Baza podataka je budućnost fudbala! Monćijeva laboratorija ima 18.000 igrača, procenu vrše inženjeri, matematičari, programeri, statističari...

Kupu jeftino, prodaj skupo. Deluje tako prosto, ali opisuje način na koji je Ramon Rodrigez Monći postao jedan od najuspešnijih fudbalskih direktora na planeti. Navrđava se 20 godina od kako je poznati transfer guru preuzeo rukovođenje sportskim sektorom Sevilje. Kratak period u Rimu nije uspeo da obriše sve što je učinio na Ramon Sančez Pishuanu, vratio se u svoj klub i nastavio tamo gde je stao. Na isti način, sa istom filozofijom. Ipak, običan čovek ne može ni da zamisli na koji način zapravo funkcioniše Monćijev sistem. Koliko je složen čitav proces "filtracije" igrača i koliki su resursi iskorišćeni da bi se došlo do konačnog cilja, a to je dovođenje pravog igrača za klub, koji će na kraju klubu doneti profit. Ugledna madridska Marka je stoga, kroz intervju sa Monćijem, otkrila je detalje iz Monćijeve fudbalske laboratorije.

Monći je u potpunosi oslonjen na nove tehnologije. Ima odeljenje za istraživanje i razfoj i sopstvenu platformu u kojoj se nalaze sve informacije. Ništa se ne prepušta improvizaciji, kao što potvrđuje i sam generalni direktor Sevilje, na čijem se radaru u svakom trenutku nalazi 18.000 igrača.
"Stvorili smo odeljenje za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Imamo bazu podataka sa različitim profilima igrača. Koristimo različite rusurse, kao i podatke sa strane, različitog porekla, a neki čak i nemaju veze s fudbalom", otkriva Monći.

Monći više veruje inženjerima, matematičarima, programerima i stručnjacima za statistiku, nego samim skautima.
"Baza podataka je budućnost fudbala. Ne zbog toga što na osnovu podataka možete dovesti igrača, već jer to smanjuje rizik i pomaže nam da donesemo konaču odluku", dodaje Moći.

Kako najprostije deluje postupak izbora igrača Monćije otkrio na nedavnom formu održanom na Vandi Metropolitano pod nazivom Football Data International:

- Sevilja u bazi ima 18.000 igrača iz celog sveta koji su procenjeni da bi mogli da budu njeni igrači, kako po fudbalskom kvalitetu, tako i na osnovu ekonomskih mogućnosti.

- Zajedno sa trenerom bira se pozijcija u timu, koju je neophodno pojačati. Na primer, ako tražite igrača Susovog profila, onda se broj kandidata sa 18.000 smanjuje na 1.500.

- Sa trenerom se potom radi na definisanju vrste igrača, koje karakteristike treba da poseduje. To zavisi od načina na koji tim želi da igrač i šta trener želi. Tada se broj kandidata smanjuje na 500.

- Podaci pomažu u pronalaženju najboljeg igračkog profila. Krajnji cilj je da izbor sa 500 igrača svedete na 30, uz podršku podataka za donošenje odluka.

- Želja je da se smanji subjektivnost i poveća objektivnost, kako bi se smanjila greška konačnom izboru.

Na kraju ipak konačnu odliku donese ljudski faktor. Stoga je izuzetno važno da Monći kao direktor jasno zna šta je želja trenera ekipe.
"Najkritičniji trenutak je taj kada sednem sa trenerom i donesemo odluku o profilu igrača. Jedan od mojih najvećih promašaja je bio odnos sa Marselinom. Bio je ovde samo šest meseci i pretpostavljam da sam kriv jer nisam bio u stanju da uradim ono što je tražio i nisam se prilagodio njegovim profilima igre. Subjektivno sam tumačio, a to nisu bili igrači njegovog profila. To je bila greška".

Takođe, izuzetno je važno da se ne ode u potpunu krajnost.
"Podaci neće oduzeti romantični deo fudbala. Nije isto kada treba da gledate 1.500 igrača u njihovim ligama i kada oni na osnovu karakteristika budu filtrirani na 50. Tada igrač mora da se vidi na terenu, jer većinu podataka koje imamo dobijamo iz same igre na terenu. Uz to moramo da analiziramo i lični aspekt. Ponekad zaboravljamo da su fudbaleri ljudi, a ne švajcarski satovi. Fudbaler nema uvek učinak za "deset", a to ima veze sa tim kakva je osoba".

Dani Alves, Krihovjak, Sarabija, Baptista, Ben Jeder, Karlos Baka, Kanute, niz su primera onih igrača koje je Monći kupio po povoljnoj ceni, a potom prodao kao zvezde.
"Ranije je sve bila intuicija. Pratili smo model berze, kupovali u momentu niske cene (povrede, manjak samopouzdanja kod prethodnog trenera) a onda prodavali kada dostigne limit sportskog rasta", poručuje Monći.

Sada sportski sektor ima podršku odeljenja za istraživanje i razvoj prilikom donošenja odluke.
"Klubovi poput Sevilje moraju kupovati jeftino i prodavati skupo. Stoga nam ulaganje u procenu stvarne vrednosti igrača omogućava da donesemo bolje odluke. Postoje modeli ponašanja na tržištu slični bezri, tako da razvijamo modele koji funcionišu kao objektivna podška za obavljanje tog procesa".

Monći smatra da će svako ko se bude oglušio o poštovanje ovog sistema ozbiljno zaostati za direktnom konkurencijom.
"Nepoštovanje odeljenja za istraživanje i razvoj je zastarelo. To je velika podrška u donošenju odluka. Nateraće nas da se pripremamo i treniramo, da budemo u toku. Ko god bude okrenuo leđa ovom sistemu ostaće iza nas. Nema povratka na staro. Trudimo se da sve informacije integrišemo u platformu kako bismo izvukli što više zaključaka. Naš cilj nisu samo igrači, već i treneri".

Na kraju sve se radi isključivo zbog profita. Monći smatra da ogromne gubitke stvaraju povrede igrače, pa je stoga prevencija povreda vrlo važna stavka.
"Prošle sezone su igrači prvog tima izgubili 15 posto utakmica zbog povreda. To je u Sevilji, koja ima budžet od 200.000.000 evra, jednako gubitku od 30.000.000 evra. Dakle, ako uspemo to da smanjimo sa 15 na 10 procenata govorili bismo o mnogo novca", zaključio je Moći.

Foto: (©AFP)