PET NA PET - Peter Vilfan: Partizanovac se rađa, a ja sam to postao

Sa reprezentacijom tadašnje Jugoslavije postao je šampion sveta u Manili. Imao je samo dvadeset godina. Osvojio je još jednu medalju na Mundijalu, a tri na kontinentalnim prvenstvima. Prve košarkaške korake načinio je u Mariboru, ali je igrački Peter Vilfan stasavao u tri velika kluba Jugoplastici, Olimpiji i Partizanu.

Već 27 godina funkcioniše Vilfanova škola košarke. Naš poziv ga je zatekao u trećoj smeni, u mestu 500 metara udaljenom od mora sa odličnim uslovima za treninge i smeštaj. Peter nas je obavestio da je situacija sa virusom korona mirna, a potom nam je dao odgovore za “Pet na pet”, Mozzart Sporta.

1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim košarkom?

“U petom razredu osnovne škole krenuo sam sa košarkaškim treninzima. Danas deca kreću mnogo ranije, čak od pete godine. Inače, imao sam izlet u atletiku od 14 dana. Pošto sam imao sjajan odraz pozvali su me da probam sa skokom u vis. Sve vreme smo trčali, radili vežbe snage što mi je bilo užasno dosadno. Brzo sam se vratio košarci”.

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

”Pored Kićanovića, Dalipagića i Delibašića kao dečaku iz Maribora nekako poseban je bio Duci Simonović. Očarao me je igrom, stilom, bio je poseban i Duci mi je bio jedini idol dok sam bio u Mariboru”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Imam ih četiri. Prve korake načinio sam u ŽKK Maribor, železničarski klub koji na žalost više ne postoji. Pošto nikad vrata nisam nogom zatvarao omiljeni klubovi su mi i Jugoplastika, Olimpija i Partizan. U Splitu sam proveo tri prelepe godine, u Ljubljani sam igrao najduže, a ljubav prema Partizanu ilustrujem sledećom situacijom. Navijači Partizana su mi kazali ‘grobar se rađa, a ti si postao grobar’. Ovo nikada neću zaboraviti”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

”Imam takve tri utakmice. Prvo finalnu utakmicu na Svetskom prvenstvu u Manili kada sam sa 20 godina stigao do zlatne medalje. Finale sa Sovjetima bilo je uzbudljivo, slavili smo nakon produžetka. Potom, u Split je stigao Makabi, tadašnji kontinentalni šampion. Postigao sam 45 poena, nije bilo trojki, na meču koji smo dobili. I treći duel je Partizan protiv Cibone sa Draženom Petrovićem. Dvorana prepuna, atmosfera sjajna, a meni su doktori zbog ozbiljne povrede zabranili da igram utakmicu. Rekao sam nema šanse da ovo propustim, i nisam, bio je sjajan meč, a ja sam nakon toga morao da pauziram tri meseca”. 

5. Da li imate životni ili sportski moto?

“Deci koju treniram stalno pričam radi ono što voliš, voli ono što radiš. Takođe, poštuj sve, poštuj protivnike, ali da bi sve poštovao moraš prvo sebe da poštuješ. Nema lepše stvari od bavljenja sporom u mom i mnogim slučajevima košarkom”.

PIŠE: Đurđe MEČANIN

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com