolji u tom momentu od Turske. I te neke utakmice u pripremnom periodu sa njima gde je bilo 20, 30 razlike. I onda dođe momenat... Sve nas je bolelo u tom momentu. Ali, vraća se sve. Mi nastavljamo da proizvodimo mlade igrače, talentovane klince”, priseća se svega Novica.

Kako kapiten Partizana gleda na Mundobasket u Kini? Čini se da Srbija ide napred jako.
“Meni je žao što Teo i Gagi nisu tu. Ali, da je talentovana ekipa - jako je talentovana. Dva, tri igrača se tu izdvajaju. Ali, su svi ostali kvalitetni. Evroligaški igrači. Dugačak je put do kraja, nije lak put. I mi kao košarkaška nacija se nikada ne plašimo protivnika, protiv koga god da igramo. Da doguramo što više. Naravno, kao i svaki građanin ove zemlje voleo bih da osvojimo to zlato”.

Moguć susret sa Amerima u finalu, o tome svi pričaju, kako bi to izgledalo? Oni dugo nisu došli sa slabijim, a mi sa jačim timom.
“Ipak su, ako gledamo, ti američki igrači su jedni od najtalentovanijih igrača u NBA ligi, ne treba zaboraviti to. Neki su nosioci u svojim klubovima, imaju talenta. Od kad znam za sebe diktiraju svetsku košarku. Ali islim da mogu da se dobiju. Izađeš, odmeriš se i šta ti Bog da. Mnogo ljudi kaže - slabi, slabi. Ne, nisu oni slabi. Mičel je glavni igrač Jute, tu su Tejtum, Braun, Voker… To su NBA igrači. Imamo ih i mi… Nadam se najboljem”, zaključio je Veličković.

FOTO: Star Sport, MN Press