Treba prvi da istrčim pred navijače, a tresem se od straha

Svesni smo svi koliko je koronavirus uticao pre svega  na život svih nas, a potom i na sport. Sve  je stalo, nema utakmica, igrači koji su pod ugovorom se pitaju šta će biti sa njihovim platama. A sve ovo došlo je u nezgodan čas za slobodne igrače, pa tako i za bivšeg košarkaša Partizana Petra Aranitovića.

Kako ističe u razgovoru za naš sajt, imao je opciju da ode u Španiju, ali se to sada, zbog cele situaciije, sve izjalovilo. U Beogradu je, trenira, i čeka šansu.

Ukrali smo mu malo vremena posle treninga, pa smo poveli priču u različitim smerovima.

Od njegovih igara u Partizanu, anegdota iz tog perioda, utisaka iz Španije, preko dnevnih obaveza i sadašnjih igara Parnog valjka koje Aranitović stiže da isprati. Do toga 
“U Beogradu sam. Čekao sam, imao sam opciju tamo da se vratim u ACB, ali sada kada je krenulo sve ovo oko virusa, nisam nigde potpisao. Pre nego što se desilo ovo, nedelju dana bukvalno pre ovoga sam imao opciju da odem… Sada se suspendovalo, ne igra se, pitanje je hoće li se ACB nastaviti. To niko ne zna. Ako se i budeigralo verovatno će se igrati sa osam prvoplasiranih ekipa u skraćenom sistemu”, ističe Aranitović na startu razgovora za MOZZART Sport.

Pa nastavlja…
“Tu sam od avgusta. Odbio sam neke opcije, nisam hteo, pa sam čekao, čekao, i kada je trebalo da pređem ovo se dogodilo. Baš, baš, baš mi je ovo sve došlo u nezgodno vreme”, kaže Aranitović.

Slobodnog vremena ima na pretek, ali se trudi da održi formu koliko je to moguće u svemu ovome. Tu mu pomaže i brat Sani.
“Pa dosada. Velika dosada. Kod kuće smo napravili mini-teretanicu, pa tu gledamo da što više održavamo kondiciju, formu. Sa loptom ne možemo ništa. Tu je i Sani, on se vratio iz Francuske zadnji dan. Treniramo koliko je to  izvodljivo. Igramo i Soni po ceo dan. Njemu je super tamo, klub organizovan, liga dosta fizička. Razmišljao je kako će se snaći jer se tamo igra fizički bez mnogo discipline. Pokazao se dobro i neki klubovi su pokazali interesovanje da žele tamo da ga ostave”.

Imaju sada situaciju da mogu da provedu zajedno dosta vremena, a nisu baš navikli na to Petar i Aleksandar.
“Jeste, to je baš bio retko slučaj proteklih godina. Ali, polako se navikavamo jedan na drugog. Pogotovo dok je ovo vanredno stanje, ne znamo koliko  će da potraje. Za promenu malo i to. Specifična je situacija, da ne pričam ja, verovatno su svi igrači u istoj situaciji. Svi su na čekanju, da li će se sezona završavati, koje lige. Svi su u glavama na pola puta ka tome da se ništa neće nastaviti, ali svi imaju nadu da će se igrati barem nešto. Ako ne, spremaju se svi za narednu sezonu”.

Dok čeka rasplet, Petar se naravno seća igara u Parizanu u kom je nastupao tokom četiri godine. Sa crno-belima osvojio je prvenstvo Srbije u sezoni 2013/2014. Ima i reprezentativnu bronzu iz 2014 sa Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina.
“To je sigurno najlepši deo moje karijere. Te četiri godine u Partizanu. Prve tri godine kod Duleta, a posle kod Džileta i kod Pere po pola. To mi je do sada obeležilo i najlepši deo karijere. Nesumnjivo.  Sigurno”, kaže Aranitović.

Ipak nije imao šansu da zaigra sa bratom u crno-belom dresu.
“Posle, kada je došao i Sani ja sam mu davao savete i sve, ali… Kada je on došao, to je bio potpuno drugačiji koncept nego kada sam ja bio. Navijamo obojica za Partizan od rođenja. I onako, stvarno smo dečačke snove jako rano ispunili i on i ja. Nije se dogodilo da igramo zajedno, ali smo igrali jedan protiv drugog. Kada sam bio kod Pere Božića, a kada je on bio u Megi. U Pioniru smo igrali, imali smo baš dobar duel. Dve godine je bila razlika ja mislim, kada sam otišao u Manresu, a on došao u Partizan”.

Seća se Aranitović i jedne anegdote…
“Beograđanin sam, baš je lepo što sam tako rano uspeo da vidim kako je igrati za Partizan. Kao klinac, sećam se, predstavljanje kada je bilo kod Duleta, ja sa 18 godina. I bukvalno pun Pionir, na samom predstavljanju. A ja uzeo broj pet sticajem okolnosti i trebalo je prvi da izađem da se upoznam sa navijačima. Bukvalno sam se tresao od straha, nisam smeo da izađem, ha-ha. Ništa, nekako sam uspeo na kraju. Debi mi je bio protiv Budiveljnika pred 20.000 ljudi, dao sam prvi koš, to mi je urezano u pamćenje. Posle toga jebilo sve lakše i lakše, ja sam bar takav da sada ne osećam tu vrstu pritiska”.

A period u Manresi. Bilo je tu okršaja sa sjajnim košarkaškim imenima poput Huana Karlosa Navara…
“Otišao sam da igram u najjačoj ligi Evrope. Tek kada sam otišao tamo video sam kako to izgleda, igrati  protiv Barselone, Reala, Valensije, Unikahe, Baskonije… Vidiš, izmeriš se sa najboljima. Mislim da sam mogao da igram bez problema, odgovara mi taj stil  košarke. Stil igre. Nije previše fizički, dosta se trči, brzo je. Da ispoljiš sav svoj talenat, tu  neku lucidnost. Španci su poznati  po tome, imaju taj vic”.

Šta ti je iz tog perioda ostalo u sećanju? Bilo je tu strašnih protivnika…
“Igraš u nedelju protiv Barselone, gde sam ja protiv Navara prve  svoje sezone  igrao tamo, onda protiv Reala protiv Kerola, čuvam se sa igračima koje sam do juče gledao na televiziji. To ne može da se opiše. Bukvalno se sećam svakog momenta”.

Posle Manrese je Aranitović radio sa Fenerbahčeom tokom leta, sa Željkom Obradovićem.
“Mislim šta reći o Želju i tim stvarima. Fenerbahče… Svi su upoznati kakva je to organizacija, a ja sam imao tu sreću da iskusim to uživo da vidim kako izgleda. Imao sam sreću da radim sa svim tim trenerima”.

Ideja je kasnije bila da Aranitović kroz rad u Megi  dođe do nekog od evropskih klubova, ali je ponovo imao peh, polomio  je prst. Usledila  je pauza od dva meseca, pa je bio kratko u Lovćenu, a prošlu sezonu je igrao u Španiji za drugoligaša Palenciju. Tim za koji je igrao i Nikola Mirotić svojevremeno.
“Pominjali su ga, kako da ne. To je isto super organizovan klub. Prilično lepo iskustvo. Iskreno bio sam dosta skeptičan, jer sam video kako izgleda ACB i sve. Prilično je ozbiljna druga  liga, dobra  organizacija, hale pune. Pozitivan utisak”.

Da li se čuješ sa nekim iz Španije oko ove novonastale situacije?
“Čujem se sa svima. Moja agencija koja me trenutno zastupa je iz Madrida.  Čujem se sa ljudima iz Manrese. Sa dosta prijatelja koje dole imam. Trenutno su svi uplašeni oko toga šta će biti oko ovog virusa. I baš je nesvakidašnja situacija. Kako će se to rešiti? Mislim, rešiće se sigurno. Sad, kako će se rešiti sezona, to niko ne zna. Tamo je pao zdravstveni sistem, čitao sam da su prestigli i Italijane po broju mrtvih… U tim većim gradovima je baš alarmantno”.

Vratimo se košarci… Pratiš li Partizan ove sezone, kako ti  se čini?
“Pa kako da ne. Partizan igra super. I za njih je sada velika šteta što se dešava sve ovo jer su stvarno napravili vrhunsku hemiju i onako, baš se videlo da su na dobrom putu. Partizan ima šansu da se vrati tamo gde pripada, u Evroligu, u samu elitu. Ali videćemo šta će se desiti sa ovim virusom. I po pitanju Evrokupa i po pitanju ABA lige. Negde sam siguran da će se Evrokup završiti u nekom skraćenom sistemu, a za ABA ligu predstavu nemam”, kaže Aranitović.

Mogli smo da ga vidimo povremeno i na tribinama.
“Bio sam na utakmicama, posebno kada je Sani igrao poslednju sezonu. Uvek kada sam dolazio u Beograd. Odem da pogledam Partizan kada mogu. Imam i sada tamo trenutno baš dosta drugara. Radeta, Novicu, Jankovića, Jareta… Ove naše. Mi smo baš dugo drugari, ceo život  smo tu zajedno”.

Šta kažu oni za ovu sezonu?
“Svi su svesni da imaju veliku šansu, ali opet dolazimo do toga šta će biti sa virusom. Svi negde priželjkuju da se nastavi, da se uzme to što se zacrtalo na početku sezone. Sada, svi čekaju da se vidi šta će se dogoditi. Ti klubovi koji su gore kao Partizan, njima je u interesu da se završi sezone. Ovi klubovi koji su u zoni ispadanju, oni bi da se ne nastavlja, da se poništi liga, pa da nema ispadanja. Svako gleda tu negde svoj interes”, zaključio je Aranitović.

FOTO: MN Press