Priča Viktora Sanikidzea - globtroter koji bi zaigrao u Zvezdi, a voli navijače Partizana i obožava Bodirogu i Kokoškova!

Za jedan deo košarkaške publike u Srbiji Viktor Sanikidze je samo još jedno ime za koje su jednom prilikom čuli, ali neće biti sigurni kako da objasne ko je dotična osobna. Radoznali, kakvi i jesmo po prirodi, većina će prvo pohrliti ka svojim kompjuterima ili smartfonovima i pokušaće da "izgugla" nešto više. A u trenutku kada bi im se prikala fotografija shvatili bi da je to zapravo čovek stajlinga jedinstvenog  za sve košarkaše na tlu evropskog kontinenta. Igrač kojeg su toliko puta viđali, ali lice i ime zapravo nisu mogli da spoje u jednu celinu.

Ko je Viktor Sanikidze? Pre svega, globtroter i veliki svetski putnik. Igrao je u Rusiji, SAD, Španiji, Francuskoj, Italiji, Estoniji, rodnoj Gruziji... Reprezentativac te zemlje, dobar šuter, što i priliči nekom ko je odrastao na tlu nekada velike sovjetske države, ali i veliki zaljubljenik u Srbiju i srpsku košarku!

Jedinstvena priča kaže sledeće - voleo bi da zaigra u Crvenoj zvezdi, više mu se sviđaju navijači Partizana, a najviše voli Olimpijakos, Dejana Bodirogu, Igora Kokoškova i sve srpske košarkaše.

Na 29-godišnjeg gruzijskog asa naleteli smo na Novom Beogradu, u sve popularnijem Fizio centru, gde se već skoro dva meseca oporavlja od teške povrede ramena, koju je zaradio još početkom godine igrajući za UNIKS iz Kazanja protiv Zenita. Ovo je njegova priča...
"Terapija protiče savršeno. Ljudi koji su zaduženi za moj oporavak rade fantastičan posao, ali pre svih Miloš i Mladen, koji su stalno uz mene. U Italiji sam takođe imao sjajnog doktora, koji je inače specijalista u svojoj struci i jako poznat u svetu sporta. Stalno sam na vezi s njim, pošto on temeljno prati moj napredak. Kad god postoji neka mogućnost da se nešto učini da oporavak bude uspešniji, oni nam to prenesu ovde, tako da kontroliše kompletnu situaciju. Ulazim u poslednju nedelju terapija ovde u Fizio centru, posle čega idem na novu kontrolu. Nadam se da ću posle tog pregleda dobiti 'zeleno svetlo' da počnem malo da šutiram loptu", rekao je Sanikidze za MOZZART Sport.

U Beogradu si gotovo dva meseca. Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo u Fizio centru?
"Prvo moram da kažem da mi je ovo prvi put da sam u Beogradu. Ljudi su izuzetno prijatni i druželjubivi, a takvi su i ljudi u Fizio centru. Još kada sam dolazio u Beograd bio sam upoznat s tim da su narodi Gruzije i Srbije jako slični. Zbog toga mi je lako bilo da se prilagodim na novu sredinu i ostanem toliko dugo ovde. Ovde sam stekao neke jako dobre prijatelje i ovo životno razdoblje pamtiću do kraja života. Što se samog Fizio centra tiče, smatram da su svi ljudi ovde veliki profesionalci, pa čak i ako su na početku svakodnevno novi ljudi dolaze i jako je popularno mesto. Znam da mnogi sportisti dolaze ovde kako bi oporavili telo i siguran sam da će kroz nekoliko meseci ovo mesto postati zaista ogromno, poznato i priznato od strane najvećih ljudi. Što se mene tiče, ako me neko bude pitao za pomoć, znaću gde da ih uputim".

SALE ĐORĐEVIĆ MI JE PREPORUČIO FIZIO CENTAR

Kako si uopšte odlučio da dođeš u Beograd na terapiju?
"Kao što već znate, igrao sam u UNIKS-u ove sezone, a u Kazanju ne postoji nijedan centar sličan ovome. Ma, ni približno. Ljudi tamo imaju ogromne probleme, pa tako svako ko ima neku intervenciju ili operaciju pokušava da pronađe centar za sebe. Mislim da ni u Moskvi ne postoji centar sličan ovom ovde. Pokušao sam da idem na terapiju u Kazanj, ali nikakvog pomaka, niti rezultata nije bilo. Tako sam rešio da počnem da tražim nešto bolje. Tako sam naišao na Fizio centar. Moj agent je veoma dobar prijatelj sa selektorom Sašom Đorđevićem i kada ga je pitao da li može da mu preporuči neko mesto, Sale je rekao da ima pravi centar za mene i preporučio upravo Fizio centar. Miloš i Mladen, koji radi sa Saletom u nacionalnom timu su prihvatili da rade sa mnom, pa je Mladen vrlo brzo došao kod mene u Kazanj i jako mi pomogao. Rame je bilo kao 'zaključano', nisam mogao da pomerim ruku uopšte, a Mladen mi je odmah pronašao 'žicu'. Kada smo pričali o Fizio centru rekao mi je toliko toga lepog, ja sam mu verovao na reč i nisam zažalio nijednog trenutka. Zaista sam zahvalan svima ovde, od spremačice do Miloša i Mladena".

Na tvom Instagram profilu postoje brojni video klipovi tvojih vežbi i šta sve radiš. Vrlo si vešt i u ulozi tenisera, fudbalera, boksera...
"A-ha-ha, da, to je jedna jako smešna priča! Na početku nisam mogao da radim mnogo toga, ali kada se rame 'otkočilo', jednostavno sam odlučio da jednog dana igram tenis i glumim Novaka Đokovića, a-ha-ha. Ovde ima toliko toga različitog i interesantnog da se radi, tako da sam jednog dana bio bokser, sledećeg fudbaler i tako sam od cele priče napravio mali blog, u kojem su svi moji fanovi i prijatelji uživali i nasmejali se do suza".

Kako provodiš slobodno vreme u Beogradu? Čini se da ti nije nimalo dosadno...
"Uglavnom šetam i razgledam razne stvari. Dosta vremena provodim na reci, Miloš i Mladen su me vodili na ćevapčiće i mnogo su dobri", uz osmeh je poručio Viktor, kojem nije bilo potrebno postavljati dodatna pitanja.
"Moram da priznam, mnogo mi se dopada vaša hrana. Nemoj da mi se smeješ, znam da nije hrana, ali mnogo mi se sviđa marinada koju pravite, a-ha-ha. Hrana je izvrsna, probao sam nekoliko različitih jela... Neobično je za moj ukus, ali ujedno jako lepo i ukusno. Ali, sve to nadoknadim kroz treninge, pošto po pet do šest sati provodim u Fizio centru gde vežbam i čuvam kondiciju".

Podužoj listi mesta u kojim si bio dodao si i Srbiju, a priznao si i sam da ti se mnogo dopada. Možeš li da otkriješ gde si do sada proveo najbolje dane svoje karijere?
"Definitivno u Italiji, dok sam nosio dres Bolonje. Ujedno je bio to i najveći izazov za mene, pošto sam imao probleme sa kolenom i gomilu operacija zbog kojih sam propustio kompletnu sezonu. Posle svega toga nisam imao klub u kojem bih mogao da treniram i igram, a onda mi je u pomoć pritekao drugar iz estonskog saveza, koji mi je zajedno sa velikim prijateljem Giorgijem Cincadzeom pomogli da dođem u estonski Tartu. Bio sam svestan da tu neću moći da igram vrhunsku košarku, ali bilo je to mesto na kojem sam igrao, vraćao se u formu. Igrao sam Baltičku ligu, Evročelendž i estonsku ligu. Moram da kažem da sam im jako zahvalan zbog svega što su učinili za mene, jer su verovali u mene i dali mi da igram", objasnio je Sanikidze, a onda govorio o svom najvećem izazovu.
"Vrlo brzo usledio je poziv Virtusa iz Bolonje. Kada sam saznao za njihovo interesovanje rekao sam sebi: 'Dobro, sada je vreme da saznaš da li i dalje možeš da igraš vrhunsku košarku'. Bolonja je grad koji je opčinjen košarkom i znao sam da ću tu sigurno napradovati, a treća sezona u Virtusu bila je daleko najbolja u mojoj karijeri. Imao sam dosta uspeha sa tim klubom, prvenstveno jer smo igrali u jakoj konkurenciji Armanija, Benetona, Sijene, Kantua... Sve su to evroligaški timovi, a mi smo bili odmah iza njih. Tada sam izabran za najboljeg krilnog košarkaša lige, najboljeg stranca u ligi, a nakon toga usledio je moj odlazak u Sijenu".

Iako se tek samo moglo načuti da Viktor nije imao neko lepo iskustvo u UNIKS-u, kojem je za dlaku promaklo finale Evrokupa, gruzijski reprezentativac nije želeo da gleda na svoje iskustvo u Kazanju kao loše...
"Bila je to sezona sa mnogo uspona i padova, iskreno. Na sve što mi se desilo u UNIKS-u gledam kao na jedno jako čudno iskustvo. Imali smo promenu trenera, posle čega sam ja čas igrao, čas bio na klupi. A onda na sve to nadovezala se ova povreda, što me je jako isfrustriralo. Sve se nakupilo na jedno mesto. Naravno, ne kažem da je sezona za mene bila loša, ali zanimljivo iskustvo definitivno. Prošli smo kvalifikacije za Evroligu, igrali najjače takmičenje i imali nekoliko dobrih utakmica, kao na primer sa Realom. Imali smo priliku da prođemo u TOP 16, ali nismo. Onda se desila promena trenera, koji je potpuno izmenio tim, više nije verovao nama, nego sam američkim košarkašima... Bez Rusa, bez Gruzijaca, a-ha-ha... Bilo mi je teško, ali kada igraš košarku moraš da budeš spreman na sve. Jednostavno, nisam imao sreću".

Postoji priča u gruzijskim medijima da je prvi čovek UNIKS-a poručio da nećeš igrati na Evrobasketu ove godine. Činilo se da je to javnost u tvojoj zemlji jako potreslo?
"Da, kompletna priča potekla je od predsednika UNIKS-a Jevgenja Bogačeva. Naime, ja sam imao operaciju pre tri meseca, a tada su mi lekari rekli da će mi biti potrebno četiri meseca da se oporavim. Međutim, on je pre dve nedelje imao jedan intervju u kojem je rekao da mi je u ovom trenutku potrebno još četiri meseca oporavka, nije računao vreme koje sam ja već proveo na terapijama. Inače, on je takav čovek da ne brine previše o igračima i njihovom zdravlju. Ne brine ni da li su povređeni, ni koliko će se brzo oporaviti. Odmah nakon tog intervjua pozvali su me ljudi iz FIBA Evrope i upitali me da li ću ja uopšte biti spreman za turnir ili ne, a kada se to pročulo kontaktirali su me i iz gruzijskog saveza. Moram da priznam, bili su jako uplašeni".

DOLAZAK U SRBIJU? VOLEO BIH DA ZAIGRAM ZA ZVEZDU, ALI...

Trenutno si slobodan igrač, da li si već razmišljao o novom koraku u karijeri?
"Iskreno, sada samo razmišljam da ozdravim i da mi bude bolje. Imao sam već nekoliko kontakta sa zainteresovanim klubovima, ali mislim da neću da donosim nikakvu odluku u narednih dva do tri meseca".

Da li si razmišljao možda o dolasku u Srbiju, kad ti je toliko lepo u Beogradu? Možda u Zvezdu ili Partizan?
"A-ha-ha, dobro pitanje, moram da priznam. Crvena zvezda je izuzetan tim, eto imao sam i priliku da pogledam polufinalnu seriju Jadranske lige i osetim atmosferu u čuvenom Pioniru. Pazi, znao sam i čuo toliko puta da je ovde luda atmosfera, ali dok ne dođeš i ne osetiš sam na svojoj koži, nijedna reč ne može da opiše taj osećaj kad uđeš u halu i čuješ taj huk s tribina. Zaista je velika čast igrati pred ovim navijačima, daju ti toliku energiju i prednost kada si domaćin. Sada shvatam koliko je zapravo tačna priča da je ovde jako teško pobediti u nekoj utakmici. Što se mene tiče, ne bih imao ništa protiv da zaigram u, na primer, Crvenoj zvezdi".

Koja ti se publika više svidela - Zvezdina ili Partizanova?
"Imao sam priliku da pogledam utakmice kada su oba tima bili domaćini, ali moram da kažem da je podjednako dobra atmosfera bila na oba meča. Ali, mislim da mi se malo više svidelo kada je Partizan bio domaćin, bilo je zaista posebno. Nema neke posebne razlike, ali neki lep osećaj sam imao kada sam slušao navijače Partizana. Bilo je drugačije nego ono na šta sam navikao".

KALINIĆ JE PRAVA ZVER, PAVLOVIĆ JE GLAVNI 'BAJA', A MAČVAN TIMSKI IGRAČ

A igrači? Da li je neko ostavio poseban utisak na tebe?
"Iz Crvene zvezde definitivno Nikola Kalinić. Čoveče, on je prava zver! Pravi je borac i nijednom protivniku ne daje ništa zdravo za gotovo i to mi se posebno sviđa kod njega. Naravno, ne smem da zaboravim Bobana Marjanovića, koji je doprineo tome da Zvezda iza sebe zaista ima neveroatnu sezonu. Amerikanci su odlični, a Mitrović je pravi kapiten za primer. Što se Partizana tiče, jako mi je teško da ocenim. Vidi se da je Saša Pavlović glavni 'baja' tamo i da je on najiskusniji igrač i klasa, ali mislim da je na mene mnogo veći utisak ostavio Milan Mačvan, koji je radio sve što je trebalo - skakao, šutirao, branio, dodavao... Pravi timski košarkaš".

Priča se da jako voliš srpsku košarku i da su ti srpski košarkaši idoli. Ko ti je omiljeni igrač?
"Bez sumnje Dejan Bodiroga! Košarka koja se danas igra je mnogo drugačija u odnosu na ono što smo imali priliku da gledamo ranijih godina. Sada je sve u tome ko je veći atleta, ko više skače, ko može da zakuca, ko je luđi... Bodiroga nije bio ludak te vrste. Nije bio napucani atleta koji skače ludački i zakucava kao od šale. Ali opet je radio sve sa neverovatnom lakoćom i niko nikada nije mogao da ga čuva. Zaista ne postoje reči koje bi opisale moje oduševljenje Bodirogom i onim što je radio - apsolutno božanski igrač", ističe Sanikidze, a po pitanju aktivnih asova takođe nije imao nikakvu sumnju:
"Miloš Teodosić, naravno! Neverovatno je ono što on radi sa loptom. CSKA iz Moskve bodrim zbog njega, ali i mog najboljeg prijatelja, Manučara Markoišvilija".

NAJBOLJI KLUB NA KONTINENTU? OLIMPIJAKOS! JEDAN, JEDINI I NEPONOVLJIVI...

Ipak, šokirao je kada je otkrio koji mu je klub omiljeni na starom kontinentu.
"Olimpijakos najviše volim. To je klub koji igra najbolju košarku u Evropi. Jedinstvenu u odnosu na sve ono što možemo da gledamo. Kada pogledate roster i budžet ekipe... Čoveče... Ako uporedite sa budžetom koji, na primer, imaju Barselona, Real i Fenerbahče, Olimpijakos je daleko ispod njih. Ali i dalje igra najbolju košarku u Evropi. Pametno, odmereno, sa manje individualnih akcija. Uzmimo kao reper CSKA, oni su doveli sve najbolje individualce u Evropi, ali Vasilis Spanulis je zasigurno najbolji košarkaš na ovom kontinentu trenutno".

Kad si već pomenuo sve učesnike Fajnal fora Evrolige, sigurno ti je Olimpijakos favorit za osvajanje pehara?
"Bilo bi dobro kada bi Olimpijakos ponovo uzeo trofej, ali bih najviše voleo da to ove godine učini CSKA, samo zbog mog prijatelja Markoišvilija".

Da li planiraš da ideš u Madrid na završni turnir?
"O da, definitivno! Ovo je moja jedina šansa da pogledam završni turnir kao igrač. Naravno, osim ako i sam nisam učesnik... Iskreno, jako se radujem tome, jer tri puna meseca nisam igrao košarku, nisam video moje prijatelje, a i na košarkaškoj klinici moći ću da se sretnem sa selektorom Igorom Kokoškovim..."

NAROD GRUZIJE ZAUVEK ĆE BITI ZAHVALAN IGORU KOKOŠKOVU!

Pređimo malo i na reprezentativnu košarku. Čeka te Evropsko prvenstvo, Gruzija se nalazi u Grupi C koja se igra u Zagrebu, zajedno sa Hrvatskom, Grčkom, Holandijom, Slovenijom i Makedonijom. Kakva su tvoja očekivanja pred turnir?
"Pazi, grupa ne da će biti teška, nego će biti pakleno! Za nas kao zemlju velika je čast to što ćemo ponovo biti učesnici Evrobasketa, posebno nakon onog prošlog u Sloveniji, kada smo i bez Pašulije i Šengelije pokazali svima da smo tvrd orah. Ono što mogu da poručim već sada jeste da nijednom klubu neće biti lako da igra sa nama, jer ćemo se boriti jako do samog kraja. Ono što je najbitnije jeste da svi ostanemo zdravi, jer je poznato da mi baš i nemamo dugačku klupu, nemamo iskusne igrače u izmeni. Da razjasnimo odmah, ja obožavam sve momke u timu, ali realno u rotaciji imamo sedam, maksimalno osam košarkaša. Pritom, igrate pet utakmica u šest dana, što je jako teško za izdržati".

Ko će vam biti glavni konkurenti?
"Grčka je definitivno jedan od pretendenata za titulu, jer sam čuo da će Heleni stići sa najboljim mogućim sastavom. Hrvatska igra kod kuće i želi da igru nadogradi na vrlo dobrom rezultatu iz prošlogodišnjeg Svetskog kupa. Svi znamo koliko je Slovenija jaka i da uvek puca na najviše ciljeve, dok je Makedonija košarkaška zemlja. Jedino je Holandija neiskusan sastav u celoj grupi. Ali i oni su svoje mesto na šampionatu obezbedili na fer način i boriće se za svaku pobedu, u to sam uveren. Tako da će i za nas svaki meč biti jako važan", rekao je 29-godišnji šuter, a zatim objasnio i zašto:
"Ako budemo četvrti u grupi u nokaut fazi se susrećemo sa prvim iz Grupe D, a to će najverovatnije biti Litvanija i jasno je da bi nam bilo jako teško. Ali nalazite se u situaciji da možete da iskoristite nečiji loš dan i jednom pobedom u nokaut fazi dođete među osam najboljih timova Evrope. Ako izgubite, gotovo je sve, ali ako pobedite, onda ste 'na konju'. U svakom slučaju moramo da izbegnemo Litvaniju ako želimo uspeh. Istina je da smo protiv njih odigrali nekoliko prijateljskih susreta, od kojih su neki otišli i u produžetke, ali naš cilj je da ne budemo četvrti u grupi, već da napravimo novi iskorak. Ipak, ono što najviše želimo jeste da pokušamo da se izborimo za mesto na Olimpijskim igrama. To je naš najveći san, kompletnog tima. To bi svakako bio vrhunac moje karijere".

Kakvu si do sada saradnju imao sa Igorom Kokoškovim?
"Ooo, Kokoškov! Čoveče, koliko su mu puta samo ljudi, a i ja među njima, rekli da će mu svi zauvek biti zahvalni za sve što je uradio sa reprezentacijom Gruzije. Pamtiće se to dok je sveta i veka. Kada je došao kod nas bila je 2008. godina, a u našoj zemlji buktao je rat. Igrali smo u B Diviziji, imali smo kvalifikacije i nismo mogli da igramo utakmice na domaćem terenu zbog rata. Sve smo igrali van Gruzije, što je bilo jako teško za sve nas. Bili smo svi pod jednim ludim utiskom. Ali i pored toga uspeli smo da se kvalifikujemo u A Diviziju, potom smo i te kvalifikacije prošli uspešno i otišli na Evrobasket (u Sloveniji prim. aut.), gde smo igrali drugu fazu... Postali smo pravi heroji u Gruziji! Svi su pričali samo o košarci, 24 sata, sedam dana u nedelji. Ovo su naše zlatne godine. A za sve je zaslužan upravo Igor".

Viktor je bio pod neverovatnim utiskom svega što je srpski trener Igor Kokoškov učinio za Gruziju da pitanja praktično nisu ni bila postavljena, već su se samo ređali odgovori.
"Predsednik mu je zbog svega toga uručio medalju časti i mislim da je to bilo apsolutno zasluženo, bez sumnje. On je zaista neverovatna osoba - veliki prijatelj i obožavam da razgovaram s njim kad god mogu. I ne pričamo samo o košarkaškim stvarima, već i o životu i svemu što je aktuelno. Stvarno se jako radujem zbog toga što ću ga videti u Madridu uskoro. Zaista cenim sve što je uradio svih ovih godina, reči ne mogu da opišu taj osećaj ponosa kada se pomene njegovo ime".

SRBIJA NA EVROBASKETU? BIĆE PAKLENO TEŠKO DA PONOVE USPEH...

Da li ste pričali o Srbiji i njenoj poziciji na Evrobasketu?
"Uh, znaš kako. Sada svi očekuju da Srbija mora da napravi nešto veliko zato što je osvojila srebrnu medalju na Mundobasketu prošle godine. Ali to neće biti nimalo lako. Srebrna medalja na Svetskom prvenstvu donekle znači da si najbolji u Evropi, ali to ne znači da će biti lako. Tu su Litvanija, Grčka, Španija, Italija, Rusija, Grčka, Hrvatska, Nemačka, Francuska... Svi ti timovi važe za favorite na šampionatu. Biće to ogroman izazov za Srbiju i jako težak posao biće pred igračima, pošto će morati da dokažu da zaslužuju tu srebrnu medalju. Jasno je da je taj sastav jedan od najboljih u Evropi, ali i dalje mislim da će Francuska biti favorit broj jedan", poručio je Sanikidze i nastavio:
"Da li ste videli spisak koji je njihov selektor objavio?! Pa ono je ludo! Toliko NBA asova, jeste da će Žoakim Noa izostati, ali kada su tu Parker, Diao, Batum, problema nema. Još je prvenstvo u Francuskoj. Dakle, jasno je da su Petlovi prvi favoriti".

Šta bi rekao o sebi? Imaš jedinstven stil koji te krasi, a posebno ta brada zbog koje izgledaš kao da imaš 45 godina...
"A-ha-ha, to mi svi kažu! Sada su te brade tako popularne, ali u trenutku kada sam je ja puštao nije bilo tako. Ali, sada je postala toliko atraktivna da su ljudi u Gruziji počeli da je nose, a često se šalimo da su upravo zbog mene i počeli da je nose. Iskreno, nisam ni planirao da 'uzgajam' toliku bradu, ali eto desilo se. Bilo je to pre dve godine, dok sam igrao za Saragosu. Jedno jutro sam ustao, bio je novembar, a za novembar postoji izraz - No shave november (novembar bez brijanja prim. aut.). Ali, ja sam napravio modifikaciju i rekao sam sebi: Dobro, nećemo da se brijemo tokom 2014. i 2015. godine. I eto, tako je cela ta priča sa bradom i nastala".

Imaš li neki hobi, kako provodiš slobodno  vreme kada nisi na košarkaškom terenu?
"Iskreno, ja sam čovek koji jako voli svoje prijatelje. Naravno, porodica je uvek na prvom mestu, ali jedan moj dobri prijatelj uvek je govorio: 'Brate, imaš svoju porodicu, ali kada izađeš na vrata od kuće onda su najvažniji samo prijatelji, jer ćeš njih uvek prvo sresti'. Čak i kada bih postao milijarder i najmoćniji čovek na svetu ne bih se odrekao onoga što najviše volim, a to je uživanje sa mojim društvom. To je ujedno i moj hobi - sve što radim, radim u društvu. Igramo fudbal, šetamo, razgledamo..."

Koje si srpske reči naučio u Beogradu za sve ovo vreme?
"Gde si brate", rekao je uz smeh Viktor i dodao:
"Jako volim jezike i stvarno volim da naučim nove stvari i nove kulture, pa sam tako iskoristio vreme i da ovde naučim nešto od jezika. Naravno, da ne pričam koliko sam psovki naučio samo, za to su krivi ljudi ovde, jer stvarno mnogo psujete, a-ha-ha. Mladen i Miloš me stalno zezaju kad nešto kažem, ali ne kad opsujem, nego kad kažem nešto ovako. Srpski jezik mi se jako sviđa".

Da li ćemo imati priliku ponovo da te vidimo u Srbiji?
"Ovo je tužan momenat za mene, pošto sam doživeo tešku povredu, ali jako sam zahvalan Bogu što me je poslao ovde i što mi je podario mogućnost da upoznam ovako dobre ljude u Srbiji. Došao sam u zemlju gde je košarka poput religije i za ova dva meseca već sam mnogo toga naučio. Iskustvo koje nosim iz Srbije biće mi jako važno u daljem životu, jer kada budem završio karijeru želim da pomognem razvoj košarke u Gruziji. Tamo ne postoji nikakav sistem, nikakva organizacija... Ma, ništa! Ali, Srbija je zemlja za primer. Primer koji ja želim da prenesem gruzijskom narodu kako bi shvatili kako da se ponašaju prema igračima, ljudima, kako da ih tretiraju, da naučim igrače da pravilno treniraju, a mlade da se pravilno razvijaju. Zato stalno radim na tome da upoznam još novih ljudi i steknem nova iskustva koja će mi pomoći. Nadam se samo da će to doneti pozitivan rezultat u budućnosti. Zato, posećivaću Srbiju kad god i koliko god budem mogao".