Polonara se vratio košarci nakon životne borbe: Ćerka me pita šta je to koma, nije lako pričati o tome

U junu 2025. godine, dijagnoza mijeloidne leukemije sprečila ga je da igra u finalu Skudeta sa Virtusom. Krajem septembra je podvrgnut transplantaciji koštane srži, a sledećeg meseca je pao u komu koja je trajala oko deset dana. Akile Polonara se, međutim, borio kroz najmračnije trenutke i izborio se, a juče se u Sasariju vratio treninzima. U intervjuu za "Gazzeta della sport" se još jednom dotakao najtežeg perioda u životu i toga kako je i na koji način porodica sve proživljavala sa njim.
"Vratiti loptu u ruke posle deset meseci je bilo uzbudljivo i prelepo. U početku sam se osećao kao da je to prvi put da igram košarku, ali onda, šut za šutom, osećaj se sve više vraćao“, počeo je Polonara emotivnu priču pa dodao: "Ne razmišljam o košarci, već o životu, jer se prava igra igra van terena. Voleo bih da imam više sreće u daljem životu, ili bar manje loše sreće.“

Kada je reč o povratku utakmicama, nekadašnji reprezentativac Italije je rekao da bi to moglo da usledi nakon leta.
"Za sada sam fokusiran na individualni trening, posebno na fizički trening. Tokom ovog perioda, moram biti oprezan da ne zadobijem povrede ili modrice, tako da će moj rad sa timom početi posle leta.“

Uspeo je čak i da objavi autobiografsku knjigu pod nazivom „Moje drugo poluvreme“ koja je nedavno objavljena.
"Pričanje moje priče mi je uvek bilo na umu, možda na kraju karijere. Ali sam odlučio da to uradim sada kako bih iskoristio ovu pauzu. Imao sam dosta slobodnih dana za razmišljanje. Ovo leto sam počeo da pišem u bolnici sa Markom Garavaljom, koji mi je pomogao da je napišem.“

U svojoj knjizi kaže: „Najveća pobeda nije podizanje trofeja, već sposobnost da se sam podigneš, svaki put kada te život obori."
"Bilo je veoma teških trenutaka koje sam prevazišao zahvaljujući svojoj supruzi Eriki jer me nikada nije puštala bez njene pomoći, njenog prisustva. Njena mantra je bila: 'Moraš se boriti za našu decu, ako to ne učiniš, neće ti oprostiti što si odustao.“

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Pa ipak, i dalje je dug proces ispred njega.
"Prošle nedelje sam bio u Valensiji i počeo sam da uzimam eksperimentalne pilule koje bi trebalo da smanje stopu recidiva. Ali to je prilično dug proces. Biće potrebno 2-3 godine da se bude sigurno da više nema rizika.“

Priznaje da je imao kriznih trenutaka.
"Bilo je nekoliko mentalnih blokada. Najznačajnija je bila odmah nakon izlaska iz kome. Odbijao sam da jedem, nisam pio, nisam želeo da vidim nikoga osim svoje žene. Ostao sam sa ugašenim svetlima i nisam govorio. Bio sam ljut na svet. Mislim da je to bila vrsta depresije.“

Međutim, oporavak je počeo uz pomoć najbližih.
"Priredili su mi rođendansku zabavu i imao sam sjajan dan. Belineli i Viskonti su takođe bili tamo. Odatle sam počeo da se oporavljam i da ostavljam po strani loše misli. Sada se više ne pitam: 'Zašto ja?'. Loša sreća se dešava iznenada i nema odgovora.“