Pejners posle Partizana ne razmišlja o košarci: Uživam u putovanjima sa suprugom

Kada je 2019. godine posle sezone u dresu Darušafake, Letonac Žanis Pejners potpisao za Partizan kod Andree Trinkijerija, očekivalo se da bude veliko pojačanje u crno-belim taboru. Međutim realnost je bila potpuno drugačija. Krilni košarkaš je vrlo brzo ispao iz planova Italijana, potom se povredio, a danas skoro dve godine kasnije, Pejners ne igra košaru. U razgovoru za Mozzart Sport otkrio je da mu košarka sada nije prioritet već su to putovanja sa suprugom. Žanis se odlučio na ovaj korak kako kaže da bi sebi olakšao život zbog činjenice da nije mogao da se vrati aktivnom igranju zbog neuspele operacije kolena.

Nekadašni košarkaš Partizana je trenutno u Brazilu odakle se javio i rado pristao na intervju.

"Život mi se dosta promenio u odnosu kada sam bio aktivan košarkaš. Iskreno, prioritet mi je sada da uživam sa suprugom. Venčali smo se prošlog leta i od tada putujemo po svetu. Sada smo trenutno u Brazilu već duži period. Posle toga idemo u Sjedinjene Američke Države, bićemo po Kaliforniji, a baš smo skoro razgovarali da bismo mogli da odemo na Daleki istok", počinje Pejners i jasno nam stavlja do znanja da mu u ovom momentu košarka ne nedostaje:

"Jednostavno nisam mogao da se vratim na parket. Kada sam povredio koleno, odlučio sam da idem na operaciju, ali ona nije uspela. Bolovi su bili svakodnevni i u takvom stanju nije moguće da igram na visokom nivou, ni da treniram. Pokušavao sam sa raznim vežbama posle Partizana, ali jednostavno nije išlo. Sada je već prošlo toliko vremena...", zastao je Pejners.

U prvi mah nije hteo da završi rečenicu:

"Nije realno da sada igram negde. Pitanje je gde bih i igrao. Nisam se zvanično penzionisao, ali o aktivnom igranju trenutno ne razmišljam. Ako se nekada budem vratio na parket, biće to isključivo iz zadovoljstva i ljubavi prema košarci".

Upravo je ta ljubav prema košarci bledela kako su godine prolazile u surovom profesionalnom sportu.

"Drugačije je bilo kada se igra košarka za neku stipendiju, tada vas isključivo ljubav prema igri vodi. Kako su se sezone ređale jedne za drugom, dolazi do zamora, bude tu i psihičkog umora. U takvom stanju se onda dogode i povrede. Nešto slično se i meni desilo u Partizanu".

Tema razgovora je prirodno prešla na period kada je bio u Partizanu.

"Nisam zažalio što sam potpisao za Partizan. Ekipa je bila sjajna, odlično smo igrali, bili smo najbolji u svim takmičenjima. Nikada nisam bio ekipe koja je tako dominirala na svim poljima. Nije kriv Partizan što sam se povredio. Prvo sam povredio preponu, a onda se dogodio problem sa kolenom. Možda se previše čekao sa operacijom. Kada je sezona prekinuta, ja sam otišao u rodnu zemlju, ali sam mislio da ću da se vratim u Beograd. Na kraju se to nije dogodilo i tek kasnije sam otišao na operaciju. Ipak, uprkos intervenciji bolovi su ostali".

Lek za te bolove je jednostavan u životu Pejnersa.

"Putovanja i kvalitetno provedeno vreme sa suprugom. To mi najviše prija sada. Treniram ja i sada, ali pre svega kako bih funkcionisao na dnevnom nivou. Život mi je takav da upoznajem nove gradove i ljude. Iskoristićemo ovu priliku da putujemo jer planiramo i dete. Posle nećemo moći da živimo ovako, zato sada maksimalno koristimo svaku priliku".

Kao svetski putnik, rado je pristao da priča o mestima koje je posetio.

"Ove godine smo bili u Španiji dugo, sada je Brazil. Neverovatna država. Čitava Južna Amerika je fascinantna. Mentalitet mi odgovara, osećam se opušteno. U Evropi, kada sam bio igrač, najbolji utisak mi je ostavio Istanbul. Ogroman grad koji možete mesecima da istražujete. Mogu da kažem da je Beograd sličan, ne možda po veličini, ali ima mnogo toga da se vidi. Imao sam lepo iskustvo. Moram da pomenem i Solun koji mi se baš svideo".

Kada se podvuče crta Pejners je profesionalnu karijeru završio u Beogradu u dresu Partizana. Odigrao je svega devet mečeva u ABA ligi. Prosečno je beležio svega 3,8 poena za 14 minuta u igri. Tokom karijere igrao je u Letoniji, Ukrajini, Grčkoj.