Pomogle im više kladilačke sile – Damnjan i Filip su spakovali kofere za Istanbul!

Bravo, Damnjane, i srećan put, braćo Jorgić! Pakujte se, jer MOZZART vas šalje u Istanbul!
Mladi Kragujevčanin je u tri minuta koja kidaju živce i lome košarkaške obruče čekirao MOZZARTOVU kartu za mesta u prvom redu hale Sinan Erdem za mečeve polufinala, bitku za treće mesto i finale Evrobasketa! Damnjan Jorgić je, po striktnim pravilima našeg takmičenja u znanju naravno, pre pogađanja broja koševa Srbije tačno odgovorio na pitanje: „U kojoj državi Srbija igra mečeve grupne faze Evrobasketa?”

Naš genijalac je lagano odgovorio da je u pitanju Turska, pa prešao na ozbiljniji deo zadatka! Pitate se kako je basketaški strelac na tačan broj poena Orlova najbrže izmozgao da će ih biti tačno 326 na prva četiri meča Evrobasketa? Damnjan Jorgić nam iz prve reče: „Lako, kada ti u foto-finišu meča između Srbije i Velike Britanije pomognu više kladilačke sile, pa Orlovi ne zakucaju kroz obruč više od jednog slobodnog bacanja”.

Kako se to iz centra Šumadije prizivala kladilačka sreća na turskom parketu?
Damnjan: Cela ulica, ceo kraj oko Čika Dače je znao šta čekamo… Mrka kapa, pomislih, ali ne izustih. Pa da li je realno da naši ne mogu da proteraju loptu kroz koš za više od jednog poena, i to za tri minuta? Orlovi su tada imali 81 poen, a mi tek nešto nade u čudo. Drama je počela! Gudurić maši zicer, dolaze dva slobodna bacanja, jedno prolazi i nastupa tajac! To je to…

Šta se onda desilo?

Damnjan: Štimcu je ispala lopta, masovno su svi mašili, a komšije i prijatelji gledali na sat! Onda sam skočio i zagrlio brata! Ma nismo ni stigli da sednemo, a počeo je da zvrnda telefon. Drugari, prijatelji sa svih strana zovu, jer dobar se glas brzo čaršijom širio. Jedan poziv je ipak bio važniji od ostalih. Sa druge strane se čulo: „Halo, kompanija MOZZART”…
Stavljam ruku na slušalicu, jer ne mogu da izdržim, a da ne kažem Filipu:
„Odosmo mi, bato, stvarno u Istanbul!”

Znate li šta vas u Istanbulu čeka?

Damnjan: Dobar basket, nada da Orlovi uz Saleta Đorđevića mogu da stignu do finala i još ponešto! Putujemo avionom, a odsedamo u hotelu „Hampton by Hilton Atakoy” sa četiri zvezdice. To nam je jako bitno, jer je hotel jako blizu hale Sinan Erdem, a MOZZART nam je obezbedio i transfer od aerodroma do krajnjeg odredišta. Naše je da uživamo u plodovima igračkog umeća i kladilačke sreće!

Kada smo kod igračkog umeća, kako ste došli do tačnog broja poena?

Damnjan: Analitika i matematika… Druga kragujevačka gimnazija mi je donela nešto znanja, a sport ne samo što volim, nego se i bavim njime. Aktivno sam igrao fudbal na poziciji zadnjeg veznog igrača za Radnički i Šumadiju. Sada sam čak i upisao Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Dakle, nisam baš amaterski pristupio MOZZARTOVOM takmičenju „Pakuj se, vodimo te u Istanbul”…

Pitali smo Filipa Jorgića, da li je „kumovao” podvigu svoga brata?

Filip: Nisam, ali kao da jesam. Po struci sam profesor sporta, pa sam u godinama koje su obeležile naše detinjstvo korak po korak formirao i bratovljeva intresovanja. Mnogo je lepo to što je pogodio da će Srbija postići tačno 326 poena.

Kakve su Filipe vaše kladilačko-sportske aspiracije?

Filip: Iste kao i Damnjanove, jer da nije tako, ne bih se ni kladio. Ne možeš uvek da pobediš, ali moraš da se trudiš. U sportskom smislu sam sebi zacrtao cilj. Sada idem u Istanbul da gledam vrhunsku košarku, ali ne planiram da se zadržim na tome. Otići ću u Ameriku, baviti se sportom, a uz malo sreće zaradiću koliko treba i vratiti se u Kragujevac. Želja mi je da vratim naš Radnički na mesto na kome treba da bude. Želim da i na našem Čika Dači grane sunce boljih dana…

To su rekli naši majstori najbrže opklade Damnjan i Filip Jorgić, ali to još uvek nije sve! Podsetimo i da smo obezbedili utešne nagrade, bonus kvotu 500 i košarkaške majice za 19 takmičara koji su pogodili tačan broj od 326 poena.

Zato umesto jedne, stavimo tri tačke na priču s našim najbržim takmičarima koji će nam se javljati i iz Istanbula. I ne zaboravite da kraja nema, jer MOZZART je je u svakom momentu lepši deo tvog života…

Piše: Miloš Milić

(Foto: Branko Starčević)