Sa Aleksom od Italije do zaleđene Moskve: Nigde me nije bilo, rizičniji put se isplatio

Možemo da svrstamo momenat odlaska u Vareze kao jedan od bitnijih u Aleksinom životu iz vrlo prostog razloga...
"Odlučio sam se za rizičniji put u tom trenutku kada sam imao 21 godinu, ali daleko isplativiji. Da sam izabrao sigurniji put, to bi bio sporiji progres. Kao 'mlad si ima vremena'. U Varezeu sam odmah odrastao preko noći, bio je pun pogodak. Živiš sa roditeljima i devojkom, onda pap... živiš sam, sve radiš sam, ali to ti pomogne u odrastanju. Generalno, žar je ostala ista, želja ista kao kada sam odlazio u Vareze, samo sam sada malo iskusniji".

Posle epizode u Italiji, Avramović je kao po pravilu uvek bio meta brojnih spekulacija oko nastavka karijere. Neretko je bio povezivan sa Crvenom zvezdom, Partizanom, ali je otišao u Španiju.
"Uvek sam imao više izbora, nikada nisam bio sateran u ćošak. Stvarno nikada. Svaki put kada mi je isticao ugovor, imao sam više opcija. Generalno sam uvek išao instinktom gde mogu više da napredujem, šta iz te sredine može da se uzme i da od sebe napravim boljeg igrača. Kasnio sam za svojom generacijom kao igrač, neki momci su jednostavno bili bolji od mene, sada je to malo drugačije. Mene u mlađim kategorijama nigde nije bilo, nisam bio ni blizu reprezentacije, ali kada sam porastao, kada mi je neko dao šansu, ja sam odmah pokazao da mogu. Ušao sam u reprezentaciju polako, bio je to proces. Proces je za igrače koji nisu jedan od milion, koji nije instant kvalitet".

Razgovor Avramovića sa novinarom Mozzart Sporta

Sada je nova stanica u karijeri, glavni grad Rusije posle tri sezone u crno-belom dresu Partizan Mozzart Beta gde će se najviše pamtiti da je bio deo ekipe koja je vratila trofej ABA lige u Humsku posle 10 godina.
"Skoro sve znamenitosti sam posetio u Moskvi. Neverovatan grad. Najbolja stvar je oružana palata i Kremlj. Prelepo. Ono što mi se sviđa posebno kod Moskve, generalno i Rusije, ne odriču se svoje istorije. Time su ponosni. To mi je sjajno. Metro mi je takođe neverovatno nešto, što treba da se doživi. Umetnički dojam. Pronašao sam svoj mir ovde. Nisu sve oči uprte u tebe 24 sata, kao što je to slučaj kada igraš u Partizanu ili Zvezdi".

Iako posle dve sezone nije deo Evrolige, zna šta se dešava na elitnom nivou.
"Pratim, odlično stoje i Partizan i Zvezda. Posle dužeg vremena su obe ekipe konkurentne, smeši im se plej-of ili plej-in što je veliki uspeh. Pratim, navijam i uživam".

Pitamo ga za igrače, da li mu je neko posebno zanimljiv?
"Karlik Džons, nema dileme. Karlik mi je izvanredan. Baš je dobar. Pravi razliku, vrhunski igrač. Naravno, ja navijam najviše za Vanju, Balšu, onda i Dobrića i Davidovca... moje drugare. Ja kao Srbin želim da Partizan i Zvezda što bolje stoje. Ja volim košarku".

Još jedno relativno lako pitnaje: koji je bio preloman momenat u karijeri Alekse Avramovića?
"Manila bez dileme. Tada sam osetio da sam položio najvažniji ispit, košarkaški ispit, a to mi je bila jedina šansa. Posle toga su mi mnogo lakše pale Olimpijske igre iako je bio jači turnir. Pokazao sam da pripadam. U Manilu smo otišli potcenjeno u očima ljudi".

Ovde počinje do izražaja da dolazi kako Aleksa u svakom momentu razmišlja...
"Niko tebe ne može da ograniči, samo sam sebe možeš da ograničiš, mi smo otišli odličnog mentaliteta na takmičenje. Pogledajte sve te igrače kako sada igraju i šta su pokazali. Svi smo položili taj ispit. Još jedan od prelomnih momenata je dolazak u Partizan i rad sa Željkom Obradovićem. Sredina koja je zahtevna u smislu jer se sve prati, svaki pokret. Sve se o tebi se zna. Pritisak je realno veliki, ali na tome rasteš. Uživao sam u tom pritisku utakmica. Tu sam sebe pobedio i više taj pritisak ne osećam. Mislim na pritisak velikih utakmica, a to su Manila i Olimpijske igre. Bogu hvala, nisam omanuo.".

Novo lako pitanje - omiljena utakmica?
"Litvanija u Manili i Australija u Parizu su mi najdraže utakmice. To se osećalo u vazduhu, ta eliminaciona utakmica, stvarno moraš da daš nešto ekstra. Oseća se tenzija, svaka greška se kažnjava, naravno utakmica protiv Amerike je najbolja na kojoj sam bio".

Aleksa na VTB Ol staru

Šira javnost najviše pamti meč protiv Kanade i Avramovićev okršaj protiv Šeja Gildžusa Aleksandera, koji je sada MVP kandidat u dresu Oklahome.
"Pratim ga kako igra u Oklahomi, mnogo je bolji igrač sada nego što je bio tada u Manili, a tada je bio spektakularan, pa vi gledajte o kakvom se asu radi. Brutalan je! Baš volim da ga gledam, jer ima stvari koje radi na toj poludistanci koje se više ne viđaju".

Nastavlja Aleksa u dahu...
"Kako sam igrao odbranu na njemu? Na želju, agresivnost, ja imam duge ruke pa sam mu izbijao loptu i nije uspeo mnogo da nas ošteti tada. Sećam se i Dilona Bruksa, bata ubica, ne vole ga ljudi, a on samo u meso ide, pogađa trojke... Sve je radio, ali trojke Vanje i Gudure kada je gorelo protiv Kanade, to je presudilo u polufinalu. Baš ta Vanjina trojka mi je ostala u sećanju jer sam mu ja dodao loptu i gledao sam je kako ide u koš, onda Gudura iz step beka... Koliko je to bilo važno. Ma, svi su radili neverovatan posao".

Sve što je urađeno u Manili je nadograđeno u Parizu sa Nikolom Jokićem u sastavu.
"Jesmo nadogradili, a opet totalno drugačije je bilo. U Parizu se sve vrtelo oko dva igrača. Bogdana i Joke kao dve velike zvezde i neverovatna igrača. Mi smo tu bili radilice, a u Manili smo bukvalno svi bili radilice, pa čak i Bogdan koji je davao po 20 poena. Kažem, uz Božju pomoć da se okupimo zdravi i spremni na leto da ponovo obradujemo naciju. Imamo velike šanse".

Čitava ta ekipa Srbije iz Pariza je deo i iščekivanog Netfliksovog dokumentarca o Olimpijskim igrama.
"Davali smo intervjue. Sjajni su bili momci iz Netfliksa. Bili su u senci, sporedni likovi, nisu nas davili, a opet je sve bilo nekako zanimljivo i lepo. Bilo je odlično iskustvno. Ne znaš šta će izaći i kako će izgledati, ali sve to uvek možeš da pokažeš i deci i rođacima".

Još jedan izuzetno bitan momenat se dogodio posle Pariza. Svetislav Pešić je najavio odlazak sa klupe reprezentacije, nešto što Aleksa, a i ostali igrači nisu mogli da prihvate. Baš je Avramović u prethodnom intervjuu za Mozzart Sport pokrenuo lavinu reakcija koje su imale uticaj na ostanak prekaljenog stručnjaka.
"Nismo hteli da ode, iskreno. Imamo fenomenalan odnos sa njim. Uz dužno poštovanje svih ostalih trenera, da je bilo ko došao, mi bismo na iskren i čestiti način odradili posao jer je to Srbija, ali smo osetili vezu sa Karijem koju smo izgradili. Ušli smo nekako u istoriju svi. Imamo novi ciklus, ali se ništa nije promenilo, nastavljamo u istom ritmu".

O Svetislavu Pešiću ima samo reči hvale...
"Kada gledamo Karija, on sve košarkaški zna. Ima neverovatno znanje, iskustvo, a pre svega ima motivaciju iako je to možda bilo upitno jer je bukvalno sve osvojio, ali smo videli taj plamen u njemu koji ga vozi, a onda to i nas vozi. Vrhunske pripreme utakmica ima. Taj proces sa njim svakog leta traje dva meseca, nije to samo prvenstvo. Taj šampionat je samo finalni produkt".

Morali smo da pitamo reprezentativnog plejmejkera o još jednom veoma zanimljivom detalju - navodnoj ponudi Atlante Hoks.
"Bilo je nešto, ali ništa više od toga. Bilo je raspitivanja, to je super. Kada god ima toga, znači da dobro radiš".

Jasno je da ne žali previše za NBA ligom.
"Voleo bih da igram tamo, ali nije to ništa u odnosu na snove sa reprezetacijom. Ako se desi, super, ako se ne desi - nemam taj problem. Zadovoljan sam karijerom".

Presekli smo tok razgovora sa pomalo neočekivanim pitanjem. Kako Avramović vidi trenutno stanje evropske košarke?
"Tempo naginje ka fudbalu, a oni su tamo pred pucanjem u smislu koliko igraju. Opet... Kako oni budu hteli, tako će i biti. Ja sam igrač koji voli da igra košarku. Da je naporno, jeste. Dešava se zamor materijala, ali takav je život profesionalnog sportiste".

Njegov odgovor nas je naveo da konstatujemo da su ga povrede prethodnih godina uvek stizale u najgorim momentima, kada je igrao spektakularnu košarku.
"Ja ne gledam to tako. Bog je tako hteo, on mi je to poslao da bi video kako ću kroz to izaći. Uvek moraš da nađeš zahvalnost da nešto nije gore".

Za kraj, objašnjava svoj mentalitet.
"Ja sam generalno takav po prirodi, kod mene je sve pozitivno. Nema crnih misli. Svako ima neke svoje strahove, ali imamo nekoga ko je stalno uz nas, ko živi sa nama. Ne treba da se brinemo i da se plašimo", završava Avramović moskovski razgovor za Mozzart Sport.