Ruža koja će zauvek cvetati

Legenda se ne meri samo godinama, već uticajem. Povlačenje dresa sa brojem 1 nije samo formalnost, to je dug časti prema momku koji je vratio košarku u Čikago. Vidim mnogi pišu o "nedostatku statistike" ili kratkom piku karijere. Istina je jednostavna: Oni koji gledaju samo stat-sheet, nikada zapravo nisu osećali igru. Pre povrede, Derik Rouz nije imao čuvara. Bio je najbrži igrač na terenu, sa telom koje je prkosilo zakonima fizike. U eri giganata, on je bio taj koji je napadao obruč bez straha, primoravajući celu ligu da se prilagođava njegovoj brzini. Činjenice koje zaboravljate: Najmlađi MVP u istoriji: Sa samo 22 godine je dominirao ligom. Strah u očima odbrane: Do te kobne povrede, niko nije imao rešenje za njegov prvi korak. Srce iznad svega: Dok su ga povrede lomile, on se vraćao. Nije odustao. Onih 50 poena u dresu Minesote kasnije bili su dokaz da je talenat večan, čak i kad telo izda. Povrede su nam oduzele deceniju njegove dominacije, ali nam nisu oduzele uspomenu na to kako je izgledalo kada "Pooh" poleti. Statistika bledi, ali osećaj koji je budio dok je nosio Bulse na leđima ostaje zauvek. Derrick Rose – hvala ti za svaku sekundu magije. Zasluženo pod svodovima dvorane

Svojevremeno je Dusko Vujosevic na pitanje kog igraca bi iz NBA lige doveo, da moze, rekao samo Derik Rouz. Zato sto igra opasnu odbranu i ne stedi se nikada... I bio je u pravu sve, takve igrace dovoditi u Partizan, a ne one klosare i kljusine...

Najtuznija sportska prica, a da nije neka pogibija... Covek bi verovatno prisao i samom Dzordanu, da se to nije desilo, da da najveci "what if"... Ovako ostace bez titule, ali uzdignuta cela, jer se prica da ga u Cikagu vole podjednako, ako ne i vise, od samog GOAT-a... Sportski pozdrav!

Kao sto je Ronaldo zuba prolazio odbranu u fudbalu,tako je Rouz u kosarci,al cena brzih nogu su ukrsteni ligamenti

Kakva Ruza, on je Metak!

Ovaj čovjek je živi dokaz kako povrijeda prednjih ukrstenih ligamenata koljena moze da unisti jednu blistavu karijeru... samo pogledati njegovu igru prije i poslije povrijede. Ako mi je necije karijere žao, onda je to karijera ovog covjeka. Zbog tih povrijeda ostali smo uskraceni za kosarkaski spektakl koji je on mogao da pruzi. Da je ostao zdrav vjerovatno bi kosarkaska istorija NBA lige bila drugacija! Kad vidim njega, sjetim se te kosmarne povrijede, pogubne za svakog sportistu. Uzivaj Derik, pamtice se MVP sezona i tvoja nezaboravna igra i potezi!

Какав је то играч био просто невероватно, први играч чији сам дрес желео и идол одрастања, да није било тих повреда ко зна шта би све достигао, највећи what if поред Грент Хила.

Најбржи први корак🌹