Polovina učesnika Evrobasketa oslanja se na stranu "pamet", uglavnom američku
Vreme čitanja: 2min | pon. 08.08.22. | 10:24
Od 24 reprezentacija, njih 12 odlučile su da u napadu na kontinentalni tron koriste naturaliziovane igrače
Do početka Evrobasketa ostalo je nešto više od tri nedelje. Sve ekipe, osim Velike Britanije, prijavile su širi spisak igrača. Njih 12 (od 24) računa na naturalizovane košarkaše.
Najveći broj momaka koju su odlučili da igraju za nacionalni tim države u kojoj nisu imali prvu košarkašku registraciju, niti su igrali za mlađe reprezentativne selekcije zemlje čiji su pasoš dobili, rođeni su u SAD i igraju na bekovskim pozicijama. Zapravo svi, izuzev centra mađarske reprezentacije Kemala Karahodžića, koji je rodom iz Bačke Topole, i krilnog centra poljske selekcije Arona Sela, inače rođenog Francuza.
Izabrane vesti
Belgija je ukazala poverenje kombo beku Maršalu Nelsonu, Amerikancu koji se u četvrtoj godini sa porodociom preselio u Australiju gde je kasnije i gradio karijeru.
Pošto, prema pravilima, samo jedan naturalizovan košarkaš može da igra u timu, BiH će biti pred dilemom da li da se odluči za krilnog centra Detroita Luku Garzu, rođenog u Vašingtonu, ali koji s majčine strane ima korene u BiH (ujak mu je Teoman Alibegović) ili za Džona Robersona, doskorašnjeg plejmejkera Strazbura koji je prešao u Manisu, debitanta turske Superlige.
Kog će stranca, treba da odrede još Bugari (Di Bost ili Dejvid Kreviš), Mađari (Mikael Hopkins ili Kemal Karahodžić), Poljska (Aron Sel ili Ej Džej Sloter) i Crna Gora (Kendrik Peri ili Džon Radebou).
Hrvati su se odlučili za Džejlina Smita, Grci za Tajlera Dorsija, Izraelci za Džona Dibartolomea, Slovenci za Majka Tobija, Španci za Lorenca Brauna, a Turci za Šejna Larkina.
Među selekcijama koje se, bar na predstojećem Erobasketu, neće oslanjati na stranu pamet nalaze se, uz Srbiju, još Češka, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Italija, Litvanija, Holandija i Ukrajina.
Od svih učesnika, kroz istoriju samo Litvanija, Francuska, Estonija i Srbija nikad nisu koristili usluge naturalizovanih igrača.
Ako se uzme u obzir da je Ignas Brazdeikis, novopečeni reprezentativac Litvanije i član Žalgirisa igrao za mlađe katgeorijije Kanade u koju se sa porodicom preselio kao trogodišnjak, onda zapravo samo Orlovi, Francuzi i Estonci su se uvek oslanjali na sopstvene snage.