Raspisan konkurs: Kako da postaneš košarkaški sudija? Koliko godina do prve lige? Koliko može da se zaradi?

Probrani zarađuju milione, većina samo sanja o velikoj igračkoj karijeri. Ostanu uspomene i prijateljstva. Međutim, tu ne mora da bude kraj, jer u košarci može da se ostane i na druge načine. Kao trener, dosta teže. Ili kao sudija. A baš ovih dana u toku je obuka za sve one koji bi poželeli da postanu košarkaški sudija ili pomoćni sudija (zapisničar, merilac vremena i slično). Da vidimo kako.

Detalje naravno možete pronaći na sajtu Košarkaškog saveza Beograda, četvoronedeljni teorijski seminar je već počeo, ali svako može da se prijavi do petka, jer najvažnija predavanja (mehanika suđenja, prekršaji, lične greške) tek predstoje. Ali to nije ono što nas zanima. Zanima nas: šta dalje? U pomoć dozivamo regionalnog koordinatora KSB zaduženog za suđenje Dragoslava Ljucu i njegovog pomoćnika Bratislava Dimića. Dakle, šta posle teorijskog dela?

"Polaže se prvo pismeni test, nije težak jer govorimo o početnicima, pa uglavnom svi polože. Pravi filter je praktični deo seminara. Uče gde da se postavljaju, kako da pokazuju, kako menjaju mesta, zvižduk, koji je strašno bitan segment suđenja, više nije u modi onaj dugačak zvižduk, nego jedan kratak, rezantan... Tu, u balonu Sava bivšeg košarkaška Lavrnića, polaznici kursa sude i utakmice pionirskog karaktera. I sami se isfiltriraju. Neko odustane, neko shvati da ne ide. Posle praktičnog dela stiču zvanje košarkaškog sudije", kaže nam Ljuca.

UTORAK, 01.30: (2,50) ATLANTA (13,0) FILADELFIJA (1,65)

Tu tek počinje zabava. Najmanje dve godine neko mora da bude košarkaški sudija da bi postao regionalni sudija. Početnici sude mlađe pionire, pionirke, retko kad kadete i kadetkinje, bar u prvoj godini. U tom rangu sudije mogu da sude i četiri do šest utakmica preko vikenda. Neki put ima utakmica i preko nedelje.

"Prednost Beograda je što imamo mnogo klubova i brzo se stekne rutina. Druga strana medalje je to što ne mogu sve sudije na saveznom rangu da budu iz Beograda. Mada regionalna opredeljenost nije dominantna, ali kada je u pitanju slična kategorija sudija, onda se gleda da liste budu šarenolika, da ne budu svi iz Beograda".

A u Beogradu – deficit sudija. U špicu prvestvene sezone desi se da tokom vikenda bude i po 200 utakmica. Toliko sudija jednostavno nema. Zato i sude po nekoliko tokom vikenda. Na početku. Na saveznom rangu recimo ne sme da se sudi više od jedne dnevno. A kako uopšte do saveznog ranga? Ljuca objašnjava...

"Zato na ovaj konkurs i mogu da se prijave oni uzrasta od 16 do 24 godine. Pomoćne sudije mogu i sa 15 i nema starosnog ograničenja, jer oni rade za stolom, ne moraju da prolaze fizičke testove. Košarkaškim sudijama ostavljamo vreme da napreduju. Otprilike je potrebno od osam do 10 godina, ako si kvalitetan, da dođeš do prve lige. Dve godine sudiš mlađe kategorija, onda dve druga srpska liga, dve prva srpska liga, onda drugu saveznu ligu i to je otprilike to. Može naravno i brže za najtalentovanije, ali osam godina je prosek".

Dragoslav Ljuca (©MN Press)

Posebno zanimljivo je što igračka karijera, čak i najmlađim uzrastima, nije presudna da biste se prijavili na konkurs. Mada jeste poželjna, jer oni koju su bar trenirali ovaj sport osećaju igru. Zato svim klubovima ide i dopis. Da one koji možda nemaju igračku perspektivu preusmere na suđenje.

Nije to volonterski rad. Najniža taksa je na najmlađim kategorijama, 800 dinara. Pošto se sudi više utakmica samo za jedan vikend može da se zaradi od 2.500 do 5.000 dinara. Već u drugoj srpskoj ligi taksa skače na 2.500 dinara, na prvoj do 4.000. I tu se sudi jedna utakmica za vikend. Dok se dođe d najvišeg ranga: 12.000 dinara za utakmice KLS-a, 20.000 za Superligu, 30.000 za polufinale plej-ofa, 35.000 za finale. Sam vrh je naravno Evroliga, utakmice u regularnom delu sezone plaćaju se po 1.500 evra, četvrtfinala 2.000, a Fajnal for 3.000. U Fibinoj Ligi šampiona utakmica je 800 evra.

Nažalost, kao i svuda u svetu košarke, ovde dolazimo do paradoksalnih situacija. Jer zbog već čuvenog raskola Fibe i Evrolige sudije koje sude ABA ligu i Evroligu ne mogu da sude reprezentativna takmičenja. Dok oni koji sude Fibina takmičenja ne mogu u ABA ligu.

"Tako recmo Aleksandar Glišić, koji će sada da sudi Olimpijske igre, ne može da sudi ABA ligu, a sigurno je kvalitetniji od nekih tamo. Dok u većini zemalja imamo situaciju da najbolje sudije, koje su uglavnom izabrale Evroligu, ne mogu da sude reprezentativna takmičenja. Ne skinu im znak, obnavljaju im licence, jer bi u suprotnom slučaju sudije mogle da ih tuže na Evropskom sudu u Strazburu. Ali ih jednostavno ne delegiraju".

No, ne idimo toliko daleko. To su dileme za sudije koje su već dostigle vrhunac. Nisu svi na tom nivou.

"Jednom me je Bata Đorđević pitao: Kad će sudije da sude isto? Rekao sam mu: Bato, ti si osvojio prvenstvo, je l si imao najboljeg igrača? Jesi li imao startnu petorku? Jesi li imao osmoricu koji ti iznesu najveći teret? Jesi li imao 12. ili 13. igrača koji retko ulaze? Kaže: Jesam. Pa tako je i kod sudija. Nikad neće svi da budu isti".

KVOTE ZA MEČEVE EVROPSKOG PRVENSTVA

Neće niko ni da bude dobar ako ne proba. Rekosmo: konkurs je otvoren. Važi i za dame. Jasmina Juras je jedna od najcenjenijih sudija u Evropi, sudila je i Olimpijske igre. Teorijski deo seminara je besplatan. Praktični se pohađa za simboličnu cenu od 5.000 dinara, svega 2.000 za pomoćne sudije. Tu predaju i sudije sa međunarodnim iskustvom. Zainteresovani treba da sa sajta KSS skinu i odštampaju Pravila košarkaške igre, te da na adresu KSB (kancelarijaksb@ksb.org.rs), pošalju ime, prezime, datum rođenja, mejl, broj telefona i adresu stanovanja. Ti podaci idu do Dimića, koji posle kontaktira interesente. Ističe...

"Tražimo i ljudske kvalitete. Da njihovo ponašanje bude na nivou. To je ipak javni poziv, javnost te gleda. I novinari i roditelji i klubovi... Dakle, moraš da imaš i ljudske kvalitete. I na i van terena. I to je jedan od segmenata kako napreduju".

Pa koga zanima nek proba. Studentima lep džeparac i veliko iskustvo. A ko prođe...

"Biti košarkaški sudija je jedno vrlo dobro zvanje. Počinje se veoma teško, tako je svuda, ali dolaziš u situaciju, kada postaneš međunarodni sudija, da obiđeš svet, da spavaš u najboljim hotelima, da jedeš u dobrim restoranima, a sve ti ja plaćeno. To je lepo životno iskustvo. Ilija Belošević nije bio samo u Australiji ili je možda bio i tamo. Ja nisam bio samo u Južnoj Americi i Australiji. Jovčić se isto naputovao. Zar to nije lepa stvar?", ohrabruje Ljuca mlade da se prijave.

Dimić dodaje...

"Najbolje od svega je to što stičeš veliki broj poznanstava, prijatelja, i u zemlji i u svetu. Ja sam recimo, dok još nije bilo mobilnih telefona, imao udes kod Bogutovačke banje, prvi su me videli trojica sportskih radnika koje sam upoznao preko suđenja, iz Kraljeva i ne znam odakle sve. Oni su prvi stali da pomognu".

Ne košta mnogo. A može da bude veliko životno iskustvo.