Poluvreme Kupa Koraća: U iščekivanju derbija - jedinog finala koje je svima važno

Uvodna dva dana jubilarnog 50. izdanja nacionalnog Kupa su za nama, a ono što smo do sada videli u Nišu može i da nas raduje, ali i da nam nabora čelo. Nešto smo očekivali, nešto i neki su nas iznenadili. I sve to u poluvremenu jurnjave za internetom...

Kada je košarka u pitanju, svedočili smo jednom iznenađenju, dvema utakmicama koje su rešene u triler završnici, kao i lepršavim partijama večitih koji su samleli svoje protivnike. Kao da su jedni drugima želeli da pošalju što jaču poruku - ovaj derbi dobijamo mi! I crno i crveno-beli su se igrali sa svojim protivnicima, razbijali ih ritmom, "fizikom" i kontranapadima koji su se uglavnom završavali sa pristima na obruču. Da, Kup jeste takmičenje gde su Davidove šanse da obori Golijata daleko najveće, ali - nemojmo se lagati - dobili smo ono što smo hteli. Koliko god bilo zanimljivo videti senzaciju i koliko god da bi tiraži, rejtinzi i posete bile kudikamo veće da su na naslovnicama ili ekranima osvanuli naslovi "Domaćin šokirao Zvezdu" ili "Vojvodina poslala crno-bele kući", Kup ne bi bio Kup da ne vidimo barem jedan večiti derbi. Pa makar finale niko i ne gledao. Jer, u ovoj zemlji novca, pažnje i kvaliteta jednostavno ima samo za blizance - zlobnici će reći Titove - i bilo bi strašno da nam neko oduzme ono najvrednije u klupskoj košarci u Srba. Žućkova levica je odavno izgubila na težini, koliko god nam iz klubova govorili da je i dalje "sveti gral" srpske košarke.

Opet, ni oni koji vole iznenađenja ne mogu da se žale, jer su makar jedno imali prilike da vide. Vršac je izbacio Aba ligaša iz Valjeva i sačuvao čast KLS iskoristivši opuštenost i nonšalanciju Metalca. Jer, ako se pogledamo u oči, jaz između "moćnika" sa Jadrana i "plebsa" iz domaćeg šampionata je toliko veliki da samo od ovih prvih zavisi ko će se na kraju radovati. S druge strane, ubedljivo najbolju košarku priuštili su nam Mega Leks i FMP kojima rezultat već godinama unazad nije uslov svih uslova, već afirmacija i naplata bisera iz svoje škole koji su i ovoga puta igrali glavne uloge. U meču koji je nalikovao Ol staru "plitkog džepa" golobradi igrači oba tima igrali su u tranziciji praktično 40 minuta, prikazali fantastične poteze, kao šlag na tortu došla je drama u finišu, a na kraju su se radovali Milojevićevi dečaci koji su malo više sveta videli. 

Definitivno, najpozitivnija stvar u dosadašnjem toku turnira je činjenica da su neki novi klinci pokazali da nam talenta ne fali, štaviše. Ognjen Dobrić i Strahinja Mićović iz redova Pantera pokazali su nam da ti ne treba 30 godina da nekom strpaš 20 poena, pa makar se taj neko takmičio u "višem rangu" od tebe. S druge strane, Nenad Miljenović odavno nije senzacija, o tom momku se manje-više već sve dobro zna, a sinoćnim dabl-dablom (13 poena, 13 skokova) još jednom je naterao navijače Partizana da psuju sebi u bradu i proklinju dan kada su ga crno-beli pustili da ode. Neko koga uskoro možemo očekivati na Jadranu je momak koji je u Vršcu do skoro igrao na pozicijama dva i tri, da bi nedavno preuzeo ulogu plejmejkera sa svojih dva metra visine. Dejan Davidovac je rođen 1995. godine, rešio je hladnokrvno meč protiv Metalca i uskoro ga očekujemo na većoj pozornici.

Ipak, da ne bude sve idealno - to je tako "aut" u Srbiji - košarkaške hale u našoj zemlji nastavljaju da se opiru blagodetima savremenog doba. Hvatanje interneta u Čairu u četvrtak, kao i u Pioniru i Areni tokom cele sezone, može bez problema da uđe u turističku ponudu srpskih gradova. Strancima iz civilizovanih zemalja bi to bila čista egzotika. Kasnije su organizatori obezbedili kablove, pa je žurka i za novinare mogla da počne...

Interesovanje niške publike varira iz meča u meč. Na utakmici između Metalca i Vršca mogli ste da steknete utisak kao da Kup više nikoga ne zanima, a onda je došao meč Partizana i Vojvodine i odjednom je delovalo kao da ste na završnom turniru Jadranske lige. Treba li pominjati to da se na sve načine traže karte za drugo polufinale, iako su zvanično rasprodate? Priča o smislu domaće lige i insistiranju na povratku najvećih u svoje dvorište potpuno izgubi smisao kada Zvezda ili Partizan dođu u  Niš, treći grad u državi, i igraju u domaćoj atmosferi. Konstantin izgleda nikoga ne zanima, kao ni timovi poput Metalca i Mege koji nešto daleko bolje od onoga što oči Niša gledaju iz nedelje u nedelju.

Kao što apsolvirasmo, samo su večiti uvek u modi...

(FOTO: MN Press)