Pavle Bačko - nesuđeni plivač u telu košarkaškog reprezentativca i dečko koji se igra kao Jokić

Selektor Saša Nikitović je uoči šampionata istakao da se ova generacija nije dugo okupljala, da li je to bila prepreka za još bolji rezultat?
"Ne mislim da nam je sada bilo potrebno više vremena za uigravanje, ali smatram da nam je bilo potrebnije da se u ove dve godine skupljamo bar jednom. Razlog je taj što se dosta toga promenilo u odnosu na uzrast do 16 godina. Promenila se struktura ekipe i igrači koji su u njoj, tako da bi možda otišli još dalje da smo mogli da se okupimo u nekom ranijem periodu, plus što dosta nas igra u različitim klubovima, pa onda i nemamo čestu priliku da treniramo i budemo zajedno".

Da li je košarka bila vaš izbor od samog početka?
"Nije! Trenirao sam plivanje, recimo neke četiri godine i bio sam dobar. Međutim, košarka je timski sport i bila mi je zanimljivija. Moj otac je stalno na televiziji gledao košarku i ja kada bih završio trening plivanja, odlazio bih sa njim da šutiram na koš. Moja odluka je bila da se prebacim na košarku jer mi se ona stvarno sviđala, plus je nekako pristupačnija, češće može da se prati, a naravno želeo sam svakodnevno da se takmičim i igram sa svojim ocem koji je bez dileme najzaslužniji za moj košarkaški razvoj. Generalno sam bio dosta društven kao dete i onda kada trenirate košarku imate i više tema za razgovor sa vršnjacima".

Kako se odvijao vaš sportski put od bazena do igranja za "najbolji klub" za mlade igrače u zemlji i regionu.
"Sve se nekako brzo desilo. Odlučio sam se sa plivanja da pređem na košarku i počeo sam u lokalnom klubu Sloga iz Požege jer sam iz tog mesta. Video se talenat od početka i praktično sam za godinu dana uspeo da stignem decu koja su trenirala po tri-četiri godine. Ne znam gde je mene užička Sloboda zapazila, na kojoj to utakmici ili turniru, ali sam prešao kod njih. Užice je veći grad, Sloboda je značajniji klub i tu sam počeo da se takmičim na nivou cele Srbije. Igrao sam sa momcima koji su stariji od mene i sećam se da sam bio prilično uspešan, pa je stigao poziv Mege. Naravno, kada ste mlad igrač i kada vas Mega pozove, onda se to ne odbija. Nikad nisam osećao strah od promene, već sam sve posmatrao kao izazov i želju da se takmičim. Imao sam tu sreću što sam bio u prilici da gledam puno košarke i uživo jer sam iz Požege i komšijski gradovi imaju odlične timove, pa sam tako često išao u Čačak da gledam Megu kada je igrala protiv Borca".

Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu ste uvršteni u najbolju petorku, a i ranije je bilo nagrada i priznanja?
"Kad god sam jurio neka dostignuća u košarci, po pravilu nisam uspevao da dođem do njih. Dok sa druge strane, kad god sam bio opušten i igrao bez nekog opterećenja, stizale su nagrade. Nisam se nadao da ću biti u idealnoj petorci Evropskog šampionata do 18 godina, niti sam očekivao da ću biti MVP juniorske ABA lige i to u onakvoj ekipi Mege u kojoj su bili Urban Kroflič, Ognjen Srzentić, Abdramane Sibi i drugi. Mogu slobodno da kažem da je taj tim bio kaznena ekspedicija, a ja mlađi od svih, ali uz Božiju pomoć, eto uspeo sam to da uzmem".

Pavle Bačko po dobijanju priznanja za MVP-a juniorske ABA lige (Foto: Dragana Stjepanović)

Bili ste deo i prestižnog košarkaškog kampa "Košarka bez granica"?
"Mislim da je za mene presudno bilo učestvovanje baš na kampu "Košarka bez granica". Bili su tu igrači iz čitave Evrope i tada sam dobio šansu da se izmerim sa njima, da vidim gde sam u odnosu na njih. Dosta tih igrača bilo je sada na Evropskom šampionatu, a ja bih taj kamp označio kao prekretnicom karijere. Takođe, bila je to jedinstvena prilika da treniram sa trenerima koji rade u NBA i iskustvo je zaista neprocenjivo".

Mnogo je sličnosti između Vas i Nikole Jokića, a da li je broj 15 zbog njega?
"Svi me pitaju za broj na dresu".

Nastavio je Bačko da objašnjava posle dugog smeha, a mnogi ga već po načinu igre porede sa stasitim Somborcem.
"Nije zbog Jokića. Kada sam bio u Slogi najveći dres je bio sa brojem 11 i 12, pa sam prvo to nosio. Kada sam došao u Slobodu, oni su bili zauzeti, a ostao je onaj sa brojem 15, tako da sam počeo da nosim taj broj, onda se to prenelo na Megu i ostalo do danas, pa i u reprezentaciji. Šta da kažem za Nikolu Jokića, naravno da prija kada ljudi prepoznaju u vama neke sličnosti sa najboljim košarkašem današnjice. On igra sa takvom lakoćom i ja se trudim da radim isto. Želim da uprostim igru, koristim jednostavne poteze, baš kao i Nikola, ali pričati sada da sam neki novi Jokić, malo je... Daleko sam od tog nivoa, a vreme će pokazati šta mogu".

Imali ste dosta atraktivnih poteza na Evropskom prvenstvu, da li ste primetili brojne skaute sa koledža kako im se "smeši brk" dok vas gledaju?
"Nisam to primetio. Kada je utakmica, onda sam maksimalno fokusira na teren. Jedine osobe koje primećujem su saigrači i protivnici. U tom momentu uopšte nemam predstavu šta se događa sa strane, ni ko me gleda. Ipak, hvala što ste mi to rekli", zaključio je centar Orlića i Mege Pavle Bačko.