Prošle godine su im se svi smejali, sad su na vrhu Zapada - kako je stvoren pobednički tim Minesote?
Vreme čitanja: 8min | ned. 14.01.24. | 08:00
Dosta čudnih poteza koji su pretočeni u dobre rezultate
Bio je to 6. jul 2022. godine, kada je NBA svet šokirala vest da je Minesota napravila trejd s Jutom oko Rudija Gobera. Odlazak francuskog centra iz redova Džeza nije bio čudan jer je Deni Ejndž odlučio rasturiti ekipu koja je slagana s njim i Donovanom Mičelom. Nije bilo ni čudno da ga želi dovesti puno ekipa jer je Gober ipak tri puta bio najbolji odbrambeni igrač lige, ali dosta toga drugog je bilo čudno. Minesota je na poziciji centra imala Ol star igrača Karl-Entonija Taunsa i nikome nije bilo jasno kako bi on i Gober mogli da igraju zajedno. Ono što je bilo posebno čudno je sve što su dali Vukovi za Gobera - u suprotnom pravcu je otišlo pet igrača, među kojima i tek na draftu izabran Voker Kesler, ali i čak četiri pika prve runde drafta (2023., 2025., 2027. i 2029.), kao i pravo Juti da 2026. zameni pik prve runde s Minesotom. Svaka čast Goberu, ali on ne vredi toliko, jednoglasan je bio stav NBA zajednice.
S obzirom na to kako je izgledao prvi deo prošle sezone svi kritičari su mogli reći kako su bili u pravu. Minesota nikako nije izgledala dobro, a nakon 20 mečeva bila je tek na odnosu 10-10. Tada im se još povredio Tauns. Tim se bez njega nije dodatno sunovratio, ali nije mogao ni da napreduje pa je u sledećih dvadesetak mečeva odnos pobeda i poraza bio isti kao i pre povrede, te su Timbervulvsi 8. februara bili na 29-28. Tada je generalni menadžer tima Tim Koneli odlučio da napravi još jedan potez.
Izabrane vesti
Bilo je očigledno da Dianđelo Rasel nije tip plejmejkera koji odgovara Entoniju Edvardsu, Taunsu i Goberu jer želi previše da ima loptu u rukama, a nije ni najbolji kreator iz pik'n'rola odakle je francuski centar najopasniji u fazi napada. I ovaj put je partner za trejd pronađen u Juti i kasnije je trejd bio iznenađenje. Naime, Koneli je odlučio da dovede Majka Konlija. On je tada imao 35 godina, a bez obzira na odličnu karijeru koju je imao, ono što je pokazivao na početku te sezone u timu Džeza je pre odavalo da se Konliju približava kraj karijere nego da bi mogao da povede jednu pomalo eksperimentalnu ekipu prema većim uspesima. No, Koneli ga je doveo iz Jute zajedno s Nikeilom Aleksander-Vokerom, a Rasel je umesto u Juti završio u Lejkersima jer su se i oni uključili u trejd.
Minesota je nakon toga zaigrala bolje, u poslednjoj utakmici regularnog dela sezone na parket se vratio i Tauns, a onda je preko plej-ina i Oklahome izborila nastup u plej-ofu. Tamo je izgubila u prvom krugu od kasnijeg šampiona iz Denvera, a bez obzira na to što su Nikola Jokić i drugari slavili s ubedljivih 4-1 u Minesoti su mogli da budu zadovoljni. Ekipa je izgledala posloženo s Konlijem i Edvardsom na bekovima, Taunsom i Goberom pod košem te Džejdenom Mekdenijelsom kao petim članom petorke. S klupe su dobar posao odrađivali Kajl Anderson i Naz Rid te Aleksander-Voker, koji se pokazao odličnim dodatkom onom trejdu pa je prošlog leta dobio i novi ugovor od 9.000.000 dolara za dve sezone. To nije bilo čudno, ali se Koneli pobrinuo da još jednom začudi NBA svet. Naime, on je pored toga što u ekipi ima Taunsa i Gobera dao velikih 42.000.000 dolara na tri godine još jednom centru - Ridu. Činjenica jeste da je on imao jako dobru sezonu, ali malo ko bi mu dao takve pare kada već ima dva centra. No, Koneli i trener Kris Finč su očigledno već tada odlučili da Tauns više neće da igra na toj poziciji, a Rid je generalno jedan od najboljih rezervnih centara u celoj ligi.
Kada je Koneli ispucao sve čudne poteze, na Finču je ostalo da napravi sve na terenu kako ih svet ne bi više gledao sa tolikim čuđenjem. On je deset godina bio pomoćni trener u raznim NBA klubovima, a 2021. je preuzeo Minesotu i domah iste godine bio treći u izboru za najboljeg trenera godine. No, deo navijača nije bio zadovoljan onim što je napravio u prošloj sezoni pa su i tražili promenu na klupu, ali navijači ko navijači - teško ih je zadovoljiti, a Koneliju nije palo na pamet da promeni Finča koji je zaslužan za veliki napredak Edvardsa, Mekdenijelsa i Rida i koji u prošloj sezoni praktično nije imao Taunsa i Gobera zajedno na parketu.
Zato ih je imao od početka ove sezone koja je krenula odlično. Nakon deset utakmica Minesota je bila na 8-2, a to je samo raslo pa su došli do 20-5. Prvo mesto u izuzetno jakoj Zapadnoj konferenciji ne ispuštaju već sedmicama, a tek su u prvim danima 2024. godine prvi put povezali dva poraza. Na tabeli su ispred Oklahome, još jedne ekipe koja je dosta napredovala, NBA šampiona iz Denvera te Klipersa koji su pronašli hemiju nakon dolaska Džejmsa Hardena i potpunog povratka Kavaja Lenarda u formu.
Minesota to sve radi iako ima tek 22. napad u celoj ligi, ali su zato u odbrani ubedljivo najbolji u celoj NBA ligi. Po meču prima samo 107,4 poena, a prva sledeća ekipa u toj kategoriji, Hjuston, je na 109,9 poena.
Naravno da je Gober najveći razlog za sjajnu odbranu, a Francuz trenutno ima najbolji defanzivni rejting u celoj ligi. No, nije samo on u vrhu lige. Pomalo je iznenađujuće da je Tauns na toj listi na četvrtom mestu, a na šestom je Edvards i to kao prvi bek na listi koju tradicionalno predvode centri. I preostala dva člana petorke - Mekdenijels i Konli su među 25 najboljih u ligi u toj kategoriji. I igrači s klupe imaju sjajne učinke u odbrani pa je sasvim jasno koliko francuski centar utiče na celi tim. S njim u ekipi niko ne mora da brine ako mu igrač pobegne na polaganje na obruč, a Gober ima dovoljno brze noge da bi čuvao bekove na preuzimanju.
No, koliko god Gober bio dobar, rekli bismo da su tri igrača važnija za uspeh ovog tima. Prvi je Edvards koji je superzvezda u nastajanju. Očekivali smo to od njega kada je ušao u ligu, ali je fascinatno koliko napreduje iz sezone u sezonu. Sada je na proseku od 26,5 poena i zauzima 11. mesto na listi najboljih strelaca cele lige, a ima i 5,2 skoka, 5,1 asistenciju i 1,4 ukradene lopte po meču. Pogađa 46% svih šuteva, odnosno 38,6% za tri, a samo je pitanje dana kada će se i on ozbiljno uzimati u raspravu o MVP nagradi, kao šta je to ove godine Šej Gildžes-Aleksander iz Tandera. Edvards je još jedan od igrača koji je pokazao da mu je odgovarao nastup na Svetskom prvenstvu gde je bio verovatno i najbolji igrač Amerikanaca, a napokon je svima postalo jasno da je on prvi igrač tima, ne Tauns.
Što se Taunsa tiče, tog je momka bilo tužno gledati za vreme pandemije koronavirusa u kojoj mu je umrla majka, ali i još nekoliko članova porodice. U jednom trenutku on je rekao da je izgubio volju za igranjem košarke, ali mu se ona srećom vratila. U sezonu je ušao zdrav, očigledno i bez ikakve tenzije da se s Edvardsom 'tuče' za mesto prve zvezde. Iako je čudno videti da 213 centimetara visoki košarkaš isključivo igra na poziciji 'četvorke', Tauns ove sezone uopšte ne igra kao centar. I to mu odgovara. Ubacuje 21,4 poena u proseku uz 9,1 skok i tri asistencije, a fascinatan je postotak njegovog šuta za tri koji je na 39,7 odsto. Iz igre je na 50,4%, a sve ono šta mu je dolazak Gobera omogućio pomalo podseća na ono kako je Tajson Čendler svojevremeno pomogao Dirku Novickom. Nikako ne želimo da uspoređujemo Taunsa s legendarnim Nemcem već smo samo želeli da istaknemo da Taunsu očigledno dobro dođe da ne mora da se rve sa jakim centrima pod košem nego da koristi svoju visinu i dobar šut na krilnim pozicijima.
Uostalom, dolazak Gobera u Minesotu lako se može povezati i s činjenicom da su želeli da dovedu nekoga ko bi mogao da se 'pobije' s najvećim centrima lige, što Tauns nije mogao. On jednostavno ne može da se nosi sa Nikolom Jokićem, Džoelom Embidom, Entonijem Dejvisom ili Bemom Adebajom, a znamo da Gober može.
Kada smo već kod rvanja pod košem, tu dolazimo i do trećeg jako važnog igrača, a to je Naz Rid. On je četvrti strelac tima s 12,6 poena po meču uz 4,6 skokova, ali i fenomenalnih 40,1% šuta sa distance, uz dosta veliki volumen od 4,8 pokušaja po meču. Sve to Rid ostvaruje za samo 22,2 minuta po utakmici i sasvim je jasno da je Koneli i te kako pogodio sa novim ugovorom. Odlične njegove partije omogućile su Taunsu da ne mora da igra na centru, ali i celom timu da igra drukčije u napadu s obzirom na dobar šut za tri koji 24-godišnji centar ima.
Naravno da su važni i ostali igrači. Konli izgleda dosta bolje nego u Juti, Mekdenijels je izrastao u jednog od najboljih defanzivnih krilnih igrača, a posebna priča je Anderson, popularni 'Slo-Mo', koji ponekad izgleda jako sporo, gotovo kao veteran na basketu ispred zgrade, ali njegovi potezi su ti koji uvek dižu publiku na noge. Aleksander-Voker takođe ima dobre epizode, a možda su u Minesoti malo više očekivali od Šejka Miltona kojeg su doveli kao rezervnog pleja. Ne izgleda on loše, ali ipak nedostaje bolji osigurač u slučaju povrede Konlija koji je ipak u veteranskim godinama. Možda je to potez koji bi Koneli mogao da povuče pre zatvaranja pijace, da napravi još jedan čudan posao i doda ekipi još jednu dobru opciju.
Minesota je na prvom mestu Zapada i želi tu da ostane. Može li to da ostvari? Svi će reći da je u modernoj košarci teško da se napravi uspeh sa "tornjevima blizancima", ali svaka paradigma je tu da se menja. Vukovima nedostaje iskustva za velike stvari, ali su opasni, jako opasni. Uostalom, i iz Denvera su rekli da su u prošlom plej-ofu najvećih problema imali sa njima. A sada je Minesota bolja nego lani.
Piše: Emir FULURIJA