Partizan protiv kontradiktornosti: Povratak prvog strelca može da bude kontraproduktivan

Vrlo je dobro. Skoro pa i odlično. Svakako, bolje nego što je ikada bilo ove sezone. Ne pamti se kada su navijači Partizan Mozzart Beta imali ovakav osećaj zadovoljstva kao posle meča sa Panatinaikosom. I ne pamti se kada su igrači Partizan Mozzart Beta prikazali ovako dobru igru kao na meču sa Panatinaikosom. Od dolaska Đoana Penjaroje, prvi put. Možda katalonski stručnjak nije uradio puno otkako se prihvatio nezahvalnog posla, ali ono što niko ne može da mu porekne jeste da je svim igračima našao ulogu u timu, dok je one kojima nije, odlučio da skloni u stranu i tako ne remeti postavljenu hijerarhiju i sistem.

Zaslužili su crno-beli trijumf i u Tel Avivu protiv Makabija, ali im sreća nije bila naklonjena. Ipak, da ne igraju više na mah, već da polako postaju takmičarski tim, a ne vreća za udaranje koja su bili u prvim radnim danima Penjaroje, pokazuju rezultati pa i igra u zadnje vreme. Sve do jednog je značajno popravljeno i zato sa pravom crno-beli u borbe za domaće trofeje mogu da uđu ambiciozno.

Uskoro će biti jači i za Karlika Džonsa čiji povratak se očekuje do kraja februara, a od utakmice sa Dubaijem (ponedeljak, 20.00) koja predstavlja borbu za prvo mesto u grupi A regionalna ABA lige, biće jači i za Dvejna Vašingtona. Brzonogi bek je bio u sastavu i na meču sa Zelenima, ali ga Penjaroja nije skidao obrazloživši svoju odluku time da je Amerikanac "odradio samo jedan trening od izlaska iz povrede". Momak rodom iz Nemačke je pre dve nedelje povredio leđa na treningu i morao je da prima injekcije, a poslednji put je na terenu bio još 14. januara kada je u ubedljivom porazu od Olimpijakosa (104:66) upisao 28 poena. Zanimljivo, a vrlo verovatno i povezano jeste što od tog duela kreću bolje igre Partizana. Na osam mečeva bez Vašingtona, crno-beli su upisali šest trijumfa uz dva tesna poraza (Olimpija i Makabi).