Radonjićeva audicija u preostalih 15 kola

Dug je put pred Dejanom Radonjićem do trenutka kada će na delu da vidi Crvenu zvezdu po svom ukusu. A dok se taj momenat ne dogodi biće proliveno mnogo znoja, suza i krvi. Ova evropska sezona odavno je otišla u pogrešnom smeru i utisak mogu da poprave samo trofeji u klupskim vitrinama. Mada ni eventualni uspesi u Kupu Radivoja Koraća, Jadranskoj ligi i Superligi neće imati istu težinu bez punih tribina i onih s kojima je svaka radost duplo veća, a neuspeh upola manje bolan...

Porazom u Fonteti Crvena zvezda je verovatno unapred označila plasman u četvrtfinale Evrolige kao cilj koji neće biti ostvaren. Teško da se na Malom Kalemegdanu uopšte više razmišlja o tome jer Zvezda u ovom trenutku nema ni sistem, ni samopouzdanje, ni svlačionicu koja može izgura tako ozbiljan zadatak na svojim leđima. Mnogo je pogrešnih koraka napravljeno otkako su počele da se sklapaju kockice letos, a Dejan Radonjić usred januara tek počinje da pravi selekciju tima, odnosno radi posao koji se inače radi tokom priprema.

Radonjić: Nismo bili ni blizu da zapretimo Valensiji

Zato preostalih petnaest kola Evrolige treba da posluže kao svojevrsna audicija za sve igrače na raspolaganju, da Radonjić i njegov stručni štab steknu pravu sliku o tome s kojim snagama mogu da napadnu trofeje na raspolaganju. Da se postavi sistem, iscrtaju taktičke konture i pronađe idealni miks individualnih kvaliteta potrebnih za osvajanje titula. Aleksa Radanov, primera radi, vrlo dobro koristi svaki trenutak na parketu i pravo je osveženje u sastavu Crvene zvezde...

Još Radonjić nije imao Džordana Lojda na raspolaganju, mada se očekuje da će u narednim danima konačno ući u pogon. Niti je video pravog Lengstona Hola na delu, a protiv Valensije se kroz 11 podeljenih asistencija videlo koliko ekipa pati bez pravog kreatora na parketu. Jer to nisu Kori Volden, ni Kino Kolom i najbliži takvom zvanju je Hol. Lendri Noko tek ulazi u takmičarski ritam i pitanje je koliko mu još vremena treba da pronađe sebe. Kino Kolom je samo za nijansu ispred kamerunskog centra u pogledu ritma i forme, a zasad uspešno preskače liniju "koliko sam koristan - toliko sam destruktivan za ekipu". Čovek od poverenja Marko Simonović još nije u mogućnosti da pomogne čoveku s kojim je dominirao regionalnom košarkaškom scenom, ali bi i on trebalo da bude maksimalno spreman u vreme kada se bude jurio prvi trofej u sezoni. To bi na papiru trebalo da bude Kup Radivoja Koraća u februaru, ali ostaje da se vidi da li će stanje pandemije da utiče na eventualno odlaganje četvorodnevne borbe za Žućkovu levicu.

Zbog novog sistema finansiranja Evrolige i bonusa na ime ostvarenih rezultata - 14. mesto 150.000, 13. mesto 200.000, 12. mesto 250.000 evra... - Zvezda bi trebalo da uradi bar toliko da ostvari nekakvu finansijsku korist iz učešća u elitnom takmičenju. Što veća suma novca bude završila u kasi, to će lakše biti klubu da planira buduće akcije. To je ujedno i minimum koji bi Crvena zvezda kao učesnik Evrolige trebalo da ispuni jer sve ispod toga ne bi imalo nikakvo realno pokriće u očima navijača i javnosti koja uvek traži nešto više.

To, otprilike, znači da Crvena zvezda ne sme sebi da dozvoli da u meč uđe u leru, bez goriva u mašini. Da se sistem pali tek kada rival napravi dovoljno veliku razliku da nastavak susreta odigra u "trećoj brzini", dok igrači u crveno-beloj opremi jure ne bi li se spasili scenarija u Sankt Peterburgu ili poraza iz nekih ranijih sezona. Zvezdin odnos prema utakmici, postavljenim zadacima i protivniku u Fonteti bio je diskutabilan, na momente je izgledalo zabrinjavajuće, a ne bi trebalo da bude. Crvena zvezda više nema pritisak moranja, pa tako igrači nemaju razloga da se plaše negativne reakcije zbog poraza s jednim ili trideset poena razlike, ako se ispoštuje grb na dresu. Jer on mora da bude svetinja za sve koji ga brane ove sezone.

Dejan Radonjić s igračima Crvene zvezde (©Star Sport)

Uz loše odrađeni posao struke, veliki slapovi u igri mogu da se podvedu i kao posledica ovakve sezone, koja je po mnogo čemu specifična. U vreme kada virus korona postavlja dosad neviđene barijere, igrači i njihov stručni štab su prvi na frontu udara pandemijskog talasa. Najviše vremena provode po avionima, aedromima, autobusima na putu ka hotelima, trening centrima, dvoranama... Na testiranjima su gotovo svakog dana, što ume psihički da iscpri i čak i najjače psihičke sklopove. Vesti o novim pozitivnim slučajevima, mogućem pooštravanju mera i svakodnevne opomene o strogom poštovanju mera prevencije širenja zaraze malo koga ostavljaju ravnodušnim, pogotovo jer svi igrači imaju porodice zbog kojih strahuju, a svako putovanje nosi sa sobom rizik od prenošenja virusa korona. I to je realnost. Na nekog ove promene utiču manje ili više, ali svaki detalj udara pravo na svest pojedinca, što se kasnije odražava na ceo sistem...

Crvena zvezda ostaje u Španiji do ponedeljka, kada je čeka odložena utakmica 19. kola protiv madridskog Reala. Prilika da se popravi utisak iz Valensije, a pre svega da se podigne energetski kapacitet i pokažu zubi jednom od favorita za osvajanje titule. To je minimum ispod kojeg Zvezdini igrači ne treba da idu, kakva god situacija bila.