Pol Džordž: Hoću atmosferu iz derbija u NBA ligi, jako mi se sviđa košarka van SAD

Kada govorimo o razlikama između NBA i košarke u Evropi, često se insistira na tome koliko je odbrana manje zastupljena sa one strane Atlantika – bar dok ne krene plej-of – i da su utakmice najjače lige sveta čak manje interesantne, da im često nedostaje intenzitet i takmičarski duh.

Naravno, razlika u kvalitetu i dalje ide u korist NBA klubova, ali ako pitate Pola Džordža, on bi mnoge elemente iz evropske košarke preneo u ligu čiji je deo već skoro deceniju i po.

Krilni košarkaš Los Anđeles Klipersa, inače srpski zet koji je prošlog leta bio gost naše zemlje, je u novoj epizodi autorskog podkasta “Podcast P with Paul George” govorio upravo o tome kako bi, na primer, voleo da oseti atmosferu večitog derbija u NBA utakmicama. A to je samo početak...

“Dosta je dobrih i interesantnih stvari koje se dešavaju u Evropi. Na primer, da li si video kakve atmosfere vladaju na utakmicama? Moja supruga Danijela je Srpkinja, pa mi je pokazala kakva je energija na utakmicama Partizana i Crvene zvezde. Pokazala mi je kakvo rivalstvo vlada između ovih ekipa. Video sam čak i utakmicu koja se igrala napolju (duel Partizana i Fuenlabrade na Tašmajdanu prim. aut), a na utakmicama se puši, gori vatra, pevaju se pesme, navija... To bih sve voleo da vidim u SAD. Kada sam bio tamo (u Srbiji), govorili su mi da je stvarno ludo, da se deklarišeš na čijoj si strani i tako to“, rekao je Džordž.

Nastavio je u istom tonu...

“Čekaju vas i posledice ako vas druga strana uhvati, tako mi je rečeno. Toliko je ozbiljno. To bi bilo ludo (imati u SAD). Naravno, ne mislim ni na kakvo nasilje ili bilo šta slično, nego to kakve su utakmice. Sećam se da sam igrao FIBA utakmice protiv drugih ekipa, svi su mahali zastavama svoje zemlje na tribinama i pevali razne pesme, tada sam baš pomislio koliko je sve to sjajno. Svi jako drže do kulture i svog naroda, svoje zemlje. Voleo bih da takve stvari vidim u utakmicama NBA“.

Džordž je predstavljao SAD na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine, kada je beležio 11,3 poena, 4,5 skokOva i 1,9 asistencija uz indeks korisnosti 14. Poredeći košarku u NBA i u ostatku sveta, istakao je da je igra van granica SAD više timski orijentisana.

“U NBA ligi je sve više okrenuto ka igri jedan na jedan. U ostatku sveta, ne dozvoljavaju ti da igraš 'izolaciju', jer je mnogo više igrača uključeno u proces. Tamo se igraju napadačke akcije, drže se svih pravila i osnova košarke. S druge strane, ovde je sve jedan na jedan, možeš da ispališ loptu u prve dve sekunde napada ako želiš. NBA je izuzetno napadački orijentisana liga“, rekao je reprezentativac SAD i dodao:

“Ako bismo imali uslove u kojima igraju ostali, to bi bilo sjajno“.

Igrajući košarku protiv ekipa iz drugih krajeva sveta takođe se promenila i Džordžova percepcija 'internacionalnih' košarkaša u NBA ligi. Tako je izdvojio Petija Milsa kao primer kako se košarkaš drugačije ponaša kada igra NBA, pa za svoju zemlju. Takođe, asa Los Anđeles Klipersa iznenadio je i nivo fizikalnosti internacionalne košarke.

“Kada igramo po FIBA pravilima, dosta nas izudaraju. Nema slobode kretanja. Ako prođeš kroz reket, obavezno te neko zakači. Ponekada ide toliko daleko da pomisliš hoćeš li se potući sa nekim na parketu zbog intenziteta kontakta. A, to se dešavalo protiv igrača sa kojima sam super kada smo u NBA ligi“, poručio je Džordž i nastavio:

“Svaki put kada vidim Petija Milsa, osećam da postoji 'dim'. Kada smo za protivnika imali Australiju, oni su igrali prljavo. Sećam se baš detalja kada sam trčao u napadu da popunim poziciju u ćošku i Mils me iz čista mira udario u grudi. Od tog momenta, samo sam razmišljao o tome kako da mu se revanširam i stalno sam tražio način da ga zakačim“.

Shvatio je da to nije samo do Australije, da se svuda u svetu igra fizički zahtevna košarka...

“Baš sam posle toga razmišljao koliko je sve drugačije tamo negde. Sviđa mi se taj fizički deo, ali me je iznenadilo u prvom trenutku, pogotovo kada sam to osetio od nekih ljudi koji takve stvari nisu radili u NBA ligi. Shvatio sam da, kada smo u reprezentacijama, tada igramo na njihovom terenu, njihovu košarku. Fizički aspekt je definitivno drugačiji, čak i kada se trče kontre. Niko te ništa ne pušta, nema popusta, odbrambeni igrač ide na faul, da te obori na zadnjicu. Zato ćeš posle dobro da razmisliš kako da istrčiš kontru, kada se nađeš u istoj situaciji“.