Roni Turijaf za Mozzart Sport: Jokić i Vembanjama me čine srećnim! Lesor je moj brat

Turijaf nije prvi put u Beogradu, a otkrio nam je i da je pre dve godine bio na jednom večitom derbiju.
"Imao sam tu sreću da sa nekadašnjim saigračem, Vladimirom Radmanovićem, dođem u Arenu pre dve godine i gledam utakmicu Partizana i Zvezde. Atmosfera i energija u Beogradu su neverovatni, a moji saigrači iz Srbije su me naučili samo ružne reči, pa ne bih dalje zalazio u priču".

Tada je gledao i Matijasa Lesora u dresu crno-belih. Zanimljivo je da su obojica sa Martinika, a Turijaf je otkrio i da ima poseban odnos sa sadašnjim centrom Panatinaikosa.
"Definitivno je to područje dobro za nešto. Ono što je zanimljivo jeste da smo Matijas i ja komšije. On mi je kao brat, cenim ga mnogo i veoma sam ponosan na sve što je uradio u karijeri. Vratio se sada posle povrede, on je pravi ratnik. Mi imamo jednu izreko koja glasi: 'Uvek izdrži kada te boli, jer ako odustaneš, tek onda će biti teško'. Mi imamo taj mentalitet da ćemo uvek da ustanemo kada padnemo".

Priča o Lesoru dovela nas je do Evrobasketa koji je na programu za mesec dana i na kome će Francuska biti značajno oslabljena. Pored Lesora, u reprezentaciji neće biti ni Viktora Vembanjame, Rudija Gobera i Evana Furnijea. Ipak, Francuzi i dalje kandidati za zlato.
"Uvek kažem da je Evrobasket najteže takmičenje, jer su sve zemlje veoma kvalitetne. Mislim da košarka uvek ide u krug, nekada je dobro, nekada ne. Evrobasket je sjajna prilika da mladi momci iz Francuske probaju da naprave nešto i steknu preko potrebno iskustvo sada kada nema glavnih igrača. To je dobro za budućnost košarke u Francuskoj. Ne marim toliko za medalju koliko da mladi igrači steknu dobre navike".

Pitali smo ga za mišljenje o Vembanjami i Nikolu Jokiću, dvojici verovatno i najboljih centara na svetu.
"Obožavam te momke, oni me čine srećnim kada gledam košarku, a svoje saigrače čine boljim. Drugačiji si, košarka jeste centar njihovog života, ali oni imaju hobije kao što su šah ili konji. To pokazuje da ako želite da budete uspešni, potrebno je i vreme da razmišljate o nečemu što nema veze sa košarko. Ti momci su specijalni i jedva čekam ponovo da ih gledam",

Okrenuli smo se razgovoru o njegovoj karijeri. Turijaf je četiri godine proveo na Gonzaga univerzitetu, te je dao svoj sud o tome što mnogo talentovanih igrača iz Evrope odlazi na koledž u Sjedinjene Američke Države.
"Moje mišljenje je dosta drugačije. Pod drugačije mislim pre svega na to da sam ja tim putem krenuo pre 20 godina kada to 'nije bila dobra ideja'. Razlog zašto mi se sviđa da deca odu u Ameriku jeste obrazovanje, a ne košarka. Smatram da je važno da dobijete diplomu, da naučite novi jezik, vidite svet, naučite nešto novo o sebi, ali i o drugim kulturama. Košarka je super, ali škola je još bolja jer nećemo svi igrati u NBA ili Evroligi. Tu su i povrede, ja sam najbolji primer budući da sam skoro umro tokom operacije na otvorenom srcu".

Turijaf je na startu karijere igrao za Los Anđeles Lejkerse i tokom najtežeg perioda u životu mnogo mu je pomogao legendarni Kobi Brajant. Nije bivši centar Majamija želeo da razgovara o uticaju pokojnog Brajanta na njegov život budući da mu je Kobijeva smrt teško pala, ali je rekao da su mu tri godine u Lejkersima najbolje u životu.

Ipak, titulu je osvojio nešto kasnije, odnosno 2012. kao član Hita, kada je igrao zajedno sa Lebron Džejmsom, Dvejn Vejdom i Kris Bošom.
"Kada igrate košarku igrate da se zabavite, a kada postane profesionalac postoji pritisak pobeđivanja. Ako pitate košarkaše da li bi radije bili u pobedničkom ili gubitničkom timu - svako od nas će reći u pobedničkom. Privilegija je osećati pritisak, pogotovo u tom timu koji je bio veoma specijalan, ali je godinu pre izgubio u finalu. Sve oči su bile uprte u nas, a mi smo svi bili spremni da uradimo šta god treba kako bi pobedili. To ću pamtiti, želju svih, od zvezda do igrača na klupi, da pomognu kako god treba".

Nakon osvojene titule prešao je u Los Anđeles Kliperse gde je igrao sa Krisom Polom. Upitali smo ga da li je on najbolji plejmejker sa kojim je igrao.
"Ako pričamo o plejmejkerskim sposobnostima, napeta je borba između njega i Rikija Rubija. Kris Pol je uvek tražio pravi pas pravom igraču, bio je kao dirigent jednog orkestra, a Rubio je bio kao maestro na fudbalskom terenu. Veoma sam zahvalan što sam igrao sa njima".

Turijaf se posle karijere posvetio razvoju košarke u Evropi i Africi.
"Poslednjih deset godina radim sa NBA Džunior ligom u Evropi i Africi. Putujem u mnoge zemlje, igram se sa decom, pričam sa njima, pokušavam nešto da ih naučim. Uskoro ću objaviti još neke stvari na kojima radim", podvukao je Turijaf za Mozzart Sport.