Partizanova groznica neizvesnih završnica
Vreme čitanja: 5min | sub. 16.11.24. | 10:59
Mesec dana tokom kojih je izgubljeno pet mečeva u najvažnijim momentima
Ako bi u najkraćim crtama trebalo da se opiše prethodna Partizanova takmičarska godina u svim takmičenjima, svi bi uglas povikali da je obeležile izgubljene završnice. Govorilo se o tome mnogo puta u javnosti, od stručnjaka na malim ekranima, preko igrača poput Kevina Pantera i Danila Anđušića, sve do trenera Željka Obradovića. Ti neuspesi učinili su da Partizan Mozzart Bet i njegove pristalice dožive svojevrsni antiklimaks, jer je žal zbog propuštene istorijske šanse za plasman na Fajnal for zamenio osećaj nemoći, a pre svega razočaranja zbog, objektivno, promašene sezone.
Mnogo toga se promenilo u Humskoj tokom leta i opet je, čini se, suština ostala ista - Partizan Mozzart Bet nastavlja da gubi utakmice na jednu loptu. Da li je do toga da pobeđuje hrabriji, kako osvajač devet Evroliga reče na konferenciji, nedovoljno iskristalisanih uloga ili je naposletku problem u glavama, ipak nova 'generacija' crno-belih još nije uspela da se iščupa iz limba u kojem su se našli njihovi prethodnici. Tako Parni valjak i dalje trese groznica dramatičnih poraza.
Izabrane vesti
U samo nešto više od tri sedmice Partizan Mozzart Bet upisao je peti negativan ishod iako je imao pobedu u šakama ili je bio blizu iste - šesti ako računamo i Baskoniju na otvaranju - što je u najvećoj meri uticalo da se ekipa koja rezultatski vredi (mnogo) više nađe na deobi poslednjeg mesta. Sve je krenulo od Virtusa. U očima navijača bila je to jedna od onih utakmica koju Parni valjak nije trebalo da izgubi, ako želi da bude konkurentan bar za plej-in, ponajviše jer je bolonjski velikan u tom momentu bio jedini evroligaš bez trijumfa. Ife Lundberg na ulasku u poslednji minut promašio jedno od dva slobodna bacanja, ali je Partizan Mozzart Bet dočekao sam finiš sa poenom više (69:68) i nije uspeo da iskoristi grešku protivnika pa je na njegov izgubljen posed 'odgovorio' greškom Franka Nilikine iz koje je Vil Klajburn Virtusu doneo minimalno vođstvo uz 12 sekundi na semaforu. Isti košarkaš je u sledećoj odbrani nakon tajm-auta Željka Obradovića reagovao blokadom nad Lundbergom i svi znate kako se ta utakmica završila... Promašajem Nilikine posle ukradene lopte.
Taj je poraz očigledno načeo Parni valjak na način koji je prosečnom gledaocu možda teško da shvati, mada je sve komplikovanije objasniti i iz stručnog ugla. Najgore je uprti prstom i reći da je kriv samo jedan čovek, jer je ovo problem koji sve više uzima danak i Partizan Mozzart Bet nalazi se u nezavidnoj poziciji posle nepune trećine ligaške faze elitnog takmičenja.
Verovatno psihologija poznaje termin koji bi najbolje opisao fenomen prelomne tačke. Ako vratimo film unazad na takmičarsku 2022/23, setimo se da je utakmica sa Efesom u decembru okrenula dotad mučnu sezonu naglavačke i da je Partizan Mozzart Bet izgledao kao prava mašinerija. Tada je sve prštalo u igri crno-belih i Fajnal for je bio nikad bliži. Cela Evropa tada je euforično komentarisala i pisala o fantastičnom Parnom valjku koji melje sve pred sobom, sve dok se nije dogodio sukob Serhija Ljulja i Kevina Pantera posle čega su se najlepši snovi pretvorili u košmar.
Godinu i po dana kasnije, Obradovićev tim živi sa drugom vrstom problema. Posle one završnice u dvorani Aleksandar Nikolić trebalo je da zaiskri varnica koja bi upalila sve motore. Umesto toga, desio se Virtus posle kojeg se ušlo u neprijatnu seriju poraza. Monako, Pariz, pa povratak iz ogromnog minusa protiv Barselone i sada Armani. Toliko bolnih udaraca i izgubljenih završnica u kojim je Partizan Mozzart Bet praktično sam sebi oduzeo pravo na slavlje, da se na onih -17 sa Bosfora gledalo kao na tačku posle koje može samo da dođe do otrežnjenja, reakcije, da se skupe redovi i konačno probije led.
Umesto toga, beogradski sastav kao da nije dovoljno toga preturio preko glave i nije naučio kako da izađe kao pobednik iz neizvesnih završnica. Može da se diskutuje o pretrpanom rasporedu, povredama, nedostatku sreće u nekim trenucima, danu više za odmor i drugim okolnostima koje su uticale da Partizan Mozzart Bet umesto, recimo, skora 7-3 ima 2-8 i ne bude pri vrhu, već na dnu tabele, ali svako će vam reći isto – svi su u istom sosu. Odnosno, za sve važe ista pravila i raspored je manje-više slične težine.
U Partizanovom slučaju je sve ovo nesumnjivo uticalo i na psihu ekipe, ali isto tako jedna utakmica, jedna pobeda bi sve mogla da promeni. Možda baš u toliko čekanom večitom derbiju koji je pred vratima, u svetkovini srpskog sporta koja uvek nosi poseban naboj i gde favorita nema, u koji Partizan ulazi sa dodatnom motivacijom kako bi prekinuo još jedan neprijatan i duži niz od ovog u Evroligi, a to je niz poraza od najvećeg sportskog rivala na svim megdanima. Kako je Efes pre dve godine lansirao Parni valjak u orbitu, tako bi možda to mogao da bude večiti derbi sada. Jer, određeni kvalitet postoji i nije sporan - mada se među navijačima govori o potrebi za pojačanjem na unutrašnjim pozicijama - samo je potrebno da se pretvori u kontinuitet koji daje rezultat. Objektivno, sve što smo dosad gledali od Partizana je igra sa možda i previše uspona i padova za tim koji želi da bude među najboljima, a ne na trenutnoj poziciji.
Dobra okolnost je majndset kompletnog tima, što i dalje među svim akterima postoji uverenje u preokret sezone. Što ne dozvoljavaju da ih sve ovo razbije, mada ih je verovatno dobro uzdrmao. Prvi je u emotivnom naboju o tome govorio Željko Obradović tokom konferencije za novinare, nekoliko minuta kasnije je sličnu priču izneo Sterling Braun u kratkom razgovoru za Mozzart Sport. Svi su na istim talasnim dužinama i svi žele jedno, a to je da promene ovu sliku i krenu uzlaznom putanjom.
Partizan Mozzart Bet nema više šta da čeka...