PET NA PET - Nataša Kovačević: U svom fazonu, hladnokrvno kao inspirativni Peđa Stojaković!

U košarci imamo četiri četvrtine, ali u životu čak ni dva poluvremena nema. Živi se i igra svaki dan, a to najbolje zna naša današnja gošća rubrike „Pet na pet“, Nataša Kovačević. Ona je košarkaško – životna heroina naših dana, a to su epiteti za koje smo smatrali da najbolje stoje kraj njenog imena uoči utakmice u našem „Humanitarnom tiketu u podne“.

Danas s Natašom pričamo u nešto ličnijem maniru. Ona potiče iz sportske porodice. Mama je bivša košarkašica koja je u svoje vreme bila prvakinja Evrope, a tata je bivši rukometaš. Stoga nije slučajno to što se i Nataša obrela na sportskoj putanji. Košarkašku karijeru je započela u Partizanu, nakon toga je igrala u Voždovcu, a potom je prešla u Crvenu zvezdu. Pored toga što je igrala u ovim timovima, njenu karijeru je obeležilo i učešće u svim selekcijama reprezentacije. Učestvovala je na kontinentalnim šampionatima, Evropskom prvenstvu, a okitila se i jednom medaljom. 

Prvi inostrani tim sa kojim je 2013.godine potpisala ugovor bio je mađarski Đer. Iste godine, upravo sa ovim timom je doživela tešku saobraćajnu nesreću. Bila je teško povređena, tako da je amputacija noge bila neizbežna. Snagom vere i volje, samo posle dva meseca, sa protezom naša košarkaška heroina je uspela ponovo da stane na parket i šutne na koš. Dve godine kasnije, trenirala je sa igračicama crveno-belih. Nakon dobijene dozvole od FIBA asocijacije i KSS-a da može da igra sa protezom, potpisala je ugovor sa Crvenom zvezdom. Odigrala je jednu sezonu posle koje je odlučila da se povuče sa parketa, ali ne i iz Crvene zvezde. Dobila je funkciju predsednice kluba. Posebno treba istaći to što se nakon doživljene saobraćajne nesreće, Nataša posvetila humanitarnom radu. Osnovala je fondaciju „Nataša Kovačević“ , a cilj joj je da pomogne svim mladim sportistima. U našoj rubrici „Pet na pet“, saznali smo da li je košarka bila jedini sport kojim se ova žena lavljeg srca bavila, ko su bili sportisti kojima se divila i koje sportske događaje nikada neće zaboraviti.

1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim košarke i koji?
„Kao mala bavila sam se plivanjem, ali smatram da sam sudbinski vezana za košarku. To je bila ljubav na prvi pogled i za mene nema lepšeg sporta. Ključna odluka da počnem da se bavim košarkom došla je posle zlata u Indijanopolisu. Taj osećaj tima, timskog duha i zajedništva je bio nešto čemu sam težla i što me je privuklo. Nema ništa lepše nego kada se dvanaest različitih ljudi, sa različitim karakterima podredi zajedničkom cilju i uspehu. Uspeh u timskom sportu ima tu lepotu i to je nešto neopisivo“.

2.Ko Vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
„Trudila sam se da imam svoj fazon, ali moram priznati da mi je Peđa Stojaković bio jedan od idola. Imala sam tu sreću da ga upoznam i bila sam apsolutno fascinirana. I dalje pamtim njegovu hladnokrvnost na terenu, naročito u dresu reprezentacije“.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
„Igrala sam i za Zvezdu i za Partizan. Ipak, u mom srcu Zvezda je na posebnom mestu, prvenstveno zbog toga što mi je majka u njoj provela veći deo karijere, a i ja sam se u Zvezdi u potpunosti afirmisala kao igrač. Imajući u vidu sve što se dešava, volela bih da ne postoje ovolike podele između dva velika rivala, jer na kraju krajeva čvrsto verujem da bez jake Zvezde nema jakog Partizana i obratno“.

4.Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
„Kao što sam već pomenula, zlato u Indijanopolisu na Svetskom prvenstvu. Finalnu utakmicu smo igrali protiv Argentine. U poslednjim minutima, kada je sve izgledalo kao da je izgubljeno, hladnokrvnost Peđe Stojakovića je došla do punog izražaja. On i Dejan Bodiroga su sjajnom igrom uspeli da se izbore za  produžetak. U dodatnih pet minuta, reprezentacija Jugoslavije je dominirala i osvojila zlato. Fascinirao me taj sportski duh, zajedništvo i borbenost. Posebno mi je drago da taj timski duh i dalje živi u Đorđevićevoj reprezentaciji i smatram da je on ključ za uspeh košarke kao sporta“.

Životni i sportski moto?
„Carpe diem. Nakon svih životnih iskustava „iskoristiti dan“ je nešto ka čemu svi treba da stremimo“.

Bonus pitanje: Šta u MOZZARTU odigrati na duel BASKONIJA – CSKA?
„H 2, 4.5”, kratko će Nataša.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com