PET NA PET - Nenad Krstić: Rakiju pečem, a Partizan volim!

Nenad Krstić, srpski košarkaš, koji je bio dugogodišnji član reprezentacije Srbije, odgovaraće danas na pitanja Mozzartovog portala, a u rubrici „Pet na pet“. Sa jedanaest godina je počeo da trenira košarku u Mašincu iz Kraljeva, a profesionalno se košarkom bavi od svoje sedamnaeste godine. Tada je zaigrao u dresu Partizana, sa kojim je tri puta osvajao titulu prvaka države. Tu počinje sagao o Nenadu Krstiću, koji od sveg srca voli crno-beli dres uprkos svim pohvalama koje je stekao na NBA pozornici...

Posle četiri godine provedene u ovom klubu, postaje igrač Nju Džerzi netsa. Pružao je odlične partije i bio je imenovan za člana druge najbolje petorke novajlija u NBA timovima. Bilans punjenja protivničkih koševa se postepeno uvećavao, tako da je sa prosečnih 10 koševa po utakmici ubrzo došao i do broja 18. Zbog teške povrede ligamenata koju je imao 2006. godine, morao je da propusti završetak sezone. Na teren se vratio godinu dana kasnije, ali nije mogao da pruži tako dobre partije koje je imao pre povrede.

INTERVJU - Nenad Krstić: Uvek sam želeo ovaj život sada - destileriju i sitnice koje znače

Ugovor mu ističe i on postaje igrač ruskog kluba Trijumf  Ljuberci. Tu nije bio zadovoljan organizacijom u samom klubu, tako da je veoma brzo otišao odigravši samo 7 utakmica. Ponudu za nastavak karijere u NBA ligi dobija od Oklahoma Siti tandera, gde je na svim utakmicama bio starter. U novi NBA klub, Boston Seltikse odlazi 2011. godine . Iste godine dobija veliki broj ponuda iz evropskih klubova. Odlučuje da to bude CSK iz Moskve. Kao igrač ovog ruskog kluba, bio je uvršten u prvu postavu idealnog tima Evrolige. U junu 2014. godine počinje da igra za turski klub Anadolu Efes. Ponovo zadobija povredu ligamenata desnog kolena i opet pravi pauzu godinu dana. Novi ugovor potpisuje sa timom Galatasaraj iz Istanbula, koji je bio poništen jer je procenjeno da se nije oporavio od povrede.

Za reprezentaciju je počeo da igra od 2004. godine. Nastupao je na OI 2004. i na Evropskom prvenstvu 2005. Bio je kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2009. godine gde je osvojio srebrno odličje, a 2010. godine je noseći kapitensku traku osvojio četvrto mesto. Poslednji put je zaigrao u dresu plavih na Svetskom prvenstvu koje se održalo 2014. godine u Španiji. Zbog povrede je imao manju minutažu nego što je to bilo proteklih godina i odlučuje da se povuče iz reprezentacije. Oženjen je i ima troje dece, a o njegovom putu do košarke i još nekim detaljima iz sportskog života, možete pročitati u naših „Pet na pet“.

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?
„Trenirao sam karate i fudbal pre košarke. Visina mi je bila problem kod fudbala. Više mi je smetala nego što mi je pomagala. U karateu se nekako nisam pronalazio, tako da sam počeo da treniram košarku u Mašincu iz Kraljeva. Tu sam se pronašao i tu mi je visina pomogla“.

2. Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
„Bilo je uzora, ali ne bih nikoga izdvajao. Pripadao sam generaciji koja je uživala u uspesima naših košarkaša. Kada sam odrastao, kao zemlja smo bili izolovani. U to vreme nije bilo mobilnih telefona, niti interneta. NBA je bio nedostupan. Ipak, uživao sam u uspesima naših reprezentaivaca“

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
„Srce je logično uz Partizan. Navijam za Partizan. Tamo sam proveo lepe trenuke. Navijač sam, ali ne onaj ostrašćeni“...

4. Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
„Pamtim kada je Partizan postao prvak Evrope 1991. godine. Tada sam imao samo osam godina, ali se svega sećam.  Četiri godine kasnije, naša reprezentacija je počela da ređa uspehe, tako da je to dosta uticalo na moj košarkaški put. Što se tiče moje karijere, teško mi je da izdvojim neku utakmicu koju ću posebno pamtiti. Karijera je bila duga, puna odricanja, uspeha, padova. Pamtim američku karijeru u dresu NBA timova. U živom sećanju su mi utakmice koje sam igrao za reprezentaciju, kao i utakmice provedene u evropskim klubovima. Sve se to pamti, sve je sveže, jer sam relativno skoro i završio karijeru“.

5. Životni i sportski moto?
„Nemam neki poseban moto. Uvek sam bio uporan, kako u karijeri, tako i u životu. Smatram da je upornost ključ svega. Trenutno uživam, gospodar sam svog vremena. Imam svoje ljubavi, posvećen sam deci i mogu se pohvaliti da imam odličan podrum pića. Bavim se proizvodnjom dobre i kvalitene rakije“.

* Bonus pitanje: Šta odigrati na derbi H grupe Lige šampiona, REAL MARDRID - TOTENHEM?
„Oba tima imaju identičan skor. Real je favorit, ali bih probao sa tri plus“

(Pišu: Nela i Đurđe Mečanin)

FOTO: Zoran Rašić

djurdje.mecanin@mozzartbet.com