Radmanović iskreno: Forsiramo osvajanje Evrolige, a večiti pet godina nisu izbacili mladog igrača

Iako od završetka profesionalne karijere nije toliko direktno uključen u košarkaška dešavanja u Srbiji i šire, Vladimir Radmanović i te kako ima stav oko svih aktuelnosti u svetu igre pod obručima. Od sve izvesnijeg upliva NBA lige na evropski kontinent, basnoslovnih odlazaka mladih igrača na koledže pa do ocene sezone i pre svega strateških planova Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta, nekadašnji reprezentativac i NBA as se u intervjuu datom Mozzart Sportu, Sportalu i portalu Basketball Sphere dotakao svih tih tema na sebi svojstven način.

Po njegovom ličnom mišljenju, sa mnogim stvarima se kasni u domaćoj košarci, ali i radi pogrešno. Ono što mu najviše ide na žulj jeste što beogradski "večiti" već veoma dugo nisu u stanju da izbace mladog igrača iz sopstvenih redova, a konstantno ciljaju napad na Evroligu.
"Mislim da definitivno mora nešto da se menja", počinje otvoreno razgovor Radmanović pa nastavlja u istom dahu: "I to ne mislim od sada, već 10-15 godina pričam da nešto mora da se promeni. Prvo sistem takmičenja ove lige koju mi imamo, zatim način na koji funkcionišu klubovi. Mislim da je to sve jedna nezdrava priča. S obzirom da je ogroman novac ušao u sport poslednjih 20 godina, mi to nismo ispratili onako kako bi trebalo da se isprati, a to je pre svega privatizacija klubova, koliko god to zvuči surovo. Ne može da postoji državna imovina kad je klub u pitanju. Treba neko da dođe i da kaže: OK, ja ću da platim za to. Država treba da proceni naravno, konkretno u slučaju Partizana, Crvene zvezde i svih ostalih klubova, koliko to stvarno vredi. Ovako dok god imamo puno babica, uvek će biti puno dečice."

Pre svega, treba da se radi na mladim igračima. Odgovorno i ozbiljno, a ne da se dovode pretplaćeni stranci.
"Besmisleno je to što naši "večiti" ne izbacuju mlade igrače. A to što se takmiče u Evroligi, mislim da je to idealna stvar za razvoj mladih igrača. E, sad mi pravimo jednu priču koja nije održiva u smislu dovođenja stranaca i forsiranja osvajanja Evrolige koja je, da budemo vrlo realni, daleko još od naših mogućnosti. Ono što mene brine je to što mi ne izbacujemo mlade igrače. Voleo bih da vidim i u Partizanu i Crvenoj zvezdi dva, tri domaća igrača koji će da krenu sa 17 godina da igraju istu tu Evroligu pa da onda to plaćanje licence ima nekog smisla. Ovako, igranje samo da bi se igralo, ne vidim u tome neku veliku korist."

Problem je po njegovom mišljenju i što se ne razmišlja dugoročno.
"Ne razmišlja se mnogo unapred, razmišlja se samo od sezone do sezone. Da li će Zvezda da osvoji nešto ili neće da osvoji, da li će Partizan da osvoji ili neće da osvoji. Niko ne razmišlja dugoročno pa kaže: Okej, ajmo, imamo ovu trojicu iz juniorske selekcije, pa ajmo da ih poguramo. Prosto da te igrače formiraš, da ih dovedeš na nivo da ćeš ti kao klub, umesto da dovedeš stranca za dva ili tri miliona, da platiš tog svog mladog igrača isto toliko i onda da imaš neku osnovu oko koje ćeš da gradiš ekipu. Dovodimo nažalost naše igrače koji su na zalasku karijere, što je sa jedne strane savršeno i lepo njemu da dođe ovde da odigra za kraj, ali mislim da bi bilo mnogo zdravije i lepše za sve nas da razvijamo mlade igrače."

Sada će taj zadatak biti još teži pošto se mnogi talenti odlučuju za odlazak na američke koledže koje im nude sve što evropski klubovi nisu u stanju.
"Koledž je sad krenuo da plaća, mladi igrač razmišlja da li da ostane u Partizanu i Zvezdi da sedi na klupi za 50.000-100.000 evra ili da ode na taj koledž i najpre dobije šansu da igra i da se razvija, pa onda i dobije novac koji ovde može samo da sanja. Kaskamo polako, ali sigurno za stvarima koje se dešavaju u svetu i plašim se samo da ne zaostanemo skroz."

Koliko se ne pridaje značaj radu sa mladima, po Radmanovićevim rečima, vidi se i po tome što ni Partizan ni Crvena zvezda nisu uspeli da naprave trening centre.
"Nisam tu da sudim koliko ko treba da igra, ali prosto nije normalno da ni Partizan ni Zvezda ne mogu da izbace nekog igrača u poslednjih pet, šest, sedam godina. Mali Topić je otišao u NBA, on je bio na nekim pozajmicama, pa se na kraju vratio u Zvezdu i povredio. Žao mi je što nije uspeo da odigra tu sezonu do kraja, ali definitivno da nešto ne funkcioniše. Treba struka da sedne i da razvije neki dugoročni plan na nivou srpske košarke. Partizan i Zvezda su dva najveća kluba u ovoj zemlji sa najvećim finansijskim kapacitetima i sramota je da za sve ovo vreme nisu uspeli da naprave trening centre. Bez toga nema ni razvoja igrača. Ako vi morate da idete po nekim školama da trenirate, da jurite termine, da li može, da li ne može, to je kilav posao. Razumem da 90-ih, u vreme kad sam ja odrastao, to nije moglo da se uradi, ali smatram da u ovom trenutku sa svim sredstvima koje oba kluba imaju to treba da im bude prioritet."