Povuci, potegni... Zvezda je autsajder

Još jedna majstorica arhivirana je na Malom Kalemegdanu, druga u nepune dve nedelje. Ne može se baš reći da crveno-beli dišu na škrge u ovom trenutku, ali posle 86 utakmica ove sezone u svim takmičenjima sa trenutnim ozbiljnim kadrovskim problemima, lako se može zaključiti da neki igrači guraju na rezervi. Kako se sezona bliži kraju, to je sve teže, naravno ne samo Crvenoj zvezdi, već svim ekipama koje su se našle u završnici regionalnog i domaćeg takmičenja. Iscrpljenost, zamor materijala i povrede samo su dodatan začin u ovom loncu koji čeka da proključa, posebno kada se temperatura bude dodatno podigla već u ponedeljak.

Nema previše vremena za odmor, za šta je generalno i sama Zvezda kriva jer je ispustila +21 u Ljubljani, pa je sama sebi uskratila nekoliko dana više za rekuperiranje, što bi onomad rekao Marko Pantelić. Postavlja se sada jedno legitimno pitanje pred početak polufinalne serije sa Partizan Mozzart Betom – da li je Crvena zvezda autsajder protiv večitog rivala u borbi za finale? Ako se pogledaju svi faktori dva dana pred početak prve utakmice u kojoj će crno-beli biti domaćin, odgovor je i više nego jasan.

Kako stvari trenutno stoje, Crvena zvezda će morati na megdan večitom rivalu bez ijednog jedinog 'pravog' plejmejkera. Kodi Miler Mekintajer je u procesu oporavka, mada prema rečima Saše Obradovića i Džordana Nvore posle majstorice sa Cedevita Olimpijom ne deluje baš da će povremeni reprezentativac Bugarske biti spreman za makar prvi meč. Bio je srce i duša ovog tima tokom čitave sezone, kao najbolji asistent Evrolige dirigovao je ofanzivom beogradskog tima od prve do poslednje utakmice - pošto nijednu nije propustio, a sada se i te kako vidi kako izgleda napad Zvezde kada njega nema. Previše je bitan za svaki segment igre, zbog čega je i odigrao ubedljivo najviše minuta u elitnom takmičenju, pa bez njega crveno-beli deluju u organizacija napada kao da žive od čiste improvizacije. Ima i svetlih momenata sa 'pomoćnim' plejmejkerima u ovom trenutku, ali jednostavno, previše nedostaje Kodi. I u napadu, ali i u odbrani takođe.

Na sve to nema ni Stefana Miljenovića, koji je upravo u ABA ligi bio ozbiljan faktor ove sezone. Pružao je odlične partije u regionalnom takmičenju, često bio najbolji igrač na parketu u crveno-belom dresu, iako nije dobijao šansu u Evroligi. Za ABA ligu bio je odličan, međutim sada ni njega nema. Tako da kada se sve sagleda, Crvena zvezda trenutno nema nijednog pravog plejmejkera, tako da Tajson Karter i Džered Batler moraju da krpe tu poziciju, po pola. Tu su i alternativna rešenja, kao što je organizacija napada preko Nikole Kalinića - što je često bio slučaj u prvom delu sezone i pod trenerskom palicom Janisa Sferopulosa dosta ranije, a improvizacija već pomenuta je takođe postala jedan od glavnih planova igre. Što možda i nije baš toliko dobro. Ko je stidljivo pomislio, a nije smeo da kaže na glas – eh, da je tu sad jedan omaleni brazilski plejmejker...

Ako se Miler Mekintajer ne vrati barem za drugu utakmicu i potencijalnu majstoricu ako do nje dođe, ostaje ogroman teret na leđima Tajsona Kartera, koji se našao na udaru kritika – možda i više nego što bi trebalo. Proveo je Amerikanac četiri meseca u bolničkoj postelji zbog ozbiljnih zdravstvenih problema i uleteo je na parket sa novom ulogom i novim zadatkom, da odradi nešto što se od njega uopšte nije ni očekivalo u toj meri. Bivši igrač Unikahe sada je glavni 'kec' u ekipi, gde mora da preuzme veći teret u guranju ovog kamena uzbrdo, a Zvezdinom Sizifu pomaže Džered Batler, od kog se više traži da zatrpa protivnički koš nego da se toliko troši u organizaciji igre. Ozbiljna je potrošnja njih dvojice u završnici sezone, posebno Tajsona Kartera, kojem tek sada sledi pakleno zaduženje u borbi sa Karlikom Džonsom i Šejkom Miltonom.

Druga stvar koja je veliki problem za Crvenu zvezdu je potrošnja. Ponavlja se, niti su izgovori unapred i opravdanja, igrali su i Partizan Mozzart Bet i Dubai maltene isti broj utakmica kao i Crvena zvezda, ali nekako deluje da su se crveno-beli daleko više potrošili u ovoj završnici sezone. Da li je do inteziteta, da li je do tih dodatnih majstorica što su igrali, da li je samo generalno do igrača, to je već nešto što ne može tačno da se opipa i zaključi. Međutim, vidi se da nekoliko igrača baš igra na rezervi i da su potrošili skoro sve 'helte' koje su imali, čak i one u šteku. Pre svega to se vidi na Džoelu Bolomboju i Čimi Monekeu, koji nije ni blizu da bude na sto odsto mogućnosti. Sasekle su povrede i energičnog Nigerijca u završnici sezone, koji se mnogo čuva zbog tih problema, a zna se da su njegova glavna snaga eksplozivnost i ono čuveno "ide glavom, gde drugi ne sme nogom".

Čima Moneke (Starsport)

Ako se Ebuka Izundu ne oporavi na vreme i ne bude spreman za duel sa Partizan Mozzart Betom, tu nastaje još jedan problem jer Crvena zvezda ostaje bez najeksplozivnijeg igrača trenutno u ekipi. Stvara se novi problem, sličan kao na plejmejkerskoj poziciji jer trenutno Bolomboja ne ide i očigledno ima nekih problema, a Hasijel Rivero ostaje sa starim boljkama. Kubanac ume da brzinski zatrpa protivnički koš, ali i dalje se traži rešenje kako sakriti bivšeg igrača Makabija u odbrani kada protivnici krenu da ga targetiraju direktno i da se slade time što baš i ne može defanzivno da odgovori na zadatke. Zato će se opet gledati ka Semiju Odželeju.

Odlična stvar za Zvezdu je što Odželej u završnici sezone ozbiljno preuzima odgovornost kao jedan od glavnih igrača ekipe. Retko reaguje nigerijski košarkaš na bilo šta, a protiv Cedevita Olimpije je 'eksplodirao'. Negodovao je na sudijske odluke, dobro, to mu za profesionalne igrače dođe normalno. Međutim, onakve reakcije na košarkaške poteze? Toga se baš nismo nagledali od Zvezdine stene. Posle svake vrhunske odbrane je imao reakciju, posle pogođenih trojki i poena na drugoj strani, videlo se protiv Cedevite Olimpije kod one mrtve lopte da mu znači svaki dobar potez, tako da od njega najviše treba očekivati da iskoči protiv večitog rivala. Na dve pozicije, na oba kraja parketa.