Rivali Srbije na skeneru: Letonci zreli za medalju, Portugalci sa NBA snagom, Turci imaju "baby Jokića"

ESTONIJA

Estonci su košarkaški liliputanci. To je činjenica. Ovo im je tek sedmo učešće na prvenstvu Evrope u istoriji, a drugo uzastopno što govori o kontinuitetu. Za njih je veoma važno što su se ponovo našli u društvu najboljih selekcija na kontinentu. Imaju domaćeg selektora u liku Heika Ranule, dok su najbolji igrači Sander Raieste iz Baskonije i Majk Kotsar koji je do skoro igrao za taj španski klub pre nego što je odlučio da karijeru nastavi na Dalekom istoku.

Njih dvojica su ujedno i jedina poznata imena široj košarkaškoj publici. Svi ostali su manje-više anonimusi, ali daleko od toga da nemaju ni gram kvaliteta i talenta. Dosta je tu momaka koji igraju u ozbiljnim evropskim ligama poput Kaspara Treiera iz Napolija, Kristijana Kulamea iz Bilbaa ili Artura Konontšuka iz Oldenburga.

LETONIJA

Letonija je selekcija koja je doživela najveći rast u poslednjih deset godina. Od tima koji je po pravilu ispadao u prvim fazama velikih takmičenja ili se uopšte nije ni plasirao na njih, došli su do toga da su redovno među osam najboljih. Zapravo od 2015. godine nisu bili ispod osmog mesta, a najveći uspeh im je peto mesto na Mundobasketu 2023. godine. To što su domaćini ovogodišnjeg takmičenja i što će se nokaut faza održati isključivo u Rigi, dovoljno govori o tome sa kakvim ambicijama prilaze nadolazećem letu. Jasno je da im je želja medalja, prva još od 1939. godine kada su bili evropski viceprvaci.

Imaju kvalitet i što je posebno važno - kontinuitet. Na selektorskoj klupi od 2021. godine sedi Luka Banki, aktuelni trener Anadolu Efesa, koji je napravio homogenu grupu u kojoj svako zna svoju ulogu. Nema izrazitih zvezda, spoj su mladosti i iskustva, sa veteranima poput braće Bertans - Davisa i Darijusa, kao i Janisa Strelinijeksa preko momaka koji se nalaze u najboljim godinama poput Rolandsa Šmitsa, Andrejsa Gražulijusa i Rihardsa Lomaša do mlađim asova kao što je Arturs Žagars.

Igra im se, očekivano, bazira na šutu za tri poena odakle praktično svaki igrač može da pogodi, što će biti poseban izazov za našu selekciju koja je dobro upoznata sa svim kvalitetima koje Letonci poseduju. Nema sumnje da će oni Pešićevim orlovima predstavljati najveću pretnju u grupnoj fazi, a ne bi trebalo da bude iznenađenje ukoliko dođu do same završnice.

TURSKA

Turci su poslednji veliki uspeh napravili na Svetskom prvenstvu 2010. godine kada su uzeli srebrnu medalju. Što se kontinentalnih šampionata tiče, na postolju su poslednji put bili 2001. kada su takođe bili drugi. Zanimljivo je da su u oba slučaja, ta odličja osvojili na svom terenu. Izuzev toga su najbolji rezultat bila osma mesta na EP 2009. i SP 2014. godine.

Dugo turska košarka čeka na neki veliki uspeh i može se slobodno reći da kvalitet igrača nije u saglasju sa rezultatima. Na poslednjem kontinentalnom šampionatu su bili tek deseti, dok se na prethodni Mundobasket nisu ni plasirali.

Selekciju vodi najbolji domaći trener Ergin Ataman i sa te strane ne može ništa da se zameri ljudima koji vode tamošnji Savez, međutim utisak je da nisu uspeli da probude duh reprezentacije kod velikog broja igrača. Možda se to promeni ovog leta pošto se očekuje da se odazove sve najbolje što turska košarka trenutno ima. A, ima i te kako šta. Prva zvezda je NBA as Alperin Šengun koji u Hjustonu ima vodeću ulogu i sa razlogom je preko Atlantika dobio nadimak "baby Jokić". Što govori da je tripl-dabl mašina. Sem njega tu su i evroligaški igrači poput Džedija Osmana, Onuralpa Bitima, Erčana Osmanija kao i dugogodišnji NBA as Furkan Korkmaz.

Takođe, važna stvar će biti i to koji će "stranac" biti u timu - Šejn Larkin ili Skoti Vilbekin. Ono što je dobra stvar za njih jeste što će obojica biti opcija za Evrobasket što je potvrdio i lično Ataman. Koga god da izaberu, neće da promaše jer su u pitanju dvojica vrsnih košarkaša sa ogromnim evroligaškim iskustvom.

ČEŠKA

Nema nikakve sumnje da Česi imaju određenu dozu talenta u svojim redovima, međutim ono što im je najveći problem jeste što su žargonski rečeno "matora" reprezentacija. Lideri su i dalje momci poput Tomaša Satoranskog, Jana Veselog i Vojteha Hrubana. Sve igrači koji su debelo zagazili u četvrtu deceniju života. Mlađi nisu nadošli, tačnije nema ih. Jedini koji je isplivao u prethodnom periodu jeste Vit Krejči, momak koji se već neko vreme nalazi u NBA i bio je saigrač sa Bogdanom Bogdanovićem u Atlanti.

S obzirom na celokupnu grupu, mogu da se plasiraju u drugi krug, ali sve preko toga bi bilo ogromno iznanađenje. Prosto rečeno, ovaj tim je prošao svoj "pik" 2019. godine kada je na planetarnom prvenstvu zauzeo šesto mesto.

To što im na klupi sedi Španac Dijego Okampo dovoljno govori koliko im je košarka u krizi i da je sam plasman na kontinentalni šampionat već uspeh.