Rezultat drugačiji, filozofija slična

U eri Dušana Alimpijevića ove sezone dosta puta smo isticali da je sistem igre postavljen tako da dosta zavisi od šuta za tri poena. Kada je crveno-belima taj deo igre išao mogli su da pobede svakoga. Čak i Reala u gostima. Kada bi stao, problem su bile ekipe poput Borca i Mege. Posebno u gostima.

Kada je dolazilo do smene na mestu trenera, kada je Alimpijević smenjen, a doveden Milenko Topić, i tada smo istakli da ne treba očekivati suštinsku promenu u načinu igre u odnosu na dosadašnji deo sezone. Topić nije formiran trener sa svojom posebnom filozofijom (ovo mu je prvi nezavisni posao na mestu prvog trenera). To je prvi razlog. Drugi, kao pomoćnik Alimpijevića donekle je bilo i očekivano i logično da nastavi sa sličnim sistemom igre. Treće, stiglo se već do same završnice sezone, nije tu bilo posebno vremena da se mnogo menja. I četvrto - imao je iste igrače na raspolaganju. Oni imaju svoje karakteristike, mane i vrline, tako da je prostor za manevar bio prilično smanjen.

Dakle, filozofija je ostala manje-više ista u odnosu na dosadašnji deo sezone. U najmanju ruku slična.

Topić je seo na klupu 9. maja i još nije spojio ni mesec dana na klupi tima u kom je stekao visok status u igračkim danima. Odmah je istakao da želi da se to zaboravi i da se sve računa iznova sada kada je trener. A reklo bi se da nije mogao bolje da počne svoju odiseju - sedam utakmica, sedam pobeda. Računajući tu dva trijumfa nad Partizanom u večitom derbiju i plasman u finale Superlige, odnosno eliminaciju najljućeg rivala. Kada se tako pogleda i stavi na papir - nije moglo bolje od ovoga. Rezultatski.

Topić nije preterano promenio stil igre u odnosu na deo sezone u kom je bio pomoćnik, ali je rezultat bio drugačiji barem u tom čisto rezultatskom delu. Zvezda je tokom sezone izgubila trofeje i u Kupu i u ABA ligi, ali sada sa Topićem ima dobru šansu da (p)ostane prvak Srbije. Ko god da joj bude protivnik u finalu Zvezda će imati veliku prednost. Samim trijumfom u seriji protiv Partizana Topić je u suštini završio najveći deo posla.

Rezultat je tu. A, kakva je bila igra?

Ne možemo da se otmemo utisku da je bila dosta slična u odnosu na dosadašnji deo sezone, naravno uz neke promene, pretežno dobre. Ipak, konstanta je ostao taj šut za tri poena koji dugo, dugo pre ove sezone nije bio tako odlučujući u igri Zvezde. Kod Dejana Radonjića Zvezda je mnogo igrala na centre i na tu vezu plej-centar, a u ovoj sezoni svi pucaju za tri poena od Tejlora Ročestija do Pera Antića. Samo Alen Omić i Matijas Lesor ne šutiraju za tri.

Evo, pogledajmo samo dva obračuna protiv Partizana. Trojke su bile esencijalni deo pobeda u oba meča.

U prvom duelu Zvezda je imala čak 34 pokušaja za tri poena! Recimo, za dva poena je šutirala samo 22 puta. Pogledajte kolika je to razlika. Od ta 34 šuta van linije 6,75 ušlo je 13 komada i to je nešto sa čime Partizan nije mogao da se nosi. Zato je i bila tolika razlika.

Slična je priča bila i u drugoj utakmici - 29 šuteva za tri, od toga devet pogođenih. U ovom meču Zvezda čak nije ni šutirala toliko dobro, ali je imala dosta izgrađenih pozicija. U velikom broju slučajeva su recimo Dobrić, Antić, Davidovac i Ročesti imali izgrađene pozicije. Bilo je i ispucavanja iz neizrađenih pozicija, ali u dobrom broju su to bile dobre rotacije koje su se završavale šutem sa distance.

Promene u igri mogli bismo da vidimo u načinu odbrane i u borbenosti. Nekako su i Ognjen Dobrić i Branko Lazić bili uzbojitiji u defanzivi i dosta su otežavali život protivničkim igračima, iako su i Gos i Von istini za volju odgrali odličan drugi meč. Matijas Lesor je postao znatno neupotrebljiviji, ali se vidi povećanje borbenosti.

Do sada je Zvezda znala lako da se istopi na gostujućim terenima, znatno manje vrućim nego što je to gostovanje Partizanu, ali je sada uprkos deficitu u trećoj četvrtini tim Milenka Topića pokazao zube. Možda je to nedostajalo tokom cele sezone, ta borbenost, srčanost… To se videlo na Partizanovom terenu. Zvezda se borila. A taj fajterski duh nismo imali mnogo puta da vidimo.

Ako je to plus, onda je Topićev minus to što je bilo situacija u kojima je delovalo da ne drži stvari pod kontrolom. I sam je priznao da ima problema da obuzda Stefana Jankovića, pa je u nekim momentima delovalo da se tu ne zna oko klupe Zvezde “ko pije, a ko plaća”. Međutim, za tu vrstu autoriteta Topu će biti potrebno vreme.

Kada smo kod tog “vremena”, pravo je pitanje koliko će Topić dobiti šansu da bude na klupi Zvezde. Čak iako osvoji titulu prvaka Srbije. Predstojeće leto će verovatno turbulentno, u svakom smislu. Zvezda će posle serije Evroliga sada ponovo igrati Evrokup. Pitanje je kako će izgledati tim za sledeću sezonu, da li će biti promena u klupskoj strukturi.

Do tada, na Topiću je da završi posao i da sa manje od dva meseca rada kao prvi trener odmah dođe do titule prvaka Srbije. Bio bi to odličan početak trenerske nekada odličnog košarkaša crveno-belih. Za sada nema poraz kao trener. Računajući tu pobedu i protiv Olimpijakosa u Evroligi gde je završni deo utakmice vodio kao prvi trener.

Foto: Star sport, MN Press