Plejmejkeri, kalite se, pokažite se

Šta posle Miloša Teodosića?

To je pitanje koje se poslednjih par godina sve češće pojavljuje i poput doplerovog efekta čuje se sve jače i jače. Teo (33) je i dalje mađioničar, ali je i u košarkaškim godinama, pa reprezentacija treba da gleda ka njegovom nasledniku. Stefan Jović ima 30, a od mlađe garde prvi na pamet pada naravno sjajni Vasilije Micić, koji je više kombo-bek. On bi trebalo da nosi reprezentaciju narednih godina na plejmejkerskoj poziciji kao potpuno izgrađen, evroligaški igrač. Možda čak i NBA nivoa, ni to nije daleko.

I zato ova krnja reprezentativna okupljanja tokom Fibinih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, bez NBA i evroligaških igrača, imaju i dobre strane u vidu pregleda situacije sa čime se raspolaže. Srbija će ovog vikenda igrati u Finskoj, u gradu Espu, protiv Švajcarske i Finske, a selektor Igor Kokoškov moći će da računa na plejmejkerskim pozicijama na Stefana Pena (23), Stefana Pota (26), Jovana Novaka (26) i Aleksu Avramovića (26, imaće ulogu kapitena).

U pitanju su relativno mladi igrači, a u slučaju Pota i Novaka, debitanti. Nisu baš na startu karijere, ali s obzirom da plejmejkeri kasnije sazrevaju, treba im dati šansu, imaju dosta košarke ispred sebe. I to je Kokoškov, hteo ili morao to da uradi – učinio. I moći će da ih vidi na delu, da ih proceni.

Uostalom, ne zaboravimo i da je recimo pomenuti Micić u jednom momentu karijere bio u Tofašu pre nego što je strahovito napredovao. Nije Srbija kao Rusija pa da ima milione igrača na lageru. Nama je svaki talenat važan i niko ne treba unapred da bude otpisan. Doduše, treba biti realan pa reći da taj isti Micić ima jednako godina kao i Pot, Novak i Avramović.

Dodajmo da u ovom kontekstu ne treba ni slučajno zaboraviti Ognjena Jaramaza (trenutno povređen) koji je takođe ušao u vode reprezentacije Srbije i nagovestio da bi on mogao da bude “taj” koji se čeka. Mada i on vuče ka zvanju kombo-beka, keca na dvojku.

Možda ćemo nešto više moći da očekujemo u budućnosti i od mladog košarkaša Crvene zvezde Alekse Uskokovića, a u orbiti je i Nikola Radičević, trenutno igrač Promiteasa, kao i Nikola Rebić koji je u Monaku. Pominjalo se čak ranije da i sadašnji košarkaš Oklahome, Aleksej Pokuševski, uprkos svojoj visini može da pokrije poziciju jedan, ali je realnije da njega gledamo na krilnim pozicijama.

Zbog svega navedenog, ove dve utakmice u Finskoj mogu da budu dobar poligon Penu, Potu, Avramoviću i Novaku da pokažu šta znaju, te da odigraju na maksimumu kako bi pomogli Orlovima da dobiju ove dve utakmice koje mogu da budu veoma važne jer bi trijumfima Srbija time bila vrlo blizu plasmana na Evropsko prvenstvo.

Pored toga, možemo da kažemo da je to pozicija na kojoj će biti veliki pritisak, jer je jasno da naš nacionalni tim nije imao kada da se uigra u ovom sastavu, Kokoškov to nije imao kada da uradi, pa će sve morati da se čini u hodu.

Avramović je malo više bek nego plej, a Peno, Pot i Novak nemaju seniorskog reprezentativnog iskustva. Peno je doduše igrao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali Pot i Novak nisu. I zato možemo da kažemo da je to pozicija gde Orlovi imaju najmanje iskustva, poredeći je na primer sa pozicijom dva gde je Danilo Anđušić, tri gde su Dangubić i Zagorac, (tri ili) četiri gde je Simonović, ili pet na kojoj Kokoškov računa na Apića i Kravića.

Švajcarci su prvi rival Srbije, predvode ih sinovi Milana Mlađana, selektor krupije i senzacija im je u krvi

Peno je tu najmlađi od pomenutih igrača, a ima verovatno i najveći "plafon". Radi se o igraču koji je bio u Barseloni (tada su se i Španci vrzmali oko njega), kasnije je prešao u Albu, ali tu nije imao sreće sa povredama koje su ga mnogo omele u dosadašnjem razvoju. Trenutno su mu bili potrebni minuti pa je zbog toga prešao u Rasta Vehtu na pozajmicu, a pre toga je produžio ugovor sa Albom do 2022. što je pokazatelj da se na njega računa. Osvajao je medalje sa mlađim kategorijama našeg nacionalnog tima, igrač je koji bi u budućnosti mogao da "eksplodira".

Pot i Novak su igrači abaligaškog kalibra. Pot igra redovno u Igokei i u tom smislu ima prednost u odnosu na konkurente, dok je Novak nedavno stigao u Megu i tek počeo da se vraća u pravu formu. Atipičan je igrač, posebno sa onim šutevima za tri poena s jedne noge. Pamtimo ga po onom čuvenom prepucavanju da li će preći u Partizan ili Zvezdu na startu njegove karijere.

Igrao je za Vršac, Radnički, Vojvodinu, Turov, Metalac, Meg, Dabrovu, Mitldojčer i sada je opet u Megi. I on, kao i Peno i Pot, imaju medalje iz mlađih kategorija sa reprezentacijom Srbije.

Avramović je kao igrač Estudijantesa najiskusniji, a sama činjenica da će biti kapiten tima u ovom prozoru dosta toga govori.

"Jako sam počastvovan što ću biti kapiten Srbije. Moja motivacija nikad nije dovedena u pitanje, ovo je nešto najsvetlije i najponosnije što igraču može da se dogodi u karijeri. Mi znamo šta nam je cilj, došli smo da pokupimo dve pobede, dokažemo da smo među najboljim selekcijama na svetu", izjavio je novi kapiten Srbije i neko ko će protiv Švajcarske i Finske imati dodatnu želju da pruži sve od sebe, mada to kod njega nikada nije bio problem.

Znaju sigurno pomenuti momci kakva im se šansa pružila, nema mnogo igrača priliku da igra za reprezentaciju, a plejmejkeri posebno moraju da se pokažu i dokažu na ove dve utakmice. Na papiru, tu smo sa najmanje iskustva bez Tea, Jovića, Micića…