Pomoćnom radniku se packe ne lupaju

Dobro, nema Devontea Grejama, NBA pojačanja zbog kog su vatrometi zapucali na Malom Kalemegdanu i zbog se padalo u nesvest, doduše sa pravom. Kakav god da je čovek koji je projektovan da bude startni bek Crvene zvezde i da na neki način bude lider ekipe, trebalo bi malo da se ručna spusti i da se njegova zamena, realno privremena odmena, prihvati oberučke. A to je košarkaš kog ljubitelji crveno-bele boje odlično poznaju. Možda i više nego što bi hteli.

Trebalo je da se njegova saga u crveno-belom dresu završi ovog leta i da svako pođe svojim putem. S obzirom da je bio MVP finala Američkog kupa, koji je Brazil na kraju osvojio, neko bi možda pomislio: "E, pa čekaj, on će sigurno naći neki klub. Makar u Evrokupu. Makar u FIBA Ligi šampiona. Rešiće to Crvena zvezda". Čak je i Aleksandar Aco Petrović, čuveni hrvatski košarkaš i trener, terao šegu na to kako je Crvena zvezda pustila "takvog" igrača. Ali nije ga pustila. Nigde on nije otišao.

Jago dos Santos je takav, kakav je. I to nije ništa uvredljivo. Ne može neko da bude jedan od najboljih košarkaša nemačkog prvenstva, da se bori za titulu i da bude MVP u toliko takmičenja, a da ga neko okarakteriše kao "nemača pojma" ili "štetočinu". Preteruju ljudi po društvenim mrežama i oni koji sebe hoće da nazovu analitičarima ili stručnjacima, a gledaju u samo jednom pravcu. Najbolje bi bilo da je rezervni plejmejker u Crvenoj zvezdi lično Lonzo Bol, ali nije.

Možda smo se malo i razmazili, blago rečeno izbezobrazili. Jago dos Santos je pomoćni radnik. A pomoćnom radniku se packe ne lupaju.