Priča o Evrokupu i trojkama

Sedmicu u Evrokupu, iz srpskog košarkaškog ugla obeležile su strašna partija Crvene zvezde protiv Galatasaraja i Partizanova solidna borba na gostovanju u Ankari. Ipak, ono što je petu rundu Evrokupa učinilo zanimljivom jesu - dalekometni hici. Brejdi Heslip je u Frankfurtovom tesnom porazu od Uniksa ubacio sedam šuteva za tri poena, ali je sve to poništio Džamar Smit presudnim pogotkom u ludoj završnici.

To je pedantne statističare sa sajta Evrokupa nateralo da izvuku keca iz rukava i široj javnosti predstave koliko je drugorazredno košarkaško takmičenje ipak krcato snajperistima.

Evo i nekoliko zanimljivosti iz dosadašnjeg toka sezone. Timovi iz Evrokupa dosad su prosečno ispaljivali po 23,1 hitac za tri poena, uz procenat uspešnosti od 36,1 odsto, odnosno 36,8 odsto gledajući samo peto kolo takmičenja. Logično, neki se za pokušaje sa distance odlučuju češće nego protivnici, pa je tako raspon upućenih pokušaja od 16,8 do 27,4 ispaljenih lopti. Gledajući statistiku iz nekih prethodnih sezona, vidi se tendencija rasta u broju pokušaja van linije 6,75 metara, što pokazuje koliko je ovaj segment igre zapravo sve važniji.

Bitan momenat je – raznovrsnost. Odnosno, situacije iz kojih se igrači odlučuju za šuteve. Veliki je kontrast između pozicija i situacija u kojima se akteri utakmica odlučuju za šut. O tome objašnjava i grafički prikaz dobrih ljudi iz Synergy Sports Tehnology.

SPOT-AP TROJKE

Najčešći izbor košarkaša u igri su upravo spot-ap trojke (kada igrač šutira odmah po prijemu lopte, bez pomeranja s trenutne pozicije). Dolazi iz situacija kada dodavanje ide na krilne pozicije, prema slobodnom igraču, otvorenom na liniji šuta. Više od polovine ispaljenih hitaca za tri poena ove sezone upravo su iz spot-ap situacija, uz 38 odsto preciznosti (541/1442). I tu ništa nije čudno, pošto najefikasniji timovi Evrokupa upravo koriste ovo oružje za rešavanje akcija. Poput Zenita iz Sankt Peterburga, koji i predvodi takmičenje u broju rešenih spot-ap šuteva. Crvena zvezda kao najbolji defanzivni tim Evrokupa, dozvolio je najmanje pogodaka za tri poena. Timovi koji znaju da kreiraju i reše, odnosno da spreče spot-ap šuteve uglavnom drže ritam utakmice i rešavaju ih u svoju korist.

Među igračima posebno se ističe Džamar Smit, koji je dosad rešio devet spot-ap situacija, uključujući i šut za pobedu nad Frankfurtom. Njega u stopu prate Najdžel Hejs, Brejdi Heslip i Šon Haf sa po osam pogodaka. Heslip se pokazao i dokazao kao jedan od najboljih igrača za ove vrste šuteva, pošto mu je bilo potrebno svega jedanaest ispaljenih lopti.

PIK'N'ROL TROJKE

Ima nešto u tim pokušajima za tri poena posle dobro odrađenih pik'n'rol situacija. Dosad su šuteri bili na svega 36 odsto preciznosti (134/372), ali je samo u petom kolu rešeno čak 49 odsto akcija koje su građene na ovaj način. Mornar je lider takmičenja s najviše pokušaja u momentima kada se prave akcije s dvojicom ljudi – 32 pokušaja. S druge strane Valensija je jedini tim čiji igrači imaju preko deset pokušaja. Logično, onaj koji se češće odlučuje za šut u pik'n'rolu jeste onaj koji ima loptu u svojim rukama (plejmejker, bek...), pre nego igrač koji „rola“, što je najčešće centar. Ipak, Partizanov centar Džok Lendejl, Keni Kađi, Erik Marfi i Bojan Dubljević pokazali su se kao dobri realizatori među visokim igračima.

Što se tiče onih kojima je rukovanje loptom primarni zadatak, Turk Telekomov Ti Džej Kembel i Žonatan Rusel iz Limoža predvode listu najefikasnijih sa po šest pogodaka, dok Pejton Siva ima jedan precizan hitac manje.

OF-SKRIN TROJKE

Of-skrin akcije dešavaju se u situacijama kada su, uglavom, trojica igrača uključena. Prvi ima loptu i on čeka da centar napravi dobru blokadu za šutera, koji se oslobođa svog čuvara i po prijemu odlučuje za realizaaciju. Taktički, ova akcija sve se češće koristi u profesionalnoj košarci, ali se praktično koriste za igrače specijalizovane za rešavanje akcija ovih kontura. Dosad je upućeno 235 šuteva iz ovih situacija, uz 77 pogodaka. Na primer, igrači Andore i Unikahe izveštili su se za ovakve vrste napada i koriste ih prosečno po četiri puta, uz preciznost od 40 odsto. Opet dolazimo do Brejdija Heslipa, koji ih ima 6/11, dok Adam Vačinski ima 4/7. Tek sedmorica igrača pokuša više od jednog of-skrin šuta za tri poena po utakmici, s obzirom da se mali broj ekipa odlučuje za ovakve akcije. Ipak, Heslip je čovek koji svakom treneru otvara nove mogućnosti.

 Na grafičkom prikazu možete videti detaljnu podelu izbora šuteva za koje se igrači odlučuju...

Foto: Shutterstock, Via Eurocupbasketball.com