Rudi ima priliku da stigne Gasola, ali Ćosić i Belov još beže

Svi su govorili da je star, da više nije u stanju da vodi ekipu do medalje. Međutim, Rudi Fenandez je svima pokazao da su pogrešili tamo gde je najbitnije - na terenu. Prekaljeni as je dokazao da je apsolutni lider i ove nove Španije koja možda po imenima nije na nivou nekih ranijih, ali meč po meč i evo nas ponovo tamo gde smo navikli da vidimo Špance. U borbi za medalju. Rudiju će ovo biti potera za neverovatnim 11. odličjem u nacionalnom dresu čime bi ušao u specijalnu grupu igrača.

Trofeji u dresu Španije počeli su da stižu još 2006. godine u Japanu. Tada se okitio zlatom, bila je to prva od pet najsjanijih medalja. Ukupno ih je osvojio čak 10 u nacionalnom dresu. Sa ovom brojkom se našao rame uz rame sa legendarnim Filipeom Rejesom i Huanom Karlosom Navarom. Obojica imaju po 10 medalja sa seniorskom selekcijom Španije, a sada Rudi juri da se izjednači sa verovatnom najboljim igračem Španije svih vremena - Pau Gasolom. On ima 11 medalja, a ukoliko Španija pobedi u polufinalu, Rudi će biti na istoj brojci.

Koliko je bitan i u ovim godinama najbolje je objasnio Serđo Skariolo, selektor Španaca.

"Ne očekujem da će otići u penziju posle ovoga, igra najbolje prvenstvo u životu. To nije Rudi, da sada odustaje, kada igra odličnu košarku i vidi se da uživa. Njegova uloga u ovom timu potpuno je drugačija od svega što je imao u svim prethodnim klubovima i sezonama, vidi se da se odlično uklopio. Ima problema sa povredama, muče ga leđa, vrat, noge, ali gledate ga i vidite da igra kao da ima 18 godina. Njegov tim ga izuzetno treba, protiv Litvanije je odigrao skoro 30 minuta zbog čega je bio u ledu ceo dan. Nadamo se da će ostati sa nama i da će imati energiju da se onako baca po parketu i naredne godine", rekao je bio Serđo Skariolo posle meča sa Fincima gde je u finišu utakmice ključnu ulogu odigrao baš Fernandez.

Rudi i pomenuti Španci su ušli u istinski posebnu grupu igrača sa tolikim brojem medalja. Napomenimo Dražena Dalipagiča koji je igrao na 13 velikih takmičenja i osvojio je 12 medalja sa Jugoslavijom. Isti broj ima i Dragan Kićanović.

Ipak, dva imena su na samom vrhu. Krešimir Ćosić je imao neverovatan život i karijeru, ali najponosniji je na medalje koje je osvajao sa Jugoslavijom. Biografija je impresivna i ide ovako... Osvojio je zlato (1980. godine) i dva srebra (1968. i 1976. godine) na Olimpijskim igrama, te dva zlata (1970. i 1978. godine) i dva srebra (1967. i 1974. godine) na Svetskom prvenstvu.

Sa Evropskih prvenstava je doneo sedam medalja od čega tri zlata (1973, 1975, 1977. godine), tri srebra (1969, 1971. i 1981. godine) i jedinu bronzanu medalju u kolekciji koju je osvojio u Italiji (1979. godine). Ovaj niz upotpunjuje i zlato sa Mediteranskih igara u Tunisu 1971. godine.

Najbolje je Ćosića opisao već pomenuti Dragan Kićanović.

"Stil, rad, brzina, veština, izdržljivost, pravila igre, sve se to vremenom menja. Ipak, nešto ostaje kao vrednost. To je Krešimir Ćosić. Bio je uvek najbolji, u svim elementima igre, na svakoj tački terena. Jugoslavija je zaista imala fantastične košarkaše – Radivoje Korać, Ivo Daneu, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Moka Slavnić, kasnije Vlade Divac, Dražen Petrović, koji su u svojim generacijama bili najbolji. Ćosić je povezao nekoliko jugoslovenskih generacija najpre igrom, a onda i načinom na koji je doživljavao i razumeo košarku. Bio je visok 2,10 što je tada bilo dosta retko. Kada bi uzeo loptu u ruke, u glavi je uvek imao najmanje šest rešenja. Bekovi to obično ne rade. Oni uzmu loptu, razigravaju, poga­đaju. Ćosić je bio najbolji skakač i u odbrani i u napadu, najbolji kao koš igrač, kao organizator igre, u dodavanju… Na kraju, znao je da loptu skine ispod koša, da dribla celim terenom i da postigne poen. Krešimir Ćosić i ja smo, kada god smo igrali za jugoslovensku reprezentaciju, bili cimeri, kasnije i kumovi", rekao je bio svojevremeno Kapičić.

Samo jedan čovek ima više medalja u reprezentativnim takmičenjima od Krešimira Ćosića, to je legendarni Rus Sergej Belov, osvajač čak 15 medalja. Bek šuter dominirao je sedamdesetih godina prošlog veka.

Prvi je Evropljanin koji je ušao u Košarkašku kuću slavnih 11. maja 1992. godine.

"Prijatelji mi kažu da sam se malo prerano rodio i da bih danas bio milioner. Možda je tako, ali ja sam potpuno miran, zadovoljan onim što sam u životu uradio. Ja sam voleo košarku, igrao sam je iz ljubavi, a danas je za veliki broj igrača ona izvor zarade", rekao je svojevremeno Belov u intervjuu za Vreme.

Sva pomenuta imena zaslužuju svoje mesto u istorijskim knjigama, doduše samo Rudi ima pirilku da to svoje mesto dodatno poboljša. Ta prilika ukazaćemu se već večeras u polufinalu Evrobasketa u Berlinu, protivnik je domaćin Nemačka.

POLUFINALE EVROBASKETA

16. septembar

17.15 Poljska - Francuska

20.15 Nemačka - Španija

MEČ ZA TREĆE MESTO

18. septembar

17.15 časova

FINALE

18. septembar

20.30 časova