Prošlost je blistava, a budućnost svetla: U Beogradu se kuje nova medalja srpske košarke

У земљи Србији има заљубљеника у кошарку, којима је кошарка начин живота, но 90% љубитеља спорта само фудбал признаје, кошарка је (за њих) глупава игра вриједна пажње само ако наши донесу медаљу са великог такмичења или ако Јокић добије признање МВП у ен-би-еју. Зато од таквих имамо сталне малициозне коментаре и пљувачину по српској кошарци, сваки српски играч се омаловажује, струка нема појма, обавезно мрачење како пропада српска кошарка, сваки пораз наше селекције добије неколико пута већу пажњу него успјех, и у млађим категотријама. Такви и постављају стално неке "доказе трулости" у српској кошарци. Као рецимо што нема овог малог Мијаиловића којем таквим форсирањем чине медвеђу услугу. Мали Мијаиловић ни у ЈЛС У-19 није добијао улогу у Партизану, и у АНГТ ЕЛ У-18 имао је малу улогу, уз миноран улчинак, и у својој КЛС У-17 није био најистакнутији кадет Партизана., бољу статистику су имали конкуренти на његовој позицији Мирковић и Словенац Бојовић. Тако да питање зашто није у овој екипи и није смислено, но наравно важно је провући како струка нема појма, Ако су већ неспособни да подрже ову екипу и ове јуниоре било би добро да нас ти "дежурни пљувачи" који су се и тако са фудбала и ријалити садрђаја "прешалтали" на кошарку, поштеде свог паметовања

Mijailovic ne igra zvanicno jer su oni koji odlucuju procenili da ima boljih. Znajuci stanje u sr kosarci i trenerski kvalitet i integritet tesko je poverovati u objektivnost svake odluke. Primera nestrucnosti i poltronstva ima mnogo vise nego primera strucnosti tako da vecinu odluka treba gledati sa rezervom, poprilicnom. Nasi "selektori" se ne bave cele godine igracima koje vode na takmicenjima i veoma cesto se vode klubom a ne igracima. Sacekajmo da odigraju svi, na kraju i U18 pa da kazemo nesto konkretnije i ne zaboravite da su po kvalitetu sva takmicenja mladjih kat ove godine blago receno losa

Приче о медаљи су непотребне, преурањене и некоректне према овим нашим јуниорима и стручном тиму. Чињеница јесте да у овом годишту српска кошарка нема баш потенцијал какав има у годиштима 2005-6 (значи екипе које су узеле злато у сребро претпрошле и прошле године)., 2008. а изгледа да и у годишту 2009. има неколико изузетно перспективних српских кадета. Уз то наши су лишени помоћи и понајбољих играча у годишту 2008, Бјелића и Каралића који би вјерујем били од велике помоћи овој екипи. Прије двије године тада у узрасту У-16, наши у овом излазном годишту су јако, јако лоше изгледали пред ЕП, но на ЕП подигли су ниво игара, одиграли јако, јако добро и заузели 7.мјесто. У ове двије године Срзентић и Лазар Стојковић су остварили фин напредак, но тешко је процијенити шта очекивати од ЕП. Равнајући се према конкуренцији, прије свега ономе шта суз показали на АНГТ јуниорској ЕЛ, испред наших јуниора и то не малко су Шпанија, Италија, Њемачка, Француска и Литваниуја. Медаљу наговјјештавати није реално, није ни коректноп према тиму, нека наши понове приступ селекције У-20 са ЕП које је управо завршено, залагање, борбеност, срчаност, па шта год ураде. Надати се да ће наши имати подршку у београдској Арени, мада ту је ?. београдска кошаркашка публика је поприлично размажена, тешко је очекивати подршку какву су наши јунуиори имали прије двије године у Нишу. Стручном тиму и нашим јуниорима пуно среће на ЕП.