Prajini pikavci i psihološke manifestacije nostalgije

Prepisano sa bezveznim metaforama.

PRAJA JE BIO MOJ DOBAR DRUG DAVNIH SEDAMDESETIH SAM GA CEKAO POSLE UTAKMICE ILI TRENINGA PA SMO ISLI SA NJEGOVOM LADOM NA NOVI BEOGRAD PO NJEGOVU DEVOJKU SONJU POZEG KASNIJE SUPRUGU SECAM SE DA JE ONA ZIVELA NA NEKOM 20 SPRATU U SOLITERU MI SE DEREMO ODOZDO SONJAAA ONA VICE SA TERASE EVO ME SILAZIM CEO SOLITER SMO ZNALI DA PROBUDIMO MLADOST LUDOST BILA SU TO DIVNA STARA VREMENA IZLASCI U RESTORANE DISKO KLUBOVE U TO VREME SE ISLO U AKVARIJUS NA SLAVIJI GDE SU DOLAZILE SVE POZNATE FACE IZ SVETA SPORTA PRAJA JE UVEK BIO U CENTRU PAZNJE GDE GOD SE PO JAVI POGOTOVO ONAKO VISOK I SA NJEGOVIM CUVENIM BRKOVIMA NEK MU JE VECNA SLAVA I HVALA ZA SVE 🏀🏀🏀❤️❤️❤️🏆🏅🥇

Nek mu je vecna slava i hvala mu za sve! Porodici najiskrenije saucesce! AMIN!

Svaka cast autore.

Pokoj duši

диван текст ! хвала за овакву питку причу ! јесте Југоносталгично (као сетити се када те је бака причала приче), али прелепо је сетити се да смо у тој старој Југи сви били "раја" а не национи ... јесте неко је под тим уређењем био закинут, оштећен, угњетен, али се из текста види да се знао ред ! могла је да се да реч о преласку у клуб и да се одржи, могло се сопствена скромност истаћи тако што су се поштовали старији играчи, није све било у злату, наградама и признањима, много је више било у заједници и дружењу ! и све наведено је било у личности једног Праје ! био је мангуп Мока, био је надмен Кића, био је шмекер Мирза, био је посебан Крешо, али је скромност била Прајина ... и волео бих (некако) да похвалим (и увек ћу) један град , за мене симбол да се може заједно, без обзира која вера, вјера или вјероисповест ... и то је случајно баш Прајин Мостар и то до оног тренутка, док не уђу ђавли, демони и џинови ...из личног искуства (једна трагедија 1988) Мостар (а Мостар чине људи) је испоштовао сваког и све прилике и неприлике ! хвала Праји, хвала и Мостару ...