Mini-maxi kup 2020: I rezultatska i fer-plej pobeda

Tokom vikenda odigran je 17. po redu Mini-maxi kup na kojem je učestvovalo 86 ekipa iz Srbije i regiona. Učesnici turnira su po godištima podeljeni u pet balona za mali fudbal na teritoriji Beograda, a lopta se kotrljala po vetačkoj travi Kolonijal Sana, Bubamare, Brazila, balona T-6 Limited i balona Olimp na Zvezdari, u kojem su nastupali dečaci rođeni 2008. godine i kasnije. Propozicije takmičenja kažu da dve najuspešnije ekipe sa svakog od turnira obezbeđuju plasman na prvenstvo Srbije, uz dodatak da to mogu biti samo timovi koji su igrali ligu Beograd, koji su u bazi Mini-maxi lige i koji imaju legitimacije FSS.

Potpuno zasluženo u polufinalu su se našle ekipe Železnik, Winner, Dušanovac i OFK Gol, u prvom polufinalu sastali su se Dušanovac i OFK Gol, a ekipa iz Višnjičke Banje trijumfovala je rezultatom 3:0 čime je obezbedila nastup u finalnom susretu. Ispostavilo se da su zbog ispunjavanja svih gore navedenih uslova, plasman na državno prvenstvo obezbedili upravo akteri prvog polufinalnog para, OFK Gol i Dušanovac. Drugi polufinalni par činili su Winner i Železnik, a finalista je odlučen tek nakon izvođenja penala. Prosto je neverovatno da je duel koji je toliko obilovao tempom, konstantnim trčanjem, izglednim prilikama i udarcima sa svih pozicija, završen rezultatom 0:0.

Sastav Železnika je bio je za nijansu agresivniji, a neretko smo viđali pokušaje belih da sa centra igrališta ugroze protivnički gol. Međutim, u svakoj sličnoj situaciji golman Winnera nije spavao i uspevao je da ukroti nadolazeće lopte. Kada je nakon 20 minuta igre sudija označio kraj meča, bilo je jasno da će pobednik biti odlučen u penal seriji. Oba tima imala su pred sobom tri penala, ali na kraju se ispostavilo da treća serija nije bila neophodna. U drugoj je naime udarac bio toliko snažan, da je lopta od ruku golmana samo skliznula u mrežu, za veliko slavlje dečaka u beloj opremi pred kojima je bila još jedna utakmica, ona najvažnija.

Između drugog polufinala i finala, igračima ekipa Dušanovac i Winner dodeljeni su pehari i medalje za treću poziciju, pošto su pravila takva da nema borbe za bronzu, već poraženi polufinalisti dele treće mesto.

Nakon dodele, svoje utiske izneli su akteri duela Železnik – Winner.

Nikola, Winner: “Dobro smo se branili, imali smo jaku defanzivu. Napad nam je malo škripao, ali biće bolje i u tom segmentu. Ovi penali na kraju naravno nisu prošli onako kako smo očekivali, ali to je lutrija. Kod protivnika je bilo dobro bukvalno sve. I šut i pas i dribling. Mesi je moj omiljeni igrač jer je naporno radio od kada je bio mali i sada je dogurao do najboljeg igrača sveta.“

Dušan, Železnik: “Zadovoljan sam svim segmentima igre. Naša ekipe se borila do zadnjeg trenutka i potrudićemo se da ponovimo ovakvu partiju u finalu. Imali smo već prilike da izvodimo penale i to na prošlom turniru u Sremčici. Tamo smo bili uspešni i osvojili smo prvo mesto.“

FINALE: OFK GOL – ŽELEZNIK (2008. GODIŠTE)

Finalni okršaj je sa sobom doneo scene nalik onima iz drugog polufinala. Konstantnu jurnjavu po terenu, samim tim i demonstraciju sirove energije dečaka koji nisu imali nameru da stanu. Kao na utakmicama Premijer lige kada se borba rasplamsa, pa se samo smenjuju naleti sa jedne na drugu stranu, kao kada vojska krene u juriš. Iz svega toga, za razliku od prethodne utakmice, izrodili su se i golovi. Prvi su do pogotka stigli igrači Železnika, nakon jedne snalažljive reakcije u golmanskom prostoru protivnika, koji je odmah nakon vodećeg pogotka pokušao da iskoristi ranjivost rivala, duplira prednost i prokrči put ka pobedi. Ali nešto se pitala i ekipa u plavim dresovima. Za početak čuvar mreže koji je sa nekoliko odličnih odbrana ubrizgao injekciju samopouzdanja saigračima. Dozu koja je potpuno promenila tok duela.

Usledio je protiv udar dečaka iz ekipe OFK Gol koji je rezultirao izjednačenjem. Prvi pokušaj nije bio dovoljan za pogodak, ali uz malo sreće i jednu odbijenu loptu pravo u noge nakon intervencije protivničkog golamana, rezultatski egal je vraćen, da bi vrlo brzo duel bio okrenut u potpuno drugom smeru, budući da su igrači ekipe iz Višnjičke Banje još jednom matirali protivničkog golmana.

Prilika za povratak Železnika nije bilo mnogo, ali ih je bilo, a novo izvođenje penala sprečio je okvir gola. Železnik jeste bio rival koji je nanizao više prilika za gol, ali je protivnik bio bolji u realizaciji, a u fudbalu pobeđuje onaj koji koristi svoje prilike.

Najlepši detalj dana viđen je tek nakon poslednjeg sudijskog zvižduka kada je postalo jasno da je sastav OFK Gola pobednik Mini-maxi kupa za 2008. godište. Jedan od igrača Železnika nije mogao da zadrži suze, a igrači tima koji je trijumfovao su pohitali da zajedničkim snagama uteše drugara i još jednom pokazali da rezultat u ovom uzrastu ne treba da bude u prvom planu. Prelepa tačka stavljena je na 17. izdanje Mini-maxi kupa, barem kada je reč o 2008. godištu.

Kosta, Železnik: “Zadovoljan sam kako smo odigrali odbranu danas iako smo primili dva gola, napad je uradio sve što je mogao. Nismo pobedili jednim delom zbog umora, ali i zbog toga što je protivnička ekipa bila sjajna. Sve im je polazilo za rukom. Omiljeni golman mi je Nojer, volim njegova istrčavanja i on stigne prvi do svake lopte.“

Mihajlo, OFK Gol: “Odigrali smo kvalitetno na obe strane terena. Zbog dobre odbrane, imali smo priliku da igramo na kontra napad i to nam se isplatilo. Protivnici su bili odlični i u defanzivi i u napadu i kada smo videli da je jedan od njihovih igrača tužan zbog poraza, odmah smo prišli da ga oraspoložimo.“

RADNIČKI NBG 2 – MILUTINAC (STARIJI PIONIRI)

Miroljubivo fudbalsko popodne u sportskom kompleksu Gladijator u Kneževcu. U centru naše pažnje bio je duel između drugog tima Radničkog NBG i ekipe Milutinca koji je završen bez pobednika. Prva polovina prvog dela igre nije nagovestila niti pogotke niti fudbalsku igru koja bi bila prijemčiva oku običnog posmatrača.  Tu i tamo, sveopštu monotoniju prekidao je neki spretan dribling ili iznošenje lopte iz zadnje linije kada bi štoperi nanizali nekoliko protivničkih igrača. Sve to nije bilo dovoljno za osećaj koji bi mogao da se poveže sa pravim užitkom, ali stvari su počele da se menjaju.

Desna strana terena je polako postajala pozornica i to kada je napadala ekipa Radničkog, a na toj pozornici glavni protagonista bio je Vukašin Koturović sa brojem 72 na leđima. Dobio je nekoliko upotrebljivih lopti u prostor, nakon čega je driblinzima i trčanjem testirao mogućnosti protivnika. Prvi pokušaj je bio uspešan, čuvar je ostao iza leđa, za petama, a samopouzdanje  je poraslo. Iz akcije u akciju Koturović je delovao neuhvatljivo za rivala, ali ekipa u crvenim dresovima nije uspela to da materijalizuje i stekne prednost. Ali upornost se ipak isplatila. Ist meta, isto odstojanje. Novi prodor Koturovića po desnom boku i konačno pravo rešenje. Lopta u srce šesnaesterca na koju je natrčao Lazar Ikić pogodivši za vođstvo tima sa Novog Beograda.

Proporcionalno broju prodora i opasnih napada Radničkog po desnoj strani, jedan pogodak je predstavlja u najmanju ruku nezadovoljavajući učinak, a takođe se ispostavilo da nije bio dovoljan sastavu sa Novog Beograda za sva tri boda.

Tokom drugog poluvremena, u jednoj gužvi u kaznenom prostoru ekipe koja je imala prednost, na jednu ničiju loptu natrčao je Veljko Majić, a ona je uz pomoć desne stative završila u mreži.

Na kraju miroljubivih 1:1 uz izščekivanje da će inspiracija i energija zagospodariti terenima već od naredne runde.

Todor, Radnički: “Dobro smo igrali, mogli smo da damo još neki gol, jer smo imali dosta akcija. Protivnici su takođe bili dosta dobri, uz veliku agresivnost i povlačenje svojih linija. Sasvim dobar rezultat koji je mogao da prevagne i na jednu i na drugu stranu. Volim da gledam Mesijeve utakmice jer je jedan od najboljih igrača na svetu.“

Filip, Milutinac: “Bili smo agresivni i odlično povlačili linije. Naš gol je delimično posledica sreće, a delimično agresivnosti i pomeranja linija. Njihov krilni igrač je prožio odličnu partiju i pravio nam je mnogo problema po desnoj strani. U poslednje vreme volim da gledam utakmice Vulverhemptona, a omiljeni fudbaler mi je Dibala zbog stila igra, pratio sam ga od malih nogu i svidelo mi se kako igra.“

Foto: Kidsport.rs