PET NA PET - MIĆA BERIĆ: Doček 1995. godine nikad neću zaboraviti

Miroslav Mića Berić je proslavljeni bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Rođen je u Bogatiću, a košarkom je počeo da se bavi veoma rano. O tome govori i podatak da je još kao pionir zaigrao u Partizanu. Za prvi tim u dresu crno-belih debitovao je sa 17 godina, tačnije 1990. godine. Sve do 1997. godine igra u dresu Partizana, da bi u naredne tri godine igrao za Taukeramiku i Veronu. U tabor crno-belih vratio se 2000. godine i postao kapiten tima. U FIBA Suproligi, 2001. godine bio je prvi strelac takmičenja sa postignutih 23,3 poena po utakmici. S Partizanom je osvojio tri domaća prvenstva i dva Kupa. U periodu od 2001. igrao je za Skavolini Pezaro, Žalgiris, Panelinios, Azovmaš, Menorku, Hihon. U periodu kada je igrao za Žalgiris, bio je prvak Litvanije. Igrajući za reprezentaciju, osvojio je srebrnu medalju na OI 1996. godine u Atlanti, zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1998. godine, kao i zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1995. i 1997. godine. KK Partizan ga je svrstao u svoj tim decenije, na poziciji beka šutera. Za to mesto se izborio odličnom igrom u dresu Partizana, gde je na 299 odigranih utakmica postigao 4.507 poena. Da li je košarka bila jedino što je Mića u mladosti trenirao, saznaćemo u rubrici MOZZART Sporta „Pet na pet“.

Da li ste trenirali još neki sport pored košarke i koji?

„Prvi sport koji sam trenirao je bila upravo košarka. Ipak, moram reći da sam bio izuzetno talentovan i za fudbal, ali sam fudbal igrao samo rekreativno. Tako da pre košarke nisam ništa trenirao.“

Da li je postojao neki sportista kojem ste se posebno divili?

„Nisam imao jednog idola i nisam u sobi držao jedan poster. To je bila cela šampionska generacija košarkaša na čelu sa Divcem, Paspaljem, Đorđevićem, Obradovićem, Danilovićem, Rebračom... Nikoga ne bih mogao posebno da izdvojim. Zapravo, svi oni zajedno su bili tim kome sam se divio. To je bilo pre četvrt veka, tačnije, 1992. godine.“

Koji klub nosite u navijačkom srcu?

„Samo jedan. Sudbinski sam vezan za Partizan. Od dede, preko oca, brata. Cela porodica je navijala za Partizan i to su preneli i na mene.“

Koji sportski događaj naročito pamtite?

„Događaj koji će mi ostati večno u sećanju je Evropsko prvenstvo 1995. godine u Atini. Sve je bilo fenomenalno, od naše pobede nad Litvanijom, pa do nezaboravnog dočeka na balkonu gradske skupštine. To je sećanje za sva vremena.“

Životni i sportski moto?

„Ostati dosledan ceo život, ne gubiti indetitet, biti pošten, marljiv, radan“, zaključio je Mića Berić.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin