Radovana Đokovića karijera odvela u Brazil: Stigla poruka u pet ujutru, sad me svi pitaju otkud ovde

Ima Srbija ove godine retku priliku da na delu vidi dvojicu brazilskih košarkaša, Bruna Kabokla u Partizan Mozzart Betu i Jaga dos Santosa u Crvenoj zvezdi, ali i na drugom kraju planete, u zemlji sambe, kafe i fudbala, mogu da se uvere zašto je srpska košarka toliko cenjena i koliko smo dobri u igri pod obručima.

Posle godina provedenih u regionalnoj košarci, Radovan Đoković se ovog leta odlučio da okrene novi list i karijeru nastavi u zemlji gde je fudbal prva i jedina stvar, kada govorimo o sportu. Da se razumemo, ima Brazil pre svega dobre košarkaše i odbojkaše, pa i vozače Formule 1, ali je fudbal ipak broj jedan. I to nam potvrđuje nekadašnji košarkaš Borca Mozzart i Mornara, koji je sada među najboljim igračima brazilske lige u kojoj brani boje Uniao Korintijansa iz malog grada na jugu Brazila, blizu granice sa Urugvajem.

Sa prosekom od 15,7 poena, 4,9 asistencija, tri skoka i indeksom korisnosti 16,3, Đoković je među liderima prvenstva nakon sedam odigranih utakmica. Kako sam priznaje, donedavno nije mogao da zamisli sebe kako popunjava statističke kolone u Brazilu.

“Nikada mi nije palo na pamet da ću igrati u Brazilu. Ne, jer prosto nikada nisam ništa znao o brazilskoj ligi. O brazilskoj košarci jesam znao zbog svih igrača koji su bili kroz istoriji, ali i dalje, koji su na visokom nivou u Evropi i NBA. Nikada nisam razmišljao u tom smeru da bih mogao da zaigram ovde u nekom trenutku .karijere“, započinje Đoković javljanje iz Santa Kruz do Sula.

PRVO SAM ODBIO PONUDU, RASPITAO SAM SE I KOD JAGA PREKO LAZAREVIĆA

Radovan Đoković u dresu Uniao Korintijansa (With the permission of @vinicius_schubert / Basquete Uniao Corinthians)

Kako je sve počelo?

“Krajem avgusta se pojavila ta opcija. Trener koji je Brazilac, koji nema nikakve veze sa mnom, ni sa Evropom, me je lično zvao. Pomenuo mi je trojicu ljudi preko kojih je došao do mene, a dvojicu od njih ni ne znam. Čudna situacija je bila. Trener je dugo bio pomoćnik po klubovima u Brazilu, sa uspehom, ovo mu je prvi samostalni angažman“, priča srpski košarkaš i nastavlja:

“Agent mi je pisao baš rano, oko 4-5 ujutru mi je stigla poruka. Probudio sam se i video da piše za Brazil, ali bio sam tada razmišljanja: 'Ništa, idemo dalje, reći ću treneru da se čuje sa tobom'. Iz poštovanja sam se čuo sa trenerom, a on je od početka imao stav da me baš želi, što mi je bilo baš važno, da znam da me neko želi u svom timu. On je baš insistirao na mom dolasku. Nije bio napadan, ali mi je sve lepo predstavio, da me želi u ekipi, da ima ulogu za mene, u principu sve što sam želeo da čujem“.

Šta si mu ti odgovorio?

“Da bi mi trebalo nekoliko dana da malo razmislim, pa sam mu posle dva-tri dana prvo rekao da neću doći. Ali me je agent brzo nazvao i rekao mi kako je trener baš zapeo za mene i da razmislim još jednom. Tek sam tada počeo malo da istražujem o ligi, klubu... Kontaktirao sam neke igrače i u principu sam od tada brzo doneo odluku da ipak hoću da odem. Video sam da je liga dobra, da je dobro organizovana, da je praćena i tada sam prelomio da hoću da se upustim u tu priču“.

Od koga si tražio insajderske informacije o ligi i zemlji?

“Rade Zagorac mi je jedan od najboljih drugara, on je prošle godine u Rusiji igrao sa Skotom Maćadom, koji je ove godine otišao u Brazil, pa sam preko njega saznao neke stvari. Pre nekoliko godina je Nino Čelebić imao kratku epizodu u Brazilu. Zanimalo me je šta mogu da saznam o klubu, a pošto sam dobar sa Stefanom Lazarevićem, generacija smo i igrali smo kroz mlađe kategorije stalno, a i ovako smo dobri prijatelji, pa sam dobio i neke informacije od Jaga. Oni su mi malo pomogli da donesem odluku, tako sam na kraju i prelomio“.

Rekao si da ti je trener u inicijalnim razgovorima govorio sve ono što bi jedan igrač voleo da čuje. Da li je dosad ispunio svoja obećanja?

“Apsolutno sve što mi je predočio je maksimalno ispoštovao, čak možda i više od toga. Malo glupo zvuči, ali trenutno sam na ogromnom broju minuta i možda bi moglo čak da bude i malo manje. Igra se u jakom ritmu, utakmice su na dva-tri dana. Plus ima dosta putovanja, pošto je Brazil ogromna zemlja. Desilo mi se da sam u 20 dana odigrao sedam utakmica. Bukvalno sam došao na trening i za 20 dana odigrao sedam utakmica. Tako će biti do nekog trenutka u decembru, pa imamo dve nedelje pauze... Liga je velika, 36 kola se igra, nema kupova, ali se posle igra plej-of u kojem učestvuje mnogo ekipa. Sezona može da ode na 40+ utakmica, pa i više od toga. Ovo mi je prvi put da igram toliko minuta i često, malo mi je naporno i još se privikavam, ali glupo je da kukam oko toga. Bolje je da igram“.

Rekao si da ti nije nikada palo na pamet da bi mogao da završiš u Brazilu, a da li je moglo da bude drugačije po pitanju tvog angažmana?

“Iskreno, nisam hteo više da čekam ponude, jer je već bio kraj avgusta kada su me zvali iz Brazila. Tada sam imao dve opcije, da sedim i čekam, a ne znam ni šta čekam ni koliko dugo bih čekao, ili da prihvatim ovu ponudu. Nju sam imao na stolu i iskoristio sam opciju. Prošlo je tek šest-sedam utakmica, ima još 30 utakmica do kraja. Zasad je dobro krenulo, ali biće vremena da se sabiraju utisci“.

Šta ti je porodica rekla kada si im rekao da ideš u Brazil?

“Porodica je apsolutno bila uz mene, baš nijednog trenutka nisu imali ništa protiv. Imam 27 godina, nisam oženjen, tako da su svi bili za to. Znali su za moju želju da promenim sredinu. Zato nisu ni imali ništa protiv da odem u Brazil“.

ABA LIGA JE JAČA OD BRAZILSKE, ČAK I BEZ VEČITIH

Đoković iz vremena dok je nastupao za Borac Mozzart (©MN Press)

Kako je organizovan klub?

“Klub je relativno nov u najvišem rangu takmičenja, pre nekoliko godina su se vratili među najbolje, a bio je svojevremeno i šampion države. Klub je fenomenalno organizovan, svaki zahtev koji sam dosad imao ili da mi je nešto trebalo, izašli su mi u susret. Sve funkcioniše kako treba. Za ostale klubove po Brazilu još ne znam, ali moj je dosta dobro organizovan“.

Liga je, bar koliko može da se vidi po dostupnim informacijama, dosta praćena, dobro organizovana i sajt iste je prilično detaljan...

“Brazil je ogromna zemlja, sa preko 200.000.000 stanovnika, pa na toliki broj ljudi nađe se neko ko će da prati košarku, odbojku i druge sportove... Naše utakmice su konkretno dobro praćene. Hala još nije nijednom bila ispunjena do poslednjeg mesta, ali gledaoci prave jako lepu atmosferu. Televizijski prenosi su identični kao u Evropi, a za ljude širom sveta utakmice mogu da se gledaju i preko Jutjub kanala. Što se tiče samo kvaliteta lige, biću iskren i reći ću da nismo još igrali protiv najboljih ekipa u takmičenju. Ono što sam ispratio jeste da su najbolje ekipe u ligi jako kvalitetne, igrači su fizički dosta dobri. U zavisnosti od ekipa, taktički postoje razlike, svi timovi imaju šutere...“

Sa kojom bi ligom mogao da uporediš brazilsko prvenstvo, bar po stilu igre?

“Da me neko ne shvati pogrešno, ali klubovi su više orijentisani ka NBA stilu iz ligaškog dela, pa se možda manje pažnje posvećuje taktici, a više trčanju i bržoj igri. Ritam utakmica na dva-tri dana, pogotovo za našu ekipu jer je skraćena rotacija, kvalitet te druge utakmice ume da bude dosta lošiji. Mi smo poslednjih nekoliko utakmica igrali sa šest-sedam igrača. Nije realno u takvim uslovima da održavaš neki ritam, pa se oseti pad kvaliteta. Ne bih još da donosim sud o ligi i ekipama, ipak bih da sačekam još da odigramo protiv najboljih. Svakako, nije to kvalitet uporediv sa najvišim rangom u Evropi. Rekao bih da je Jadranska liga, na primer, kvalitetnija od brazilske. I tu pritom ne mislim na Zvezdu i Partizan, jer su to dva sveta za ostale. Svakako, ogradio bih se sa konstatacijom da još nisam video tri-četiri najbolje brazilske ekipe kako izgledaju, pa bi možda mišljenje moglo da mi se promeni shodno tome kako sve bude izgledalo“.

Šampion Brazila Sesi Franka bio je i prvak južnoameričke FIBA Lige šampiona u prošloj sezoni...

“Tako je, oni su igrali i Interkontinentalni kup, pobedili su u finalu Bon. Doduše, nije to isti Bon od prošle godine, ali pobedili su evropsku ekipu, koja je osvojila Ligu šampiona na našem kontinentu“.

Sigurno 'si tamo glavna “atrakcija“, s obzirom da im verovatno ne dolazi mnogo stranaca sa naših prostora da igraju košarku?

“Ima sada jedan Mađar koji igra za Flamengo, ali čini mi se da smo samo nas dvojica sa naših prostora u celoj ligi. Jesam atrakcija, da tako kažem. Pošto ekipe imaju pravo na četvoricu stranaca, tradicionalno su to Amerikanci, Argentinci ili neko drugi iz Južne Amerike. Argentinci koji igraju ovde su dobri“, kaže Đoković i dodaje:

“Kada im kažem da sam iz Srbije, odmah pomenu Novaka Đokovića. Što je i normalno jer njega svi znaju. Ali, ne znaju dalje od toga, pa me zato ljudi najčešće pitaju otkud ja tu, kako sam došao do Brazila i košarke ovde. U klubu su me svi prihvatili sjajno i sve funkcioniše kao velika porodica, ali protivnici znaju da mi priđu dok se izvode, na primer, slobodna bacanja, pa me tako zapitkuju neke stvari. Interesantno mi je sve to, ali verovatno će se ljudi navići uskoro na to, pa i ja“.

Znaju li u klubu nešto o srpskoj košarci?

“Najviše znaju zbog Nikole Jokića. On je zvezda. Trener je veliki fan evropske košarke, on prati samo Evroligu, NBA ga ne zanima. Ima čak i plaćen Euroleague TV, pa redovno gleda utakmice i onda me stalno pita da li sam video ovo ili ono, da li sam gledao Partizan ili Zvezdu. Zaista je velika pristalica evropske košarke. On dosta zna i gleda, ostali znaju sada najviše zbog Bruna (Kabokla) i Jaga (dos Santosa) koji igraju kod nas. Obojica su pre dve godine igrali ovu ligu, bili odlični i onda ljudi automatski sada prate, znaju da su u Srbiji“.

Kako ti se čini grad u kojem sada živiš, Santa Kruz do Sul?

“Gradić na jugu, sa 150.000-200.000 stanovnika što je zaista malo kada se uporedi sa drugim gradovima u Brazilu. Nije veliki, ali je lep. Ono što je karakteristično za ovaj grad jeste to što je, iako je fudbal u Brazilu sport broj jedan, u Santa Kruz do Sulu košarka broj jedan. Imaju fudbalski klub, ali je niželigaš, pa je zato košarka u fokusu. Svi prate košarku i klub. Primetio sam da ovde živi dosta ljudi sa nemačkim korenima, to sam shvatio po prezimenima, ali i na društvenim mrežama se to vidi po ljudima. Zato je grad možda malo više evropski orijentisan“.

Jesi uspeo da se navikneš na vremenske prilike u Brazilu, za koje kažu da umeju da idu iz krajnosti u krajnost?

“Da ti kažem iskreno, to mi je možda i najveći problem trenutno. Vreme doslovce ume u pola časa da se promeni od superćelijske oluje, do 40 stepeni. Bukvalno ne znaš kako da izađeš napolje. Ako kreneš u kratkim rukavima, velika je verovatnoća da će te sačekati kiša. Ovo je sada prelazni period, uskoro im kreće leto, pa ima dosta kiše. Mislio sam da je to tako samo tokom ovog perioda, no rečeno mi je da je tako i tokom leta. To mi se ne sviđa. Kada je leto, kažu da je visoka vlažnost vazduha, ni to mi se ne sviđa. Zasad nije prevruće, ali videćemo dok dođe leto“.

Što se tiče kulturološke promene i jezika, kako se sa tim snalaziš?

“Ne znam da li je to tako u celom Brazilu, ili samo ovde, ali ljudi su dosta srdačni, saigrači su me svi prihvatili lepo. U klubu, na primer, svi dobro pričaju engleski jezik, ali van kluba je to baš muka. Ljudi apsolutno ne pričaju engleski, tek minimalno. U klubu svi, ali po prodavnicama je baš muka. Igrom slučaja znam španski jer sam učio u školi, mada španski i portugalski nisu isti, ali neke osnove jesu, pa mogu da pohvatam neke stvari. Neke košarkaške stvari sam već naučio na portugalskom, pa mi ne treba prevodilac u tom smislu, a što se svakodnevnog života tiče, trudim se da po ubrzanom postupku i tu savladam stvari. Malo mi se mešaju stvari, pošto pričam malo španski, portugalski i engleski... U Evropi je normalno da svi pričaju engleski, ovde te svi gledaju sa čuđenjem kada progovoriš. Sve ostalo je dobro“.

Hrana?

“Orijentisani su ka mesu. Znao sam pre nego što sam dolazio da je tako u Argentini, nisam znao za Brazil. U principu je isto, a meso me je najviše oduševilo. Neverovatno je dobro. Mislim da nikada nisam jeo tako dobro meso kao ovde“.

Znači, ne fali ti mamina ili da kažemo – domaća kuhinja?

“Nedostaje malo, ali prilagodio sam se brzo, s obzirom na to koliko je dobro njihovo meso“.

Da li si probao njihovu kafu?

“Veliki sam ljubitelj kafe, ali ne mogu da kažem da sam oduševljen onim što sam dosad probao, a znamo da je Brazil zemlja kafe. Možda još nisam našao nešto što mi odgovara. Kafa mi je ista, možda čak i malo lošija nego kod nas“.

PLANIRAM DA OBIĐEM ARGENTINU, VOLEO BIH DA VIDIM SUAREZA U GREMIJU

Radovan Đoković u dresu Uniao Korintijansa (With the permission of @vinicius_schubert / Basquete Uniao Corinthians)

Verovatno za ovih mesec dana koliko si tamo nisi uspeo nešto da obiđeš, ali da li možda planiraš da iskoristiš svoju trenutnu poziciju i vidiš Brazil malo više?

“Voleo bih da obiđem, definitivno. Raspored mi sada ne dozvoljava nikakva pomeranja. Pošto sam inače i veliki fudbalski navijač, bila mi je baš želja da odem da vidim Gremio u Porto Alegreu, za koji nastupa Luis Suarez. Prošle nedelje sam čak imao i dogovor sa pomoćnim trenerom da odemo da pogledamo utakmicu pošto smo imali slobodan dan, ali se plan izjalovio jer je stadion bio rasprodat. Dok smo se dogovarali da idemo, pošto je Porto Alegre na dva sata od našeg grada, pitao sam ga da li možda treba da rezervišemo ili kupimo ulaznice, na šta mi je on rekao da ne mora, jer će sigurno biti mesta, pošto je stadion veliki. I na tri-četiri sata pre nego što je trebalo da pođemo, on me zove i kaže mi kako je stadion rasprodat i nema mesta. To mi je baš teško palo, iskreno, pošto sam baš želeo da vidim utakmicu brazilskog prvenstva, Gremio i eto Luisa Suareza. Ovde je sada sama završnica prvenstva, baš je velika drama ko će biti šampion jer je nekoliko timova u maloj bodovnoj razlici, pa sam hteo da odem na stadion i osetim atmosferu“.

Da li ćeš možda uspeti da odeš na neku utakmicu do kraja prvenstva?

“Videću, potrudiću se maksimalno. Znam da za ovu jednu u kojoj će Gremio biti domaćin neću moći da odem zbog obaveza sa klubom, ostaje mi onda samo jedna šansa čini mi se. Ali, potrudiću da se uklopim da odem“.

Urugvaj ti je takođe jako blizu, možda Argentina kada si već fudbalski fanatik?

“Ništa nije isključeno. Probaću da iskoristim vreme koliko mogu. Ovde kada ideš na gostovanja, budeš po četiri-pet dana jer vezuješ utakmice. Tako da ću videti Rio, Sao Paulo, kažu da je Fortaleza najlepša i za nekoliko sedmica baš putujemo tamo, pa se radujem. Imam sada saigrača iz Argentine, Enca, on je kapiten ekipe. Imam dogovor sa njim da u nekom trenutku posetim Argentinu. Čak mi je kupio mate, piće koje Južnoamerikanci piju. Sada sam kao Argentinac tamo, kada se pojavim sa mateom po gradu. Svi to nose ovde po ulici i piju. Ne kafu, nego mate“.

Sa Encom si se posebno zbližio?

“On je u Brazilu već pet-šest godina, u našem klubu konkretno dve i kapiten je. Kao domaći je ovde. Zna i jezik, tako da je kao Brazilac. On mi je najviše pomogao da se aklimatizujem. Od prvog dana mi pomaže, šta god mi treba. Ovde je sa suprugom i malim detetom, kod njega sam na večeri svaki drugi-treći dan. Idemo na ručkove zajedno... Pomaže mi oko svega, od recimo neke opreme koju moramo da imamo, a ja nisam imao, pa do nekih krupnijih stvari. Na primer, nisam znao da moramo svi da imamo crne čarape, ja ih nisam poneo kada sam dolazio ovde, on je otišao i kupio mi u roku od 15 minuta. Stvarno je sjajan, tu je za mene, šta god mi treba. Pričamo baš dosta, pričao sam njemu i njegovoj ženi o Srbiji i Beogradu, pa su izrazili želju da bi voleli da dođu i posete našu zemlju. Videćemo možda sledeće godine da nešto organizujemo, da budu moji gosti“.

Kad si pomenuo fudbal, da li pamte ljudi Dejana Ramba Petkovića? Peći je tamo živa legenda...

“Je l znaš da mi je baš jedan saigrač nedavno pomenuo njega“, smeje se Đoković i dodaje:

“On je iz Rija, veliki je navijač Flamenga i on mi je rekao za njega. Ali, nisam dalje pitao, iskreno. Dosta je mlađih saigrača, 21-22 godine, vidim da neki od njih nisu preterano u fudbalu, ali sad kad si me pitao moraću da proverim baš, da vidim da li znaju i kako gledaju na njega“.

Stižeš li ti da ispratiš ABA ligu i evropsku košarku?

“Pratim, naravno. I Evroligu. S obzirom da je u Brazilu četiri sata unazad, nekada mi se namesti tako da termini budu sjajni za mene, nekad baš i ne, ali dobro. Kada ne stignem da gledam uživo, onda izlistam sve što me zanima kad stignem. Iskreno, u ABA ligi najviše gledam moja dva prethodna kluba, Borac i Mornar. U Evroligi pratim sve što mogu da stignem, sa akcentom na Zvezdu i Partizan“.

Još je rano svakako, ali da li možda već pomalo razmišljaš o ostanku u Brazilu i posle ove sezone?

“Kad god se potegne priča o planovima, uvek se vratim na istu stvar – ranije sam voleo sve da planiram i smišljam u glavi scenarija, dok se početkom 2021. godine nisam povredio. To nisam planirao i posle toga sam odlučio da više ništa ne planiram u životu. Kao što nisam planirao ni Brazil, ne razmišljam ni o tome šta ću u decembru ili januaru, a kamoli dalje od toga. Videćemo kako će se stvari odvijati. Zasad je sve dobro, spreman sam i na to da će biti uspona i padova tokom sezone, loših perioda. Neću ništa da planiram, idem utakmicu po utakmicu i videću gde će to da me odvede, kao i ekipu“, završava Đoković javljanje sa juga Brazila.