Plavšić: Želim da Zvezda osvoji Evroligu, hoću da budem isti trener kao što je Alimpijević

Bila je prošla godina kao iz snova za Uroša Plavšića. Srpski centar je posle odlične sezone u Megi potpisao za Crvenu zvezdu. Usledio je poziv u nacionalni tim i odlazak na Olimpijske igre u Pariz, gde je bio deo čete Svetislava Pešića koja se domogla bronzanog odličja.

Nije uspeo Plavšić da dobije veću minutažu i ulogu u timu sa Malog Kalemegdana, pa ga je put na polusezoni odveo u Istanbul, gde se pridružio ekipi Bešiktaša koja igra značajnu ulogu u Evrokupu i turskom šampionatu.
"Navikao sam se generalno na Istanbul i pre svega na gužvu. Jedina obaveza mi je da idem na trening i jednostavno morate biti spremni da se jedan dan vozite do dvorane 10 minuta, a drugi sat vremena. Nije jednostavno kada promenite ekipu na sredini sezone i dođete u klub gde postoje već neki automatizmi, znaju se u uloge i slično. Ono što meni olakšava stvar jeste činjenica da su me saigrači prihvatili i da mi mnogo pomažu u adaptaciji", rekao je srpski centar.

Uroš Plavšić (Foto: KK Bešiktaš)

Plavšić na Bosforu sarađuje sa nekadašnjim trenerom Crvene zvezde Dušanom Alimpijevićem.
"Uspostavljena je odlična veza između mene i trenera Alimpijevića. Mislim da smo se sjajno povezali zbog činjenice da smo obojica iz Srbije, kao i to da smo i jedan i drugi prošli kroz Zvezdu. Alimpijević i ja znamo kakav je pritisak biti deo Zvezde, on kao trener, a ja kao igrač i jednostavno to iskustvo nam mnogo znači. Mislim da će ovo biti jedna odlična saradnja i da ćemo zajedno pomoći Bešiktašu da dođe do zacrtanih ciljeva, ali da se naslutiti da ćemo odlično sarađivati. Zahvalan sam treneru Alimpijeviću na lepim rečima, ali mislim da moram još dosta da dokažem. Činjenica je da sam jedan od mlađih centara u Evrokupu i Evroligi i da prvenstveno sebi moram da se dokažem, pa onda ostalima. Ovde sam kratko, ali mislim da saradnja između mene i trenera Alimpijevića već daje određene rezultate. On je rekao da ćemo zajedno probati da iskoristimo celokupan potencijal koji posedujem i odlučio sam se da dođem u Bešiktaš iz razloga što sam video koliko me žele".

Poznato je da je Alimpijević verovatno najprespektivniji srpski strateg, a Plavšić ističe da mu je upravo on jedan od trenerskih uzora.
"Ono što najviše cenim kod Alimpijevića je autoritet koji nije veštački. Iskreno, ne volim trenere koji hoće to da grade na način da dođu kod tebe i kažu: 'Slušaj, ja sam ovde trener, a ti radiš ono što ti ja kažem.' Kod njega je sve to prijateljski i odnos sa igračima koji on gradi je upravo takav, možda zbog činjenice da je mlad trener. On je neko ko je veoma opušten van terena, ali kad dođemo da radimo, onda ga svi slušamo, bez nekog pritiska, već zbog prijateljskog odnosa koji ima sa nama. Kvalitet je na njegovoj strani, mislim da je bio najmlađi trener u istoriji Evrolige kada je vodio Crvenu zvezdu. Još uvek je mlad, a pravi neverovatne rezultate sa Bešiktašom. Ono što trener treba da uradi jeste da pomogne igračima da se što pre prilagode, a Alimpijević to radi na neverovatan način. Gledam ga i mislim da bih jednog dana želeo da budem trener baš kakav je Alimpijević. Uspeo je da stvori pozitivnu atmosferu i da nađe balans u pobedama i porazima. Dobili smo Efes 17 razlike, a onda izgubili od Huventuda 20, ali nam on pomaže da ne padnemo posle poraza, kao i to da ne poletimo posle pobeda".

Dušan Alimpijević (Foto: Guliver)

Nije se snašao centar Bešiktaša u svojoj prvoj evroligaškoj sezoni, ali veruje da će kroz igranje u turskom klubu steći preko potrebno iskustvo.
"Pre svega je igranje u Evroligi jedno neverovatno iskustvo, pogotovo pred Zvezdinim navijačima. Kada počnete da trenirate, onda sanjate taj trenutak da zaigrate pred punom Arenom, a to se meni ostvarilo. Što se tiče Evrolige, mislim da je to trenutno najkvalitetnije košarkaško takmičenje na svetu, zbog činjenice na koji način se igra i u odbrani i u napadu. Takođe, o kvalitetnu govori sve veći broj NBA igrača koji dolaze u Evroligu. Fizički je veoma zahtevno takmičenje i mislim da možda nisam bio spreman za tako nešto. Jednostavno, davao sam previše respekta nekim igračima protiv kojih sam igrao. Posle Bešiktaša ću biti spreman da se vratim u Evroligu i nadam se da ću opet dobiti šansu".

Poznat je Plavšić kao veliki navijač crveno-belih i to se nikad nije ni trudio da sakrije, a ističe šta za njega znači igranje za Zvezdu.
"Zahvalan sam što sam ovde u Bešiktašu, ali je Zvezda moj klub. Kada sam se posle prvog srednje prebacio iz Užica u Beograd bio sam srećan što sam još bliže Zvezdi. Za mene je bila najvažnija stvar ta što sam dobio mogućnost da bodrim sa tribina moj klub, ma o kom sportu da se radi. Gledao sam da ne propustim ni fudbal, ni košarku i da idem na utakmice kad god mogu, a iskreno ne mogu da se setim koliko sam put bio i na Marakani i u Areni. Odrastao sam uz Zvezdu, to je stvar vaspitanja i put koji mi je otac pokazao. Naježim se i kad pomislim o mom debiju u crveno-belom dresu, za mene je to bilo ostvarenje sna. Ne može to da se dočara, mora da se doživi. Meni se sve brzo izdešavalo sezona u Megi, reprezentacija, Olimpijske igre i onda posle povratka iz Pariza odmor od par dana, pa pripreme sa Zvezdom. Drago mi je što sam sa sebi najbližim ljudima prošao kroz sve to"

Za kraj srpski centar ističe šta želi svom bivšem klubu kada se govori o dometima u najjačem klupskom kontinentalnom takmičenju.
"Mislim da Zvezda može daleko, što da i ne osvoji Evroligu, a to je ono što ja želim. Trener Janis Sferopulos zna šta radi, uprava takođe, igrači su svesni čiji dres nose i zaista mislim da mogu daleko. Ostaje nam da bodrimo tim, neko iz Arene, a neko ko je daleko putem malih ekrana", zaključio je Plavšić.