Peter Vilfan: Ako Partizan uđe na Fajnal for, Željko će izvući nekog asa

Sa reprezentacijom tadašnje Jugoslavije postao je šampion sveta u Manili. Imao je samo 20 godina. Osvojio je još jednu medalju na Mundijalu, a na kontinentalnim prvenstvima ukupno tri odličja. Prve košarkaške korake načinio je u ŽKK Maribor, ali je igrački Peter Vilfan stasavao u tri velika kluba: Jugoplastici, Olimpiji i Partizanu. Pored Kićanovića, Dalipagića i Delibašića, kao dečaku iz Maribora, nekako poseban je bio Duci Simonović. Pošto nogom nikada nije zatvarao vrata omiljeni klubovi su mu Jugoplastika, Olimpija i Partizan. Vilfan je idealan sagovornik pred četvrti meč između Beograđana i Madriđana.

“Nikada neću zaboraviti šta su mi kazali navijači Partizana. ‘Grobar se rađa, a ti si postao grobar’. Tako se i sada osećam pa pažljivo pratim šta se dešava u Evroligi. Real je bio favorit u Madridu. Kada su videli kuda ide i drugi meč, po mom mišljenju, reakcija je bila normalna. Napeti živci, strast, tenzija, sve što košarka daje, i desilo se ono što smo videli. Usledile su kazne, a meni smeta što Ljulj, kao začetnik incidenta, nije dobio neku kaznu. Najbolji trener u Evropi je često bio u ovakvim situacijama, kada vodiš sa 2:0, ideš da pobediš i treći meč. Beograđani su bili oslabljeni za Pantera i Lesora što je bio veći hendikep nego izostanak gostujućih igrača na suprotnoj strani. Partizan je poveo u trećoj utakmici i sa dvocifrenom razlikom, ali se meč ne može zaključati. E sada, idealan scenario je da Partizan dobije četvrtu utakmicu, da Panter odradi kaznu i da crno – beli na Fajnal for idu kompletni”, kazao je Peter Vilfan (razgovor sa Vilfanom vodili smo pre saznanja da Avramović mora na operaciju, prim.aut.).

Vi imate svog favorita, ali ko je najozbiljniji kandidat za evroligašku titulu?

“Olimpijakos i Barselona, tu je Monako i Real. Dodao bih i Partizan. Nije bio među prve četiri ekipe, ali verujem da ćemo stići do Litvanije. Sama Evroliga je bila kvalitetnija nego ranijih godina, dobila je na kvalitetu i interesovanju kod publike. Tome su doprineli Partizan i Crvena zvezda sa svojim partijama”.

Koliko priželjkujete desetu Željkovu titulu?

“Obradović je veliki znalac, ali sam na početku bio skeptičan. Priznajem, kada sam video prve rezultate, devet poraza, nije mi mirisalo na dobro. Svi koji smo imali neku zadršku, rezervu, pogrešili smo. Željko je znao šta radi, tačnije zna godinama, napravio je veliki tim. I ne samo tim, košarku je, na ovim prostorima, vratio na velika vrata. Partizan se ne gleda samo u Srbiji, Partizan se prati u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, što je velika stvar. Ako Partizan uđe na Fajnal for Željko će izvući nekog asa kao i do sada na velikim takmičenjima”.

Ko je u psihološkoj prednosti nakon pobede Reala?

“Partizan i dalje vodi sa 2:1, a kao rezervnu opciju ima potencijalni peti meč. Beograđani su jaki na psihološkom planu, igraju timski, jedan za drugog. Žoc je majstor za motivaciju svojih igrača. Apsolutno verujem da Partizan dobija Real u četvrtoj utakmici”.

Najveće ime među agentima imao je jednu nespretnu izjavu, da bi šampionski tim Partizana, u današnje vreme, bio poslednju u Evroligi. Vaše mišljenje?

“Ne volim da pravim takva poređenja ni zbog bivših, ni zbog sadašnjih igrača. U ono vreme to je bio fenomenalan tim Partizana, ništa manje fenomenalan nego današnji. Onaj sastav je postao šampion, a ovaj se bori za titulu”.

Kada je formirana ABA liga to je bilo sjajno rešenje za visok nivo košarke u regionu. Šta ćemo sada?

“Liga se godinama menjala, uz puno kompromisa. Još postoji rezon za očuvanje ABA lige, ali postoji jedan problem. Klubovi nisu konkurentni u odnosu na Partizan, Zvezdu i Budućnost. Još dva kluba, iz Hrvatske, Slovenije, se moraju uzdići. Ljudi koji vode ligu moraju se truditi da pronađu kompromise”.

Šire gledano ključ je da FIBA i Evroliga pronađu rešenje?

“Da, to nam je neophodno. Nije normalno da preko dve decenije ne mogu da pronađu najbolje rešenje u interesu košarke. Ne mogu kvalifikacije, za velika reprezentativna takmičenja, da se igraju bez najboljih igrača. U fudbalu najveći, najbogatiji igrači nastupaju za svoje nacionalne timove. FIBA smatra da je za košarku dobro kada igraju mlađi košarkaši, kada pobeđuju zemlje koje nisu košarkaške. To nije istina, ljudi žela da gledaju najbolje. Kada sam čuo da je Dejan Bodiroga na čelu Evrolige postao sam ubeđen da će se sukobi rešiti. I za Evropu nije dobro da se Evroliga zatvori, nije ovo podneblje kao u Americi odnosno NBA ligi. NBA i globalizacija truju košarku u ostatku sveta, vaspitavaju nam mlađe generacije košarkaša”.

Već sa petnaest godina ste ušli u prvi tim Maribora, a sada skoro tri decenije funkcioniše Vilfanova škola košarke.

“Danas deca kreću mnogo ranije sa treninzima, čak od pete godine. Ipak, da se prisetimo, Maribor i Borac su bili klubovi pobratimi. Putovanje u Čačak je bilo jedno od mojih prvih putovanja. Bio sam gost sedam dana, a trener koji je maksimalno uticao na moju karijeru je Slobodan Conja Koprivica. Conja me je odveo na košarkaški vrh. Ovim putem pozdravljam njegovu suprugu i poručujem da Koprivicu neću nikada da zaboravim. Bio mi je kao otac, trenirali smo tri puta dnevno, od 06.30 do 08.00, pa od 12.00 do 13.30 i uveče”.

Dakle, prve košarkaške korake načinili sre u ŽKK Maribor ?

“Pored Kićanovića, Dalipagića i Delibašića, kao dečaku iz Maribora, nekako poseban mi je bio Duci Simonović. Očarao me je igrom, stilom, bio je poseban i Duci je bio jedini idol dok sam bio u Mariboru. U Splitu sam proveo tri prelepe godine, u Ljubljani sam igrao najduže, a ljubav prema Partizanu je posebna”.

Vilfan ima tri omiljene utakmice?.

“Prvo, finalnu utakmicu na Svetskom prvenstvu u Manili kada sam sa 20 godina stigao do zlatne medalje. Finale sa Sovjetima bilo je uzbudljivo, slavili smo nakon produžetka. Potom, u Split je stigao Makabi, tadašnji kontinentalni šampion. Postigao sam 45 poena, nije bilo trojki, na meču koji smo dobili. I treći duel je Partizan protiv Cibone, sa Draženom Petrovićem. Dvorana prepuna, atmosfera sjajna, a meni su doktori zbog ozbiljne povrede zabranili da igram utakmicu. Rekao sam nema šanse da ovo propustim, i nisam, bio je sjajan meč, a ja sam nakon toga morao da pauziram tri meseca”, zaključio je Peter Vilfan. 

Deci koju trenira stalno priča “radi ono što voliš, voli ono što radiš”. Takođe, “poštuj sve, poštuj protivnike, ali da bi sve poštovao moraš prvo sebe da poštuješ”. Vilfan tvrdi da nema lepše stvari od bavljenja sportom, u Peterovom i mnogim drugim slučajevima košarkom.