Racionalni O'Brajant - najbolji O'Brajant

Teško da su se u novijoj istoriji Crvene zvezde nekom strancu tako merila krvna zrnca i učinak merio do najsitnijih detalja kao Džoniju O'Brajantu.

Momak s gotovo 150 utakmica u NBA ligi došao je na Mali Kalemegdan u onoj prvoj doselekciji ekipe sredinom oktobra sa etiketom bombastičnog pojačanja, ali mu život na novoj adresi tokom ova dva meseca nije bio nimalo lak. Velikim delom zato što je sam vukao loše poteze na parketu.

Obradović odahnuo: Najbolji lek posle svih poraza! Menjala nam se hemija zbog promena, ali bolje izgledamo

O'Brajantov slučaj je kompleksan i specifičan, a utisak koji vlada o nekadašnjem studentu Univeziteta LSU proizvod je očekivanja javnosti srazmernih njegovom košarkaškom rezimeu, uloge koju je dobio od prvog dana kada je obukao Zvezdin dres i onoga što je zapravo pružio u ovih trinaest utakmica.

Bez obzira na to što gotovo redovno beleži dvocifrene brojke, gostovanje Olimpiji u Mediolanum Forumu bilo je jedino posle kojeg su navijači mirne duše mogli da kažu da je zadovoljio njihov ukus i odigrao rolu po svim merilima timske košarke. Tako je bilo sve do pobede nad Valensijom. Džoni O'Brajant odigrao je sveukupno najbolju partiju otkako je u Crvenoj zvezdi i ako ovako bude igrao u budućnosti, nateraće kritičare da progutaju sve ono negativno izgovoreno o njemu.

Dok se to zaista ne dogodi svi će biti na maksimalnom oprezu i pitaće se da li je ovo bio samo izolovani slučaj ili je (krilni) centar rodom iz Klivlenda zaista prelomio u svojoj glavi da mora da ostavi lične porive po strani i postane neko ko će maksimalno da se podredi ekipi. Problem je što on vuče repove prošlosti i ima nalepljenu etiketu igrača koji malo više voli da igra za sebe. Opet, utakmica protiv Valensije krunski je dokaz kako 20 minuta na terenu mogu da se potroše tako da učinak bude funkcionalan za Zvezdu. Nije nikoga gušio i uzimao od drugih, već je postao lepak koji je povezao redove.

Na svojih 15 poena ispalio je 11 lopti što na prvi pogled nije laskavo, ali je svaki pokušaj bio je racionalan, rezonski. Upišimo tu i onaj jedan šut iz finiša prve četvrtine kada za 1,4 sekunde nije mogao da izgradi bolju poziciju, dolazimo do prihvatljivijih deset pokušaja iz igre. Mnogo je važnije kada je i kako trošio lopte, a tu ovog puta nije bilo greške jer je upravo svojim rešenjima držao Zvezdin napadački kontinuitet i pristojnu razliku.

Trenutak kada je razigrao Jagodić Kuridžu (©Star Sport)

Prvo je u njega ušao duh plejmejkera pošto je lepo razigrao Korija Voldena i Marka Jagodić Kuridžu, da bi onda svojom minijaturom vezao brza četiri poena i ukradenu loptu čime je najavio Zvezdinu seriju. Pokazao je ozbiljnost u odbrani kakva mu je u nekim prethodnim utakmicama možda nedostajala, a pre svega trudio se da bude jako koristan za ekipu i podeli odgovornost. U završnici drugog kvartala uspešno je odbijao sve nalete Valensije s onim trojkama Klemena Prepeliča i vezao je onih važnih sedam poena na tri minuta do velikog odmora, uključujući i onu trojku za 45:36 posle saradnje sa Dejanom Davidovcem, koji je pametno suzio odbranu Valensije i onda našao saigrača usamljenog na liniji za tri poena, posle čega je lopta dotakla dno mrežice.

Možda i ključna bila je njegova rola u trećem kvartalu, kada je Zvezda počela da trokira. O’Brajant je nekim kvalitetnim potezima u reketu držao rezultat aktivnim i sam je postigao polovinu od 12 ekipnih poena u toj deonici. Praktično jedini je držao nivo i u odnosu na neke sekvence iz prethodnih sedmica, ovog puta radio je samo dobre stvari. Svoj učinak prethodne večeri podvukao je ukradenom loptom Prepeliču u onom poslednjem napadu na susretu, kada je Valensija pretila da isti odvede u novi produžetak!

Takvog Džonija O'Brajanta svi žele da gledaju. Jer racionalni O'Brajant je zaista najbolji O'Brajant. I u kritikama koje je istrpeo delimično su se pravdala njegova nasumična ispucavanja, diskutabilne odluke koje je donosio i što je nepotrebno ušao u tihi okršaj s Džordanom Lojdom oko titule prvog igrača Zvezde. Nije igrao preko sedam meseci od momenta kada se prošla sezona okončala, Zvezdu je pojačao u momentu kada je sezona uveliko počela, samim tim nije mogao da odradi pripreme i u formu je ulazio u hodu. Pre toga određeno vreme čak nije imao ni ekipnih treninga pošto se razišao s Lokomotivom iz Krasnodara u septembru zbog "porodičnih razloga". Na sve to, dobio je odrešene ruke stručnog štaba, što je izazvalo kontraefekat i drastično se odrazilo na rezultate i igru Zvezde.

Lendri Noko stiže u nedelju u Beograd

U međuvremenu su njegova zaduženja prinudno izmenjenja pa mu je Saša Obradović dao više minuta na poziciji centra. Otkako je Emanuel Teri skrajnut iz sastava praktično sve vreme radi za Zvezdu kao "petica" što se pokazalo kao sasvim ispravna odluka jer je Ognjen Kuzmić igrao u smanjenom obimu. O'Brajant je u višemesečnom periodu pauze očigledno izgubio "nekoliko koraka" u kretnjama, a kako raspolaže impozantnom fizičkom snagom i dobrom leđnom tehnikom, logično je bilo da se spusti za još jednu poziciju, a da se raščisti prostor na krilnom centru za Jagodić Kuridžu i Duopa Rita. Videćemo kako će se uloge izdeliti kada se u Zvezdu vrati Lendri Noko, čiji se dolazak u Beograd očekuje u nedelju.

Džoni O’Brajant (©MN Press)

Crvena zvezda je došla u poziciju da nema mnogo ni vremena, ni mogućnosti da čeka na njegovo klackanje između ličnog učinka i uklapanja u taktičku koncepciju Saše Obradovića. Konkurencija već ima bar tri koraka prednosti u zoni TOP 8, pa bi Crvenoj zvezdi jako prijalo da O'Brajant ostane u zoni kojom je orbitirao protiv Valensije i samo nadograđuje sebe kroz utakmice, istovremeno i tim kao celinu.

Samo tako Zvezda u perspektivi može da promeni ovu tmutnu mentalnu sliku koja se pojavi većini kada pomisli na sve što se izdešavalo u nešto više od dva i po meseca sezone. Principom lančane reakcije takve promene pozitivno će uticati ne samo na rezultate i hemiju u svlačionici, pomoći će da se povrati dobar deo izgubljene vere među onima koji žive za Crvenu zvezdu da ova sezona može da se završi uspešno.

Kolomova lična karta: Pašutin ga otključao, Skariolu ušao pod kožu na putu za Kinu, pametan napadač, slab defanzivac

Nije Džoni O'Brajant neko ko će sam da nosi takav teret na svojim jakim leđima, ali to i nije poenta. Kao što nije racionalno očekivanje da Džordan Lojd nema oscilacije u igri ili da Zvezda mora da dobije svakog protivnika. Jedno su želje koje mogu i ne moraju da budu realne, drugo su mogućnosti i ono što svaki pojedinac može da pruži Zvezdi kako bi se rezultati popravili.

Nikada, pa čak ni u vreme kada je Boban Marjanović u crveno-belom dresu dominirao Evroligom kao dabl-dabl mašina Crvena zvezda nije zavisila samo od njega. Srpski gorostas je kraj sebe imao mađioničara Markusa Vilijamsa, energetske bombe Nikolu Kalinića i Jaku Blažiča, strašnog defanzivca u nastajanju Branka Lazića, pa Luku Mitrovića, Majka Cirbesa, Čarlsa Dženkinsa, Stefana Jovića...

Crvena zvezda mora da se ujedini, da se zaista razvije osećaj pripadnosti jednom klubu i da svi počnu da dišu kao jedan, jer od priča kako su odnosi dobri ili je atmosfera netaknuta uprkos lošim rezultatima ne znači previše ako se to ne vidi na parketu.

Stranci u svojoj kući

Bilo je dosta klimavih stvari protiv Valensije, uspona i padova, odnosno crnih minuta. Zvezda je ipak pokazala toliko čekanu reakciju i treba joj dati kredit. Lakše se diše, ali sada je potrebno da se grade noseći stubovi na temelju najsvežije pobede. U suprotnom, sve bi moglo da se sruši kao kula od karata.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)